Razgovor s korisnikom:DidroRuso

Pozdrav, DidroRuso. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, DidroRuso. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!

Djus ^reci 23:50, 5. novembar 2006. (CET)

Hajme

Malo sam neodlučna, što se da videti iz priloženog:)... Elem, moram da proverim, jer ne znam da li da ga krstimo po španski ili po katalonski. Pošto vidim da je svuda Đaume, mislim da je bolje da bude onda Đaume, jer znam da je Đaume I ovde u Kataloniji veliki junak. Stvar je u tome što Španci sve, ama baš sve prevode, pa im je tako princ Čarls od Engleske princ Karlos, tako da naravno da neće ostavljati katalonske kraljeve koji su živeli pre više od petsto godina u originalu. Neka bude Đaume. Pošto vidim da radiš na nekim delovima španske istorije, nije na odmet da pogledaš i ovu listu koju sam napravila. Dobro dođe kad su u pitanju imena...Vladari Španije. Nije još završena, ali nadam se da ću uskoro i to završiti, pa da mogu da pređem i na plavljenje istih. Srećan rad.--Maduixa kaži 02:03, 17. mart 2007. (CET)

Zdravo, opet ja. Odlučila sam da svi ti aragonski kraljevi imaju imena po španski, sa preusmerenjima na ostale jezike. Tako da ti piši Đaume bez ikakvog problema, kada budem napisala članak o njemu (ili neko drugi, ako me pretekne, al je to veoma malo verovatno) Tvoje veze će da poplave. Samo sam to htela da ti kažem, da te ne zbunjuju različita imena na različitim mestma. Konsultovoala sam Špance i koliko je god jedno, toliko je god i drugo, tako da neka bude i jedno i drugo. U članku ću za svakog od njih navesti kako kastiljansko, tako katalonsko i aragonsko ime. Tako, budi bez brige i srećan rad.--Maduixa kaži 15:24, 19. mart 2007. (CET)

Urađeno.:) Poz. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:06, 14. jun 2007. (CEST)

Odlično!

Zaista dobri članci o starom istoku. Jel se istorijom baviš iz hobija ili...Pozdrav, --Vojvoda 21:27, 22. jun 2007. (CEST)

Preusmerenje

Nema potrebe da se zahvaljuješ. Članak ti je ok. Obično kada ljudi vide solidan članak ništa ne komentariu. Nešto kažu tek kad ima brljotina :). To što ti niko ništa ne priča znači da radiš kako treba. U svakom slučaju, ako ti bude bila potrebna pomoć oko bilo čega slobodno pitaj. Sve najbolje --Jovan Vuković (r) 13:05, 23. jun 2007. (CEST)

Stari gradovi

Sve pohvale o starim gradovima Niniva, Uruk... ja sam ih najživlje upoznao u knjizi "Kad je Sunce bilo Bog", autor Zenon Kosidovski. Pozdrav i srećan rad! --Đorđe Stakić (r) 00:28, 3. jul 2007. (CEST)

Pre Hrista

Samo bih htela da ti napomenem da u srpskom jeziku nije uobičajeno da se kaže pre Hrista, nego pre nove ere (p.n.e. - ovo kako je kod nas bez tački je nepravilno)... Pošto vidim da praviš preusmerenja, a pišeš uglavnom o civilizacijama koje su postojale "pre Hrista", reko nije na odmet da ti to napomenem...--Maduixa kaži 00:17, 6. jul 2007. (CEST)

---

Ja neću da se mešam u politiku, niti ti govorim o politici. Klaudijus je ISTORICAR i svoju stručnu oblast odlično poznaje, ali nije GRAMATIČAR, tako da se i on povodi kao i ti, za knjigama iz 45. godine. Pravopis koji se DANAS koristi je izdat 1960. godine, i koliko ja znam, nije se od tada ništa menjalo, tako da ne razumem "ko" je to dozvolio da se od skora piše pre Hrista. Uostalom, ne radi se o tome da li je zabranjeno ili nije, svakako da nije, nego se radi o tome šta je praksa u srpskom jeziku a šta nije. A to pre Hrista je bukvalan prevod sa engleskog. A u srpskom jeziku je praksa pre nove ere. A kad se radi o godinama nove ere, u srpskom se ne kaže se ništa, dok na primer u engleskom, ako su u pitanju dvocifrene godine, vrlo često ćeš videti AC (After Christ). Jezik je živo biće. Jezik evoluira. Ne možeš ga zadržati na nivou koji se tebi sviđa samo zato što se tebi tako svidja. Nekada se kod nas govorilo i "leta gospodnjeg" pa se više ne govori. Politika malo s tim ima veze.--Maduixa kaži 00:42, 6. jul 2007. (CEST)

---

Ja nisam ni rekla da je zabranjeno niti je to ikad bilo. A ti mi daj neku referencu gde to kaže da "je sad dozvoljeno". Opet ti ponavljam, pre Hrista nije po pravopisu. --Maduixa kaži 00:49, 6. jul 2007. (CEST)