Разговор о Википедији:Википројекат Борба против систематске пристрасности/Архива 1

Архива 1

Архива 2

• Prva stvar: Ohridskom prologu ovde nije mesto, jer se on koristi za žitija praistorijskih mahom nesrpskih svetaca. Ne znam nijedan članak da je uzet sa sajta Vojske Srbije, a i da jeste, sigurno nije o istoriji. Znanje nije ozbiljan izvor, to je zbirka referata srednjoškolaca. Srpsko nasleđe već jeste problem, i umesto njega bi trebalo koristiti knjige sa Rastka.
• Druga stvar, ne koristiti ni izvore poput onog nestručnog Slovenca, niti činjenice koje se mogu pronaći samo na jednom do dva sajta, poput Montenegrine.
• Treća stvar: preterujete sa paranoisanjem i referencama i sada za istoriju dokazujemo dnevnim novinama ili internet sajtovima, bilo čime, samo da ima superskriptovani broj. Ako neko ne zna istoriju, neka prvo pita na stranici za razgovor. -- Bojan  Razgovor  05:28, 3. јул 2009. (CEST)

У осетљивим чланцима је пожељно референцирати све што се може, посебно осетљиве тврдње. То нема везе са квалитетом извора. Ако извор није поуздан, или ако није неутралан а то није јасно наглашено у тексту, онда се тако референцирана тврдња може и треба третирати потпуно исто као да је нереференцирана. Другим речима, треба је уклонити, а не укинути захтев за референцирањем, осетљивих тврдњи у свим чланцима, а свих тврдњи у онима који желе да буду наши најбољи чланци. --Dzordzm (разговор) 05:48, 3. јул 2009. (CEST)

Ovde ljudi ni ne znaju šta je sporno, pa se broji koliko koja sekcija ima referenci. I onda veštački „dižemo kriterijume“. -- Bojan  Razgovor  05:58, 3. јул 2009. (CEST)

Нејасноће

• Какве везе има карта Србије или држава Србија са овим википројектом? --Kaster (разговор) 09:07, 3. јул 2009. (CEST)
• Постоји контрадикторност између реченице - "Уређивачи се углавном користе текстовима на српском језику, док се извори на појединим страним језицима готово не користе, услед језичке баријере (нпр. албански језик). Стога, гледишта других народа често остају недовољно заступљена." и праксе на другим википедијама нпр. енглеској. Колико знам на енглеској википедији се нпр. релевантност (notability) одређује баш заступљеном референцом на енглеском језику. И то је дио званичних правила по којима се администратори понашају. Дакле, референца на другом језику је непризната на тамошњој википедији. Томе сходно мислим да цитирана реченица овако не може да стоји. И не можемо се увијек вадити да српски језик није довољно заступљен у интернету и сл. На крају крајева има довољно друге литературе на српском која може послужити као референца. Мислим да би требало и о томе продискутовати. --Kaster (разговор) 09:14, 3. јул 2009. (CEST)

Ово је потпуно промашена тема. Ако је наша википедија пристрасана, онда је она најпре пристрасна по томе што је 80% чланака превод са енглеског и рефлектује англосаксонски поглед на свет. Рис Витерспун на нашој насловној страни?! То је Јелена Карлеуша Холивуда којој ми безразложно ласкамо. Друго, ти назови аргументи о томе да сиромашни и земљорадници не учествују у писању википедије, и да је то њена мана, не стоје. Политиком се баве политичке елите (колики је проценат универзитетски образованих посланика, а колики је у „обичном“ народу?), па ни овде не можемо очекивати да доприносе они који за то немају основне квалификације. То уопште не представља пристрасност.--Јакша (разговор) 09:26, 3. јул 2009. (CEST)

Jagodine primedbe

Уређивачи се углавном користе текстовима на српском језику, док се извори на појединим страним језицима готово не користе, услед језичке баријере (нпр. албански језик). Стога, гледишта других народа често остају недовољно заступљена.

Ovo nije tacno. Bas se koriste izvori na drugim jezicima vise nego na srpskom. Navodjenje albanskog jezika kao primer je pretenciozno. Takodje nema Srba koji govore npr. kineski, vijetnamski ili katalonski, da li to znaci da su takodje teme o tim narodima pristrasne na srpskoj vikipediji?

Da li mi neko moze objasniti naslov Poreklo pristrasnosti i koju funkciju ima Slavenov komentar u istom???? Evo sad i Losmi tamo nesto pisao. Moram reci da se slazem sa obojicom, ali mi nije jasno sta se ovde uopste desava i sto pisu komentare na onoj stranici????

Википедијанци су углавном окренути интелектуалним пословима или рачунарству. Радници других професија (нпр. ватрогасци, грађевинци, пољопривредници, итд.) су слабије заступљени, што се неминовно одражава и на заступљеност тема.

Ni ovo nije tacno. Neke sami vikipedijanci oteraju, kao npr. lingviste. Ovo molim da se ne shvati kao opaska ili trolovanje, nego je to sushta istina, znate i sami. Zato i nemate pristojne clanke o lingvistickim pitanjima, gramatici i pravopisu, a o pravopisu u samim clancima, bolje da ne nacinjem temu.

Takodje se slazem sa Jaksom -- ne moze enciklopediju da pise bas SVAKO, da bi se pisala enciklopedija treba da neko poseduje odredjeni nivo obrazovanja. To nije diskriminacija, vec tako stvari stoje. Pa nece ti seljak doci da pise o poljoprivredi, vec ce to raditi neko ko studira ili je zavrsio poljoprivredu. Kad bi o stenama mogli da pisu rudari, zasto bi nam onda trebali geolozi? Ova recenica je totalno bez smisla. Ne fale nama clanci iz oblasti poljoprivrede zato sto nema informaticki obrazovanih seljaka, vec zato sto se do sad nije pojavio ni jedan diplomirani agronom na njiki.

Чак и међу рачунарски писменим људима, Википедијанци су технички поткованији. Постоји велики корак између дугмета „уреди ову страну“ и сложених вики кодова које многи читаоци не знају да користе.

Sta hoce da kaze prva recenica? Da su od svih racunarski pismenih ljudi, vikipedijanci najpotkovaniji u informatici? I to nije istina. Ima ovde mnogih vikipedijanaca koji pojma nemaju s informatikom. Ovde je pisac verovatnohteo da kaze nesto sasvim drugo. Mogu da pretpostavim, ali nek to on sam ipak popravi.

Доступност извора је још један извор пристрасности. Много чешће се користе извори доступни на интернету, него штампана литература. Притом, слободни извори се далеко чешће користе него они који се плаћају, без обзира на поузданост.

S ovim se slazem. Trebalo bi insistirati na uglednim izvorima, a oni su cesto, cak mnogo cesce na papiru a ne na internetu. Izuzetak su knjige na guglbuksu, ali nesto nisam primetila da se narod time sluzi. Mislim da se ono pravilo o proverljivosti kod nas previse bukvalno shvata. Ala, nema veze da li je istina ili nije, turi link na neku dz stranicu gde pise da je Pera rodio prase, sta nas briga sto to jednostavno nije moguce! Vazno je da je proverljivo, tj. da, koliko god informacija bila neverovatna, onaj koji cita moze da klikne i da vidi da nisam ja to izmislio, vec da je to izmislio neko drugi i okacio na internet. Treba jasno definisati sta moze a sta ne moze da bude izvor, i dostupnost na internetu treba da bude apsolutno nerelevana kad se ti kriterijumi budu odredjivali.

Ne mogu vise pisati jer je ceo tekst pun stvari protiv kojih bih imala nesto reci, zapravo, apsolutno mi nije jasno postojanje ove stranice. --Јагода испеци па реци 11:05, 3. јул 2009. (CEST)

Sad sam videla o cemu se radi!!!!!!!!!!!!! Pa ima li nekog ko ce ovog Damjana da zaustavi?????? Posto je optuzen i blokiran zbog pristrasnosti, nije bas najadekvatnija osoba da uredjuje Vikistranicu o borbi protiv pristrasnosti! --Јагода испеци па реци 11:14, 3. јул 2009. (CEST)

Сложићеш се да не би било у реду да му се забрани рад на датој страници. Нека дискутује, да чујемо и његово мишљење. --Kaster (разговор) 11:19, 3. јул 2009. (CEST)

Naravno da ne bi trebalo da mu se zabrani da radi na njiki niti na ovom tekstu, ali mislim da treba prvo da diskutuje o sadrzaju ove stranice, pa tek onda da je uklanja. Dakle, ne ja dodjem, i obrisem sve odjednom i pocnema da pisem ono sto se meni dopada, nego prvo dodjem na ovu strasnicu i kazem: ej, meni se ovo ne dopada zato zato i zato, i mislim da treba dfa stoji ovo ovo i ovo. Onda dodje neko drugi pa kaze, sto, a ja mislim da je to bas dobro, mozda treba promeniti ovo i tako dalje, dok se ne stekne neki okvirni dogovor oko menjanja sadrzine. Ovo sto je Damjan uradio je cista samovolja i uopste nije u duhu njikipedije. Slozices se sa mnom. Sigurno.--Јагода испеци па реци 11:22, 3. јул 2009. (CEST)

Да. Па и рекох "нека дискутује" а не да "модерира" или "организује". Иницијални предлог нека уради Славен па ћемо (или смо већ) изнијети примједбе. Треба и неко да модерира (Славен?) пошто осјећам да ће ова дисусија да се претвори у организациони хаос. --Kaster (разговор) 11:27, 3. јул 2009. (CEST)

Ova stranica je koliko vidim nastala po uzoru na en:Wikipedia:WikiProject Countering systemic bias. Nije on izmislio toplu vodu, jer ovako nešto već postoji. I sad su svi odjednom nešto mnogo iznenađeni i zblanuti. -- Loshmi (razgovor) 11:31, 3. јул 2009. (CEST)

Nije problem sama stranica, vec ovo. Takodje je problem ono sto sad pise na njoj, a zasto vec sam gore iznela u nekim tackama, a i drugi su dali odredjene komentare i kritike. Ovakva stranica treba da postoji, ali ne sa ovim tekstom, jer ovaj tekst koliko god to paradoksalno izgledalo, JESTE pristrasan. Vikipedija na srpskom nije bas toliko pristrasna koliko bi to Damjan hteo da prikaze, niti koliko se to njemu cini. Bilo je problema, i periodicno se ponavljaju, TREBA da postoji odredjena politika zajednice prema temama iz srpske dalje i blize proslosti, ali o tome se prvo diskutuje, donesu se okvirni zakljucci pa se tek ONDA menja ova stranica. Damjan je poceo da gradi kucu od krova i bez osnovnih znanja o temi o kojoj se govori (kao i uvek) i u tome je problem. Ne u postojanju ovakver stranice. --Јагода испеци па реци 11:37, 3. јул 2009. (CEST)

Иницијални предлог нека уради Славен па ћемо (или смо већ) изнијети примједбе. Треба и неко да модерира (Славен?)

U principu, nemam nista protiv, ali me zivo zanima, zasto bas Slaven? Zasto ne ti, ili Losmi, ili bilo ko drugi? --Јагода испеци па реци 11:39, 3. јул 2009. (CEST)

Ovo je jos jedan primjer kako puko prevodjenje i inspiracija u engleskoj Vikipediji, koja podlijeze iskljucivo anglosaksonskim zakonima moze da bude problematicna. Moja reakcija na rasnu kvalifikaciju je ostra, jer razumijem da neki ovdje nisu svjesni da je tako nesto itekako problematicno u mnogim evropskim zemljama, a ovdje na Viki mi smo uglavnom iz Evrope. Pristrasnost u problematicnim clancima se svakako ne rijesava rasnim i nacionalnim klasifikacijama, nego u pravilima Vikipedije definisanim procedurama. Razgovor, izvori, debate, konsenzus, unosenje dogovorenih cinjenica, itd. Za vikend sam daleko od racunara, tako da ne mogu ovih dana da se pozabavim bilo kakvim prijedlogom metodologije rada na problematicnim clancima. Ali svi ostali ukljucujuci i Damjana, mozete. Samo bez upotrebe bilo kakvih nacionalnih i rasnih epiteta, jer ama bas nikakvog smisla nemaju na nasem projektu, osim sto mogu da izazovu debele konflikte i probleme. --Славен Косановић {разговор} 11:41, 3. јул 2009. (CEST)

promašena poenta

Očigledno da je ovaj projekat promašio suštinu, čim je odmah izazvao ovolike nesporazume kod ljudi koji je trebalo da se uključe u njega. Mislio sam da oživim ovaj vikiprojekat, oslanjajući se na englesku i češku verziju (pod nazivom čehocentrizam). Njegov cilj bi bio poboljšavanje opšeg kvaliteta članaka, putem zastupanja opšteljudske perspektive.

Međutim, uvažavajući sve izneto na ovoj stranici, moguće da je koncept projekta od početka promašen i da nije pogodio poentu koju ima na drugim jezicima. Ali takođe smatram da je jedan ovakav projekat, kako na drugim Vikipedija, tako i na srpskoj, nužno potreban, ako ni zbog čeg drugog, bar zbog koordinacaije rada na sistematski spornim člancima. Nadam se da je neko drugi voljan da se prihvati ovoga. --Дамјан /разговарајмо/ 12:21, 3. јул 2009. (CEST)

Па Дамјане, ако пишеш о србоцентризму, не можеш се ослањати на чехоцентризам или беле расисте нити текстове о њима узимати као мустру за текст о србоцентризму, јер су то две (три) сасвим различите друштвене појаве са различитим коренима, узроцима, циљним групама и сл. и једино што им је заједничко јесте шовинизам. Овај текст треба да буде плод расправе која би се водила на овој страници, а никако пуки превод текста са енглеске/чешке њики. Предлажем ти да врнеш све своје измене и да отвориш дискусију о овом питању, на уобичајени начин, и према правилима википедије: Википедија:Гласање/Предлог/Мере против пристрасности на српској википедији --Јагода испеци па реци 12:39, 3. јул 2009. (CEST)

Aj da se ne lažemo. Koliko ljudi ovde na stranici drži kutijicu „srpski nacionalista“, „pravoslavni hrišćanin“, „srbin po nacionalnosti“. Mogu da navedem na stotine citata sa „naša srpska Vikipedija“ (u smislu srpskog naroda) i slično. Ovakva stranica je izuzetno potrebna. -- Loshmi (razgovor) 12:45, 3. јул 2009. (CEST)

Па ко је рекао да није? Само ово није начин да се направи. Апсолутно се слажем да је неопходно направити ту страницу, али на прави начин, разговором, дискусијом и заједнчким закључцима, не овако, збрда здола, преведено са енгл.вики, набацано без реда, недовршених и бесмислених реченица. Што се националистичких кутијица тиче, веруј ми, ја би их најрадије укинула, јер позивају на националну нетрпељивост. Ипак, какво је стање у целој Сервији и шире, мислим да ће овај предлог имати много противника, тако да је можда и беспредметно да се о томе прича. Међутим, како Славен оштро устаје против карактерисања људи по боји коже, мислим да је право устати и против карактерисања људи по националности. Ко има потребу да обнародује свима да је српски националиста, нек ради то на другом месту. Ово је вики на сроском, није српска википедија. С друге стране, баш ме занима шта би се десило кад би се појавила кућица албански националиста, хрватски националиста, и сл. Ја не видех тај тип кућица ни на једној другој њики. Има оних које обавештавају о националности: ја сам Парагвајац, Кубанац, Албанац. Има и оних које кажу где ко живи, или одакле је, али да пише ја сам националиста и тиме се поносим, нигде вала. Можда заиста не би билолоше као први корак ове борбе против пристрасности укинути те кућице, или их барем променити, тј. избацити реч националиста. --Јагода испеци па реци 12:57, 3. јул 2009. (CEST)

Svako odgovara za svoju korisnicku stranicu, ali ti ne mozes strpati, bez izricite dozvole svakog pojedinacno, te ljude u neke statistike, niti moze raditi rasne statisti korisnika od 12 do 66 godina i jos sve sa linkom na slike ljudi koje nisi nista pitao. Razmisli bre malo. Osim toga ja sam vazda bio protiv tih kutijica u kojima pojedinci izrazavaju svoja nacionalna, vjerska i politicka uvjerenja, jer ovo je enciklopedija a ne Fejsbuk. Medjutim posto se korisnicki prostor smatra privatnim i posto sve dok se te kutijce ne koriste da neko drugi kvalifikuje nekog treceg bez njegove dozvole, rijec je o licnoj odgovornosti svakoga pojedinacno kako ce sam sebe ovdje da predstavi. Mada i tu moraju postojati odredjena ogranicenja i ne mogu se krsiti zakoni u smislu da neko napravi kutijcu koja ga deklarise kao fasistu, rasistu ili sta god u tom smislu, a sto je uniiverzalno prihvaceno kao krivicno djelo. --Славен Косановић {разговор} 12:56, 3. јул 2009. (CEST)

U krajnjem slučaju dovoljno je pogledati stranice za razgovor o raznoraznim temama, da bi se videlo u kojoj meri srbocentrizam postoji na ovoj Vikipediji. Apsolutno nemam ništa protiv da srpske teme ovde budu široko zastupljene. I treba da budu. Ali globalno bitne teme moraju da predstavljaju gledište iz globalne perspektive, uključujući i srpsku. Neutralna tačka gledišta mora da bude ispoštovana. Konkretan primer Kosova: Srbi kažu ovo, Albanci kažu ovo, Amerikanci kažu ovo, EU kaže ovo. Za sve navedeš izvor. A ti čitaoče izvoli pa zaključi i misli šta hoćeš. -- Loshmi (razgovor) 13:19, 3. јул 2009. (CEST)

NTG ne ide po principu sta kazu i misle ljudi bilo koje nacije, nego sta kazu dokumenti iz uglednih izvora. U ovom slucaju istorijski, pravni i medjunarodni ugovori, UN rezolucije, itd. Izvori moraju biti provjerljivi i ugledni. Intepretacije dogadjaja u medijima su obicno protivne NTG-a, iako ih mnogi na viki koriste zbog danas lake dostupnosti preko Interneta. Ipak, ako neki clanak u novinama forsira odredjeni pogled na neki dogadjaj, onda on ne moze biti izvor, cak i ako su cinjenice koje iznosi dijelom istinite. A u svim novinama svijeta tako nesto je cesta pojava, narocito kada se radi o tzv. analizama. Itekako bi bilo posla da se napravi jedno svrsishodno uputstvo za upotrebu izvora i slazem se da bi tako nesto bilo potrebno. Ali sve se to moze raditi bez kvalifikovanja korisnika po bilo kom osnovu, jer ovo je enciklopedija. --Славен Косановић {разговор} 14:12, 3. јул 2009. (CEST)

Mislio sam na srpske, albanske, američke, i druge izvore. Srpski izvori kažu ovo, albanski ovo, američki ovo itd. Logično je da u ovoj konkretnoj temi svako ima svoje mišljenje, stav, propagandu itd. Ako se srpski istorijski izvori o Kosovu razlikuju od američkih, moraš navesti i jedne i druge. Novinski članak koji forsira neki događaj takođe može biti izvor ako se stavi u odgovarajući kontekst, uz napomenu da je to što piše stav određenog izvora. Npr. Američki mediji Taj i taj i Taj i taj pisali su da se dogodilo to i to, dok su srpski mediji Taj i taj i Taj i taj pisali da se dogodilo to i to. I opet kažem, na čitaocu je da proceni kom izvoru će verovati. -- Loshmi (razgovor) 14:57, 3. јул 2009. (CEST)

идемо испочетка лагано

Ево људи, изашао сам мало и прошетао, да разбистрим главу, у складу са свима нам драгим смерница: Википедија:Останите хладне главе кад се уређивање усија. Увидео сам да је страница заиста бућкуриш, и да преведени пасуси углавном маше поенту.

И даље сматрам, као и велики број вас, да је ова страница потребна, јер систематска пристрасност на српком, као и на другим језицима, постоји (довољно је погледати Српско-албански сукоб, Анте Старчевић, Пуниша Рачић...). Такође сам схватио да ту „борбу“ не може водити један човек, већ цела заједница. Стога, само се заједничким радом овај пројекат може добро формулисати.

Враћам страну пројекта у њен рудиментарни облик, да би одатле заједно наставили даље. Оставио сам само уводне пасусе и списак чланак које је потребно прерадити. Старе реченице које се могу употребити, увек је могуће наћи у историји промена.--Дамјан /разговарајмо/ 15:50, 3. јул 2009. (CEST)

Имамо овде два проблема.

Први, суштински, проблем је да је

Циљ пројетка је да умањи и временом елиминиште про-српску перспективу, односно србоцентризам

што је у потпуној супротности са политиком неутралне тачке гледишта која захтева да се чланци пишу "без пристрасности, представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако". Значи, ако о нечем постоје и просрпска и антисрпска перспектива, обе морају у чланцима бити представљене, и то подједнако ако су иначе подједнако заступљене.

Други, конкретан, проблем је да у пракси ти не само да елиминишеш просрпску перспективу, него уводиш најгору могућу антисрпску перспективу. Најочигледнији пример је Велика Србија: верзија чланка пре твојих измена[1] уопште није ни била просрпска, што се на пример може видети из чињенице да није наводила ни једно позитивно мишљење о пројекту Велике Србије. После твојих интервенција постала је, стварно не могу да смислим мекши израз од овог, усташко смеће. Бисери: "великосрпска политика је наставила да се спроводи у виду „унитарног југословенства“ у Краљевини Југославији", "великосрпска идеологија је употребљена од стране националистичких снага у Србији, изван историјског контекста и насупрот настојањима међународне заједнице за очувањем постојећих граница југословенских република" , "области које су претежно насељене Србима, или су то биле у прошлости пре измене демографске структуре становништва током рата у Хрватској или Другог светског рата" (занимљив еуфемизам за геноцид и етничко чишћење), и најбољи, да Србија има великосрпске претензије према суседној држави Косову. Ти си, као прво, антисрпски чланак прогласио за просрпски; затим си у име "неутралности" унео у њега додатне антисрпске тезе, и на крају тако потпуно упропашћен чланак проглашаваш за неутралан. Слично си радио и на другим чланцима а колико видим намераваш да то прошириш и на чланке које овде наводиш, па да поновим: зашто и докле? Никола (разговор) 22:43, 3. јул 2009. (CEST)

Nisu bitni motivi, ovo je ipak slobodan projekat, tako da svako može sve da menja. E sad, Filozof je objedinio u sebi i ubrzao stvari koje bi se sigurno desilo na srpskoj Vikipediji za jednu, deset ili sto godina. Možda je napisao nešto što neko potajno misli da bi trebalo, ali nema želju, hrabrosti ili snage da to uradi. Jedini izlaz je da što više ljudi učestvuje u ovome, i da se ova oblast završi. Za početak, sve članke koje je Filozof uređivao da dobiju nalepnicu POV. -- Bojan  Razgovor  06:54, 4. јул 2009. (CEST)

Све верзије

Мислим да нема потребе да се ови чланци мењају,према нечијој другој преспективи,зато што на пример не може да се о неком догађају говори на два различита начина,јер постоји само једна истина.У осталом сви ти чланци постоје на другим Википедијама,например чланак о Републици Српској Крајини,постоји на српској Википедији,али постоји и на хрвацкој,тако да кога занима хрвацка тачка гледишта,може да уђе у хрвацку википедију,и прочита њихов чланак.Ако је толико важна друга тачка гледишта,може да се са стране постави нека смерница,како би кога занима на пример хрвацка тачка гледишта могао ту лакше да уђе у чланак на хрвацкој Википедији.А што се тиче Албанске тачке гледишта,незнам кога још она занима,јер ја живим у Крагујевцу,и скоро трећину становника града чине људи који су избегли са Косова,и сумњам да би некога од њих то занимало.А ако је то толко вежно,њихов чланак може да се преведе,и да се постави смерница у неки чланак,на пример неки о Косову,а ако неког баш занима,он може ту да уђе,и да прочита њихов чланак.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.137.111.138 (разговор • доприноси)

Ох, и те како постоји двије или више верзија. И ми нисмо ту да одређујемо која је од њих истинита. Поготово не ако имамо два или више извора који су подједнако озбиљни. Дакле, верзија по неозбиљним изворима отпада комплетно, верзија по озбиљним али секундарним изворима се појављује као критика верзије по озбиљним изворима. Ту је потребно знања и осјећаја и једна златарска вага :).

Осим тога, језичке википедије нису (замишљене као) представници националних мишљења. Бар не би требало да буду. --Kaster (разговор) 02:35, 6. јул 2009. (CEST)

Тачно је да су то формално језичке Википедије,али оне ипак више личе на националне.И чланци на њима скоро увек представљају мишљења народа.

Свељудски и општељудски

Да ли би неко могао да ми каже оригинал овога, јер ово је реч која апсолутно не постоји у српском језику, чак се ни не назира њено право значење. --Јагода испеци па реци 11:02, 5. новембар 2011. (CET)

Поента

Не схватам поенту овако написаног увода и уопште оваквог пројекта. Елем, овакав пројекат на другим википедијама није попримио овакав карактер. Ако се погледају википедије нпр. на бугарском,немачком, словеначком, словачком, енглеском, простоенглеском, чешком, италијанском, данском, холандском или норвешком онда ове категорије имају другчији карактер. Ту се не ради о политички проблематичним чланцима већ о недовољно глобалном на теме попут нпр. уколико Акционарско друштво нема довољно општи карактер јер је писано о томе шта је акционарско друштво, а нема исто значење у Србији и рецимо Латинској Америци.

За ово што се овде гура постоји шаблон неутрална тачка гледишта. То су теме које су проблематичне и из разлога што нема довољно објављене литературе па се користи само једнострано гледиште попут чланка Раде Радић и то је јасно означено шаблоном неутрална тачка гледишта. Битка за Чачак, Злочини партизана у Другом светском рату или Случај Блајбург су проблематични јер је то проблем и историографије која је остала подељена након Другог светског рата. За станицу Немири на Косову 1981. треба да се нађу додатни извори и да се прошири. Станице из новије историје су исто проблематичне због малог броја извора. Овде се све свело на "србоцентризам", а сви знамо да међу уредницима постоје огромне разлике у гледишту без обзира на националну и демографску структуру. Најбоља ствар је то што корисник Младифилозоф, иначе творац највећег броја чланака са проблематичном неутралном тачком гледишта, изопачио овај пројекат [2] ка ономе што је увек радио, а то је сводио све на политику у којој је све србоцентрично и да ми треба да се лечимо. Исто је радио рецимо на ен.вики где је скрајнут јер у заједници са тим бројем корисника такав рад није могућ, али је наишао на добар пријем на сх.вики где готово да нема корисника.

Следећи проблем јесте број корисника на ср.вики да би пројекат имао смисла. Ово има смисла на ен.вики или де.вики, а код нас је превише рано. --Алекс (разговор) 19:55, 5. новембар 2011. (CET)

Wikipedia Cultural Diversity Observatory - project to Counter systemic bias

Hello everyone,

My name is Marc Miquel and I am a researcher from Barcelona (Universitat Pompeu Fabra). 

While I was doing my PhD I studied whether an identity-based motivation could be important for editor participation and I analyzed content representing the editors' cultural context in 40 Wikipedia language editions.

Few months later, I propose creating the Wikipedia Cultural Diversity Observatory in order to raise awareness on Wikipedia’s current state of cultural diversity, providing datasets, visualizations and statistics, and pointing out solutions to improve intercultural coverage

This project aims at countering the systemic bias related to context. I am presenting it to a grant and I expect that the site becomes a useful tool to help communities create more multicultural encyclopaedias and bridge the content culture gap that exists across language editions.

Here is the link of the project proposal: https://meta.wikimedia.org/wiki/Grants:Project/Wikipedia_Cultural_Diversity_Observatory_(WCDO)

If you like the project, I'd ask you to endorse it. In any case, I will appreciate any feedback, comments,... Thanks in advance for your time!

Best regards,

--Marcmiquel (разговор) 21:11, 8. октобар 2017. (CEST) Universitat Pompeu Fabra, Barcelona