Разговор о Википедији:Vikiprojekat Borba protiv sistematske pristrasnosti/Arhiva 1

Архива 1

Архива 2

• Prva stvar: Ohridskom prologu ovde nije mesto, jer se on koristi za žitija praistorijskih mahom nesrpskih svetaca. Ne znam nijedan članak da je uzet sa sajta Vojske Srbije, a i da jeste, sigurno nije o istoriji. Znanje nije ozbiljan izvor, to je zbirka referata srednjoškolaca. Srpsko nasleđe već jeste problem, i umesto njega bi trebalo koristiti knjige sa Rastka.
• Druga stvar, ne koristiti ni izvore poput onog nestručnog Slovenca, niti činjenice koje se mogu pronaći samo na jednom do dva sajta, poput Montenegrine.
• Treća stvar: preterujete sa paranoisanjem i referencama i sada za istoriju dokazujemo dnevnim novinama ili internet sajtovima, bilo čime, samo da ima superskriptovani broj. Ako neko ne zna istoriju, neka prvo pita na stranici za razgovor. -- Bojan  Razgovor  05:28, 3. jul 2009. (CEST)

U osetljivim člancima je poželjno referencirati sve što se može, posebno osetljive tvrdnje. To nema veze sa kvalitetom izvora. Ako izvor nije pouzdan, ili ako nije neutralan a to nije jasno naglašeno u tekstu, onda se tako referencirana tvrdnja može i treba tretirati potpuno isto kao da je nereferencirana. Drugim rečima, treba je ukloniti, a ne ukinuti zahtev za referenciranjem, osetljivih tvrdnji u svim člancima, a svih tvrdnji u onima koji žele da budu naši najbolji članci. --Dzordzm (razgovor) 05:48, 3. jul 2009. (CEST)

Ovde ljudi ni ne znaju šta je sporno, pa se broji koliko koja sekcija ima referenci. I onda veštački „dižemo kriterijume“. -- Bojan  Razgovor  05:58, 3. jul 2009. (CEST)

Nejasnoće

• Kakve veze ima karta Srbije ili država Srbija sa ovim vikiprojektom? --Kaster (разговор) 09:07, 3. јул 2009. (CEST)
• Postoji kontradiktornost između rečenice - "Uređivači se uglavnom koriste tekstovima na srpskom jeziku, dok se izvori na pojedinim stranim jezicima gotovo ne koriste, usled jezičke barijere (npr. albanski jezik). Stoga, gledišta drugih naroda često ostaju nedovoljno zastupljena." i prakse na drugim vikipedijama npr. engleskoj. Koliko znam na engleskoj vikipediji se npr. relevantnost (notability) određuje baš zastupljenom referencom na engleskom jeziku. I to je dio zvaničnih pravila po kojima se administratori ponašaju. Dakle, referenca na drugom jeziku je nepriznata na tamošnjoj vikipediji. Tome shodno mislim da citirana rečenica ovako ne može da stoji. I ne možemo se uvijek vaditi da srpski jezik nije dovoljno zastupljen u internetu i sl. Na kraju krajeva ima dovoljno druge literature na srpskom koja može poslužiti kao referenca. Mislim da bi trebalo i o tome prodiskutovati. --Kaster (разговор) 09:14, 3. јул 2009. (CEST)

Ovo je potpuno promašena tema. Ako je naša vikipedija pristrasana, onda je ona najpre pristrasna po tome što je 80% članaka prevod sa engleskog i reflektuje anglosaksonski pogled na svet. Ris Viterspun na našoj naslovnoj strani?! To je Jelena Karleuša Holivuda kojoj mi bezrazložno laskamo. Drugo, ti nazovi argumenti o tome da siromašni i zemljoradnici ne učestvuju u pisanju vikipedije, i da je to njena mana, ne stoje. Politikom se bave političke elite (koliki je procenat univerzitetski obrazovanih poslanika, a koliki je u „običnom“ narodu?), pa ni ovde ne možemo očekivati da doprinose oni koji za to nemaju osnovne kvalifikacije. To uopšte ne predstavlja pristrasnost.--Jakša (razgovor) 09:26, 3. jul 2009. (CEST)

Jagodine primedbe

Uređivači se uglavnom koriste tekstovima na srpskom jeziku, dok se izvori na pojedinim stranim jezicima gotovo ne koriste, usled jezičke barijere (npr. albanski jezik). Stoga, gledišta drugih naroda često ostaju nedovoljno zastupljena.

Ovo nije tacno. Bas se koriste izvori na drugim jezicima vise nego na srpskom. Navodjenje albanskog jezika kao primer je pretenciozno. Takodje nema Srba koji govore npr. kineski, vijetnamski ili katalonski, da li to znaci da su takodje teme o tim narodima pristrasne na srpskoj vikipediji?

Da li mi neko moze objasniti naslov Poreklo pristrasnosti i koju funkciju ima Slavenov komentar u istom???? Evo sad i Losmi tamo nesto pisao. Moram reci da se slazem sa obojicom, ali mi nije jasno sta se ovde uopste desava i sto pisu komentare na onoj stranici????

Vikipedijanci su uglavnom okrenuti intelektualnim poslovima ili računarstvu. Radnici drugih profesija (npr. vatrogasci, građevinci, poljoprivrednici, itd.) su slabije zastupljeni, što se neminovno odražava i na zastupljenost tema.

Ni ovo nije tacno. Neke sami vikipedijanci oteraju, kao npr. lingviste. Ovo molim da se ne shvati kao opaska ili trolovanje, nego je to sushta istina, znate i sami. Zato i nemate pristojne clanke o lingvistickim pitanjima, gramatici i pravopisu, a o pravopisu u samim clancima, bolje da ne nacinjem temu.

Takodje se slazem sa Jaksom -- ne moze enciklopediju da pise bas SVAKO, da bi se pisala enciklopedija treba da neko poseduje odredjeni nivo obrazovanja. To nije diskriminacija, vec tako stvari stoje. Pa nece ti seljak doci da pise o poljoprivredi, vec ce to raditi neko ko studira ili je zavrsio poljoprivredu. Kad bi o stenama mogli da pisu rudari, zasto bi nam onda trebali geolozi? Ova recenica je totalno bez smisla. Ne fale nama clanci iz oblasti poljoprivrede zato sto nema informaticki obrazovanih seljaka, vec zato sto se do sad nije pojavio ni jedan diplomirani agronom na njiki.

Čak i među računarski pismenim ljudima, Vikipedijanci su tehnički potkovaniji. Postoji veliki korak između dugmeta „uredi ovu stranu“ i složenih viki kodova koje mnogi čitaoci ne znaju da koriste.

Sta hoce da kaze prva recenica? Da su od svih racunarski pismenih ljudi, vikipedijanci najpotkovaniji u informatici? I to nije istina. Ima ovde mnogih vikipedijanaca koji pojma nemaju s informatikom. Ovde je pisac verovatnohteo da kaze nesto sasvim drugo. Mogu da pretpostavim, ali nek to on sam ipak popravi.

Dostupnost izvora je još jedan izvor pristrasnosti. Mnogo češće se koriste izvori dostupni na internetu, nego štampana literatura. Pritom, slobodni izvori se daleko češće koriste nego oni koji se plaćaju, bez obzira na pouzdanost.

S ovim se slazem. Trebalo bi insistirati na uglednim izvorima, a oni su cesto, cak mnogo cesce na papiru a ne na internetu. Izuzetak su knjige na guglbuksu, ali nesto nisam primetila da se narod time sluzi. Mislim da se ono pravilo o proverljivosti kod nas previse bukvalno shvata. Ala, nema veze da li je istina ili nije, turi link na neku dz stranicu gde pise da je Pera rodio prase, sta nas briga sto to jednostavno nije moguce! Vazno je da je proverljivo, tj. da, koliko god informacija bila neverovatna, onaj koji cita moze da klikne i da vidi da nisam ja to izmislio, vec da je to izmislio neko drugi i okacio na internet. Treba jasno definisati sta moze a sta ne moze da bude izvor, i dostupnost na internetu treba da bude apsolutno nerelevana kad se ti kriterijumi budu odredjivali.

Ne mogu vise pisati jer je ceo tekst pun stvari protiv kojih bih imala nesto reci, zapravo, apsolutno mi nije jasno postojanje ove stranice. --Jagoda ispeci pa reci 11:05, 3. jul 2009. (CEST)

Sad sam videla o cemu se radi!!!!!!!!!!!!! Pa ima li nekog ko ce ovog Damjana da zaustavi?????? Posto je optuzen i blokiran zbog pristrasnosti, nije bas najadekvatnija osoba da uredjuje Vikistranicu o borbi protiv pristrasnosti! --Jagoda ispeci pa reci 11:14, 3. jul 2009. (CEST)

Složićeš se da ne bi bilo u redu da mu se zabrani rad na datoj stranici. Neka diskutuje, da čujemo i njegovo mišljenje. --Kaster (разговор) 11:19, 3. јул 2009. (CEST)

Naravno da ne bi trebalo da mu se zabrani da radi na njiki niti na ovom tekstu, ali mislim da treba prvo da diskutuje o sadrzaju ove stranice, pa tek onda da je uklanja. Dakle, ne ja dodjem, i obrisem sve odjednom i pocnema da pisem ono sto se meni dopada, nego prvo dodjem na ovu strasnicu i kazem: ej, meni se ovo ne dopada zato zato i zato, i mislim da treba dfa stoji ovo ovo i ovo. Onda dodje neko drugi pa kaze, sto, a ja mislim da je to bas dobro, mozda treba promeniti ovo i tako dalje, dok se ne stekne neki okvirni dogovor oko menjanja sadrzine. Ovo sto je Damjan uradio je cista samovolja i uopste nije u duhu njikipedije. Slozices se sa mnom. Sigurno.--Jagoda ispeci pa reci 11:22, 3. jul 2009. (CEST)

Da. Pa i rekoh "neka diskutuje" a ne da "moderira" ili "organizuje". Inicijalni predlog neka uradi Slaven pa ćemo (ili smo već) iznijeti primjedbe. Treba i neko da moderira (Slaven?) pošto osjećam da će ova disusija da se pretvori u organizacioni haos. --Kaster (разговор) 11:27, 3. јул 2009. (CEST)

Ova stranica je koliko vidim nastala po uzoru na en:Wikipedia:WikiProject Countering systemic bias. Nije on izmislio toplu vodu, jer ovako nešto već postoji. I sad su svi odjednom nešto mnogo iznenađeni i zblanuti. -- Loshmi (razgovor) 11:31, 3. jul 2009. (CEST)

Nije problem sama stranica, vec ovo. Takodje je problem ono sto sad pise na njoj, a zasto vec sam gore iznela u nekim tackama, a i drugi su dali odredjene komentare i kritike. Ovakva stranica treba da postoji, ali ne sa ovim tekstom, jer ovaj tekst koliko god to paradoksalno izgledalo, JESTE pristrasan. Vikipedija na srpskom nije bas toliko pristrasna koliko bi to Damjan hteo da prikaze, niti koliko se to njemu cini. Bilo je problema, i periodicno se ponavljaju, TREBA da postoji odredjena politika zajednice prema temama iz srpske dalje i blize proslosti, ali o tome se prvo diskutuje, donesu se okvirni zakljucci pa se tek ONDA menja ova stranica. Damjan je poceo da gradi kucu od krova i bez osnovnih znanja o temi o kojoj se govori (kao i uvek) i u tome je problem. Ne u postojanju ovakver stranice. --Jagoda ispeci pa reci 11:37, 3. jul 2009. (CEST)

Inicijalni predlog neka uradi Slaven pa ćemo (ili smo već) iznijeti primjedbe. Treba i neko da moderira (Slaven?)

U principu, nemam nista protiv, ali me zivo zanima, zasto bas Slaven? Zasto ne ti, ili Losmi, ili bilo ko drugi? --Jagoda ispeci pa reci 11:39, 3. jul 2009. (CEST)

Ovo je jos jedan primjer kako puko prevodjenje i inspiracija u engleskoj Vikipediji, koja podlijeze iskljucivo anglosaksonskim zakonima moze da bude problematicna. Moja reakcija na rasnu kvalifikaciju je ostra, jer razumijem da neki ovdje nisu svjesni da je tako nesto itekako problematicno u mnogim evropskim zemljama, a ovdje na Viki mi smo uglavnom iz Evrope. Pristrasnost u problematicnim clancima se svakako ne rijesava rasnim i nacionalnim klasifikacijama, nego u pravilima Vikipedije definisanim procedurama. Razgovor, izvori, debate, konsenzus, unosenje dogovorenih cinjenica, itd. Za vikend sam daleko od racunara, tako da ne mogu ovih dana da se pozabavim bilo kakvim prijedlogom metodologije rada na problematicnim clancima. Ali svi ostali ukljucujuci i Damjana, mozete. Samo bez upotrebe bilo kakvih nacionalnih i rasnih epiteta, jer ama bas nikakvog smisla nemaju na nasem projektu, osim sto mogu da izazovu debele konflikte i probleme. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:41, 3. jul 2009. (CEST)

promašena poenta

Očigledno da je ovaj projekat promašio suštinu, čim je odmah izazvao ovolike nesporazume kod ljudi koji je trebalo da se uključe u njega. Mislio sam da oživim ovaj vikiprojekat, oslanjajući se na englesku i češku verziju (pod nazivom čehocentrizam). Njegov cilj bi bio poboljšavanje opšeg kvaliteta članaka, putem zastupanja opšteljudske perspektive.

Međutim, uvažavajući sve izneto na ovoj stranici, moguće da je koncept projekta od početka promašen i da nije pogodio poentu koju ima na drugim jezicima. Ali takođe smatram da je jedan ovakav projekat, kako na drugim Vikipedija, tako i na srpskoj, nužno potreban, ako ni zbog čeg drugog, bar zbog koordinacaije rada na sistematski spornim člancima. Nadam se da je neko drugi voljan da se prihvati ovoga. --Damjan /razgovarajmo/ 12:21, 3. jul 2009. (CEST)

Pa Damjane, ako pišeš o srbocentrizmu, ne možeš se oslanjati na čehocentrizam ili bele rasiste niti tekstove o njima uzimati kao mustru za tekst o srbocentrizmu, jer su to dve (tri) sasvim različite društvene pojave sa različitim korenima, uzrocima, ciljnim grupama i sl. i jedino što im je zajedničko jeste šovinizam. Ovaj tekst treba da bude plod rasprave koja bi se vodila na ovoj stranici, a nikako puki prevod teksta sa engleske/češke njiki. Predlažem ti da vrneš sve svoje izmene i da otvoriš diskusiju o ovom pitanju, na uobičajeni način, i prema pravilima vikipedije: Vikipedija:Glasanje/Predlog/Mere protiv pristrasnosti na srpskoj vikipediji --Jagoda ispeci pa reci 12:39, 3. jul 2009. (CEST)

Aj da se ne lažemo. Koliko ljudi ovde na stranici drži kutijicu „srpski nacionalista“, „pravoslavni hrišćanin“, „srbin po nacionalnosti“. Mogu da navedem na stotine citata sa „naša srpska Vikipedija“ (u smislu srpskog naroda) i slično. Ovakva stranica je izuzetno potrebna. -- Loshmi (razgovor) 12:45, 3. jul 2009. (CEST)

Pa ko je rekao da nije? Samo ovo nije način da se napravi. Apsolutno se slažem da je neophodno napraviti tu stranicu, ali na pravi način, razgovorom, diskusijom i zajednčkim zaključcima, ne ovako, zbrda zdola, prevedeno sa engl.viki, nabacano bez reda, nedovršenih i besmislenih rečenica. Što se nacionalističkih kutijica tiče, veruj mi, ja bi ih najradije ukinula, jer pozivaju na nacionalnu netrpeljivost. Ipak, kakvo je stanje u celoj Serviji i šire, mislim da će ovaj predlog imati mnogo protivnika, tako da je možda i bespredmetno da se o tome priča. Međutim, kako Slaven oštro ustaje protiv karakterisanja ljudi po boji kože, mislim da je pravo ustati i protiv karakterisanja ljudi po nacionalnosti. Ko ima potrebu da obnaroduje svima da je srpski nacionalista, nek radi to na drugom mestu. Ovo je viki na sroskom, nije srpska vikipedija. S druge strane, baš me zanima šta bi se desilo kad bi se pojavila kućica albanski nacionalista, hrvatski nacionalista, i sl. Ja ne videh taj tip kućica ni na jednoj drugoj njiki. Ima onih koje obaveštavaju o nacionalnosti: ja sam Paragvajac, Kubanac, Albanac. Ima i onih koje kažu gde ko živi, ili odakle je, ali da piše ja sam nacionalista i time se ponosim, nigde vala. Možda zaista ne bi bilološe kao prvi korak ove borbe protiv pristrasnosti ukinuti te kućice, ili ih barem promeniti, tj. izbaciti reč nacionalista. --Jagoda ispeci pa reci 12:57, 3. jul 2009. (CEST)

Svako odgovara za svoju korisnicku stranicu, ali ti ne mozes strpati, bez izricite dozvole svakog pojedinacno, te ljude u neke statistike, niti moze raditi rasne statisti korisnika od 12 do 66 godina i jos sve sa linkom na slike ljudi koje nisi nista pitao. Razmisli bre malo. Osim toga ja sam vazda bio protiv tih kutijica u kojima pojedinci izrazavaju svoja nacionalna, vjerska i politicka uvjerenja, jer ovo je enciklopedija a ne Fejsbuk. Medjutim posto se korisnicki prostor smatra privatnim i posto sve dok se te kutijce ne koriste da neko drugi kvalifikuje nekog treceg bez njegove dozvole, rijec je o licnoj odgovornosti svakoga pojedinacno kako ce sam sebe ovdje da predstavi. Mada i tu moraju postojati odredjena ogranicenja i ne mogu se krsiti zakoni u smislu da neko napravi kutijcu koja ga deklarise kao fasistu, rasistu ili sta god u tom smislu, a sto je uniiverzalno prihvaceno kao krivicno djelo. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:56, 3. jul 2009. (CEST)

U krajnjem slučaju dovoljno je pogledati stranice za razgovor o raznoraznim temama, da bi se videlo u kojoj meri srbocentrizam postoji na ovoj Vikipediji. Apsolutno nemam ništa protiv da srpske teme ovde budu široko zastupljene. I treba da budu. Ali globalno bitne teme moraju da predstavljaju gledište iz globalne perspektive, uključujući i srpsku. Neutralna tačka gledišta mora da bude ispoštovana. Konkretan primer Kosova: Srbi kažu ovo, Albanci kažu ovo, Amerikanci kažu ovo, EU kaže ovo. Za sve navedeš izvor. A ti čitaoče izvoli pa zaključi i misli šta hoćeš. -- Loshmi (razgovor) 13:19, 3. jul 2009. (CEST)

NTG ne ide po principu sta kazu i misle ljudi bilo koje nacije, nego sta kazu dokumenti iz uglednih izvora. U ovom slucaju istorijski, pravni i medjunarodni ugovori, UN rezolucije, itd. Izvori moraju biti provjerljivi i ugledni. Intepretacije dogadjaja u medijima su obicno protivne NTG-a, iako ih mnogi na viki koriste zbog danas lake dostupnosti preko Interneta. Ipak, ako neki clanak u novinama forsira odredjeni pogled na neki dogadjaj, onda on ne moze biti izvor, cak i ako su cinjenice koje iznosi dijelom istinite. A u svim novinama svijeta tako nesto je cesta pojava, narocito kada se radi o tzv. analizama. Itekako bi bilo posla da se napravi jedno svrsishodno uputstvo za upotrebu izvora i slazem se da bi tako nesto bilo potrebno. Ali sve se to moze raditi bez kvalifikovanja korisnika po bilo kom osnovu, jer ovo je enciklopedija. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:12, 3. jul 2009. (CEST)

Mislio sam na srpske, albanske, američke, i druge izvore. Srpski izvori kažu ovo, albanski ovo, američki ovo itd. Logično je da u ovoj konkretnoj temi svako ima svoje mišljenje, stav, propagandu itd. Ako se srpski istorijski izvori o Kosovu razlikuju od američkih, moraš navesti i jedne i druge. Novinski članak koji forsira neki događaj takođe može biti izvor ako se stavi u odgovarajući kontekst, uz napomenu da je to što piše stav određenog izvora. Npr. Američki mediji Taj i taj i Taj i taj pisali su da se dogodilo to i to, dok su srpski mediji Taj i taj i Taj i taj pisali da se dogodilo to i to. I opet kažem, na čitaocu je da proceni kom izvoru će verovati. -- Loshmi (razgovor) 14:57, 3. jul 2009. (CEST)

idemo ispočetka lagano

Evo ljudi, izašao sam malo i prošetao, da razbistrim glavu, u skladu sa svima nam dragim smernica: Vikipedija:Ostanite hladne glave kad se uređivanje usija. Uvideo sam da je stranica zaista bućkuriš, i da prevedeni pasusi uglavnom maše poentu.

I dalje smatram, kao i veliki broj vas, da je ova stranica potrebna, jer sistematska pristrasnost na srpkom, kao i na drugim jezicima, postoji (dovoljno je pogledati Srpsko-albanski sukob, Ante Starčević, Puniša Račić...). Takođe sam shvatio da tu „borbu“ ne može voditi jedan čovek, već cela zajednica. Stoga, samo se zajedničkim radom ovaj projekat može dobro formulisati.

Vraćam stranu projekta u njen rudimentarni oblik, da bi odatle zajedno nastavili dalje. Ostavio sam samo uvodne pasuse i spisak članak koje je potrebno preraditi. Stare rečenice koje se mogu upotrebiti, uvek je moguće naći u istoriji promena.--Damjan /razgovarajmo/ 15:50, 3. jul 2009. (CEST)

Imamo ovde dva problema.

Prvi, suštinski, problem je da je

Cilj projetka je da umanji i vremenom eliminište pro-srpsku perspektivu, odnosno srbocentrizam

što je u potpunoj suprotnosti sa politikom neutralne tačke gledišta koja zahteva da se članci pišu "bez pristrasnosti, predstavljajući gledišta većine i svih značajnih manjina podjednako". Znači, ako o nečem postoje i prosrpska i antisrpska perspektiva, obe moraju u člancima biti predstavljene, i to podjednako ako su inače podjednako zastupljene.

Drugi, konkretan, problem je da u praksi ti ne samo da eliminišeš prosrpsku perspektivu, nego uvodiš najgoru moguću antisrpsku perspektivu. Najočigledniji primer je Velika Srbija: verzija članka pre tvojih izmena[1] uopšte nije ni bila prosrpska, što se na primer može videti iz činjenice da nije navodila ni jedno pozitivno mišljenje o projektu Velike Srbije. Posle tvojih intervencija postala je, stvarno ne mogu da smislim mekši izraz od ovog, ustaško smeće. Biseri: "velikosrpska politika je nastavila da se sprovodi u vidu „unitarnog jugoslovenstva“ u Kraljevini Jugoslaviji", "velikosrpska ideologija je upotrebljena od strane nacionalističkih snaga u Srbiji, izvan istorijskog konteksta i nasuprot nastojanjima međunarodne zajednice za očuvanjem postojećih granica jugoslovenskih republika" , "oblasti koje su pretežno naseljene Srbima, ili su to bile u prošlosti pre izmene demografske strukture stanovništva tokom rata u Hrvatskoj ili Drugog svetskog rata" (zanimljiv eufemizam za genocid i etničko čišćenje), i najbolji, da Srbija ima velikosrpske pretenzije prema susednoj državi Kosovu. Ti si, kao prvo, antisrpski članak proglasio za prosrpski; zatim si u ime "neutralnosti" uneo u njega dodatne antisrpske teze, i na kraju tako potpuno upropašćen članak proglašavaš za neutralan. Slično si radio i na drugim člancima a koliko vidim nameravaš da to proširiš i na članke koje ovde navodiš, pa da ponovim: zašto i dokle? Nikola (razgovor) 22:43, 3. jul 2009. (CEST)

Nisu bitni motivi, ovo je ipak slobodan projekat, tako da svako može sve da menja. E sad, Filozof je objedinio u sebi i ubrzao stvari koje bi se sigurno desilo na srpskoj Vikipediji za jednu, deset ili sto godina. Možda je napisao nešto što neko potajno misli da bi trebalo, ali nema želju, hrabrosti ili snage da to uradi. Jedini izlaz je da što više ljudi učestvuje u ovome, i da se ova oblast završi. Za početak, sve članke koje je Filozof uređivao da dobiju nalepnicu POV. -- Bojan  Razgovor  06:54, 4. jul 2009. (CEST)

Sve verzije

Mislim da nema potrebe da se ovi članci menjaju,prema nečijoj drugoj prespektivi,zato što na primer ne može da se o nekom događaju govori na dva različita načina,jer postoji samo jedna istina.U ostalom svi ti članci postoje na drugim Vikipedijama,naprimer članak o Republici Srpskoj Krajini,postoji na srpskoj Vikipediji,ali postoji i na hrvackoj,tako da koga zanima hrvacka tačka gledišta,može da uđe u hrvacku vikipediju,i pročita njihov članak.Ako je toliko važna druga tačka gledišta,može da se sa strane postavi neka smernica,kako bi koga zanima na primer hrvacka tačka gledišta mogao tu lakše da uđe u članak na hrvackoj Vikipediji.A što se tiče Albanske tačke gledišta,neznam koga još ona zanima,jer ja živim u Kragujevcu,i skoro trećinu stanovnika grada čine ljudi koji su izbegli sa Kosova,i sumnjam da bi nekoga od njih to zanimalo.A ako je to tolko vežno,njihov članak može da se prevede,i da se postavi smernica u neki članak,na primer neki o Kosovu,a ako nekog baš zanima,on može tu da uđe,i da pročita njihov članak.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 213.137.111.138 (razgovor • doprinosi)

Oh, i te kako postoji dvije ili više verzija. I mi nismo tu da određujemo koja je od njih istinita. Pogotovo ne ako imamo dva ili više izvora koji su podjednako ozbiljni. Dakle, verzija po neozbiljnim izvorima otpada kompletno, verzija po ozbiljnim ali sekundarnim izvorima se pojavljuje kao kritika verzije po ozbiljnim izvorima. Tu je potrebno znanja i osjećaja i jedna zlatarska vaga :).

Osim toga, jezičke vikipedije nisu (zamišljene kao) predstavnici nacionalnih mišljenja. Bar ne bi trebalo da budu. --Kaster (разговор) 02:35, 6. јул 2009. (CEST)

Tačno je da su to formalno jezičke Vikipedije,ali one ipak više liče na nacionalne.I članci na njima skoro uvek predstavljaju mišljenja naroda.

Sveljudski i opšteljudski

Da li bi neko mogao da mi kaže original ovoga, jer ovo je reč koja apsolutno ne postoji u srpskom jeziku, čak se ni ne nazira njeno pravo značenje. --Jagoda ispeci pa reci 11:02, 5. novembar 2011. (CET)

Poenta

Ne shvatam poentu ovako napisanog uvoda i uopšte ovakvog projekta. Elem, ovakav projekat na drugim vikipedijama nije poprimio ovakav karakter. Ako se pogledaju vikipedije npr. na bugarskom,nemačkom, slovenačkom, slovačkom, engleskom, prostoengleskom, češkom, italijanskom, danskom, holandskom ili norveškom onda ove kategorije imaju drugčiji karakter. Tu se ne radi o politički problematičnim člancima već o nedovoljno globalnom na teme poput npr. ukoliko Akcionarsko društvo nema dovoljno opšti karakter jer je pisano o tome šta je akcionarsko društvo, a nema isto značenje u Srbiji i recimo Latinskoj Americi.

Za ovo što se ovde gura postoji šablon neutralna tačka gledišta. To su teme koje su problematične i iz razloga što nema dovoljno objavljene literature pa se koristi samo jednostrano gledište poput članka Rade Radić i to je jasno označeno šablonom neutralna tačka gledišta. Bitka za Čačak, Zločini partizana u Drugom svetskom ratu ili Slučaj Blajburg su problematični jer je to problem i istoriografije koja je ostala podeljena nakon Drugog svetskog rata. Za stanicu Nemiri na Kosovu 1981. treba da se nađu dodatni izvori i da se proširi. Stanice iz novije istorije su isto problematične zbog malog broja izvora. Ovde se sve svelo na "srbocentrizam", a svi znamo da među urednicima postoje ogromne razlike u gledištu bez obzira na nacionalnu i demografsku strukturu. Najbolja stvar je to što korisnik Mladifilozof, inače tvorac najvećeg broja članaka sa problematičnom neutralnom tačkom gledišta, izopačio ovaj projekat [2] ka onome što je uvek radio, a to je svodio sve na politiku u kojoj je sve srbocentrično i da mi treba da se lečimo. Isto je radio recimo na en.viki gde je skrajnut jer u zajednici sa tim brojem korisnika takav rad nije moguć, ali je naišao na dobar prijem na sh.viki gde gotovo da nema korisnika.

Sledeći problem jeste broj korisnika na sr.viki da bi projekat imao smisla. Ovo ima smisla na en.viki ili de.viki, a kod nas je previše rano. --Aleks (razgovor) 19:55, 5. novembar 2011. (CET)

Wikipedia Cultural Diversity Observatory - project to Counter systemic bias

Hello everyone,

My name is Marc Miquel and I am a researcher from Barcelona (Universitat Pompeu Fabra). 

While I was doing my PhD I studied whether an identity-based motivation could be important for editor participation and I analyzed content representing the editors' cultural context in 40 Wikipedia language editions.

Few months later, I propose creating the Wikipedia Cultural Diversity Observatory in order to raise awareness on Wikipedia’s current state of cultural diversity, providing datasets, visualizations and statistics, and pointing out solutions to improve intercultural coverage

This project aims at countering the systemic bias related to context. I am presenting it to a grant and I expect that the site becomes a useful tool to help communities create more multicultural encyclopaedias and bridge the content culture gap that exists across language editions.

Here is the link of the project proposal: https://meta.wikimedia.org/wiki/Grants:Project/Wikipedia_Cultural_Diversity_Observatory_(WCDO)

If you like the project, I'd ask you to endorse it. In any case, I will appreciate any feedback, comments,... Thanks in advance for your time!

Best regards,

--Marcmiquel (razgovor) 21:11, 8. oktobar 2017. (CEST) Universitat Pompeu Fabra, Barcelona