Razgovor s korisnikom:Fractina

Dobrodošli,dragi gosti!

"Reči samo štete skriveni smisao,sve postaje odmah malo drugačije kada se izgovori,malo krivotvoreno,malo luckasto - a i to je dobro i veoma mi se dopada,potpuno se slažem da ono što za jednog čoveka predstavlja blago i mudrost,drugom uvek zvuči kao ludost." Herman Hese

  Urađeno --SmirnofLeary (razgovor) 03:49, 16. jul 2010. (CEST)

Hvala vam puno.Ja sam pokušavala nešto da uradim sama ali ništa bez iskusnih Vikipedijanaca.--Pozdrav,Marijana Mićić (razgovor) 01:36, 18. jul 2010. (CEST)

Epilepsija

Marijana, video sam da si u sporu oko narodskog naziva epilepsije. Slobodno ti objasni taj termin, da je zastupljen u narodu i ako znaš još nešto o tom terminu, ali još bolje o toj bolesti, dodaj bez ustezanja. (Još ako imaš neku literaturu u vezi sa tim, to bi bilo najbolje.) Ako čekaš da neko drugi to odradi, načekaćeš se, pošto se ređe dešava da se više korisnika zainteresuje za istu temu u isto vreme. :) Svako radi nešto po sopstvenoj želji. Dakle, ubaci se u uređenje ili prerađenje članaka, više si nego dobrodošla, a ako imaš problem uvek možeš da pitaš bilo koga za bilo šta. Pozdrav.--Metodičar zgovor²a 00:41, 18. jul 2010. (CEST)

Iritira me toliko insistiranje na tome da u članku piše i narodski naziv.Epilepsiju leče neurolozi i neuropsihijatri a 90tih su se npr. klinci(među kojima sam bila i ja) delili na "Dizelaše" i "Padavičare".Ne bih rekla da su bili svesni toga šta znači padavica,već ukoliko nisi upasan već majca ili košulja 'vise' na tebi,kao da hoće da spadnu ti si Padavičar(a ne epileptičar).Ja sam i u razgovoru uz dužno poštovanje prema onome ko se setio epilepsije napisala da je članak jako loš i šta sve treba da sadrži.Čak i ja sam sama za sebe literatura,ceo život imam epilepsiju i sigurno ću čim budem imala više slobodnog vremena da se posvetim tom članku.Mi čak ni udruženje nemamo.Sada se na facebooku u nekoj grupi s vremena na vreme dogovaramo šta nam je činiti,ali to je ekipa od nekoliko devojaka do 30 godina.

Hvala na savetu i podršci.

Pozdrav,

Marijana Mićić (razgovor) 01:36, 18. jul 2010. (CEST)

Siguran sam da ćeš se sa uspehom upustiti u uređivanje na vikipediji. Raduje me što si nam se pridružila jer vidim da imaš osećaj za lepotu i slobodno mi se obrati za pomoć. --Antidiskriminator (razgovor) 01:43, 18. jul 2010. (CEST)

Ukoliko želiš da napišeš poruku nekome za to koristiš njegovu stranu za razgovor na koju možeš da dođeš tako što ćeš kliknuti na link pod nazivom razgovor koji se nalazi desno od potpisa svakog korisnika. --Antidiskriminator (razgovor) 01:45, 18. jul 2010. (CEST)

Hvala Vam!Uspela sam da "ukapiram" kako se na Vikipediji razgovara.Zbunjujuće je u prvi mah,ali špijuniranjem vas,iskusnih,može mnogo da se nauči. :) -- Pozdrav, Marijana Mićić (razgovor) 01:59, 18. jul 2010. (CEST)

Ne znam da li si sigurno uspela jer si ovu poruku ostavila na svojoj stranici za razgovor a ne na mojoj. Malo deluje komplikovano u početku, ali je lako uvideti svrhu kasnije. Što se tiče razgovora, tu baš i ne moraš da špijuniraš nas "iskusne" :) . Postoji pravilo da se na vikipediji korisnici jedni drugima obraćaju sa ti. --Antidiskriminator (razgovor) 02:07, 18. jul 2010. (CEST)

Pravimo lepo. --Antidiskriminator (razgovor) 02:23, 18. jul 2010. (CEST)

Pozdrav Marijana, kad radite na članku i ne želite niko da vas ometa stavite šablon na vrhu {{радови у току}}. Uklonite ga kad završite sa radovima, dan, dva, mesec, nebitno. Vidim da ste u članku „Brzina hemijske reakcije“ ručno napisali „--------sređivanje u toku-------“, pa vam zato govorim. Srećan rad. --SmirnofLeary (razgovor) 23:28, 22. jul 2010. (CEST)

Mislio sam da nešto nije u redu sa mojim računarom pa mi ne ispisuje formule u vašem članku. Slobodno pitajte za sve što je potrebno. Evo ovako za formule : Vikipedija:Formule i Matematičke formule u TeX ((jezik: engleski)). Radi se o teks načinu pisanja formula unutar <math> ... </math> tagova. Znači navede se <math> ... </math>, pa se unutra piše formula prema određenim pravilima. Nije komplikovano, ali treba vremena da se savlada. Pogledajte i u nekom od članaka kako su one navođene, recimo Aerodinamika. Najbolje je da sve alatke do kojih dođete navodite na svojoj korisničkoj strani da budu pri ruci kad zatrebaju. Što se tiče dijagrama, sigurno ima odgovarajućih na ostavi ili eng. vikipediji. Potražićemo. --SmirnofLeary (razgovor) 02:24, 23. jul 2010. (CEST),\!

Evo jedan mali trik, u delu: $dn_{a},dn_{b},dn_{c}$, koji je naveden u ovoj formi <math>dn_a,dn_b,dn_c</math>, ako se navede na kraju ,\! (zapeta, kosa crta, uzvičnik) tj. u formi <math>dn_a,dn_b,dn_c,\!</math> tekst će biti ispisan velikim slovima, ovako $dn_{a},dn_{b},dn_{c},\!$. Može da posluži. Inače, nagrađeni ste spomenicom za brz napredak. Dosta je za rada za danas, laku noć. --SmirnofLeary (razgovor) 03:24, 23. jul 2010. (CEST)

Ej, izgubila ti je Zvezda. Puf, ispala, neeema više. Kako napreduje pisanje formula? Jel treba još neka pomoć, traženje grafika, dijagrama ili kako već? --SmirnofLeary (razgovor) 02:53, 6. avgust 2010. (CEST)

Nemoj obraćati pažnju na to upozorenje. Pogledaj ovo, ima 271 kilobajt, a izabran je za sjajan članak. Nije problem, potrudiću se da pročitam članak u narednih, mesec ili dva. Šalim se, za vikend recimo. Što se tiče grafika, pogledaćemo na drugim vikipedijama. Jap, Zvezda, ne ide im. Fudbal je očaj, a košarka u stečaju. --SmirnofLeary (razgovor) 03:13, 6. avgust 2010. (CEST)

Pozdrav svima, ljudi jelo se još radi na ovom članku, dodao bi neke delove članka koje se odnose više na psihički deo i pogođenost funkcija (ep. karakter, ep. sumračna stanja, ep delirijum, fuge, trajne promene ličnosti usled ep.),zatim imam neku podelu napada na generalne, delimične, jednostrane i ostale. Onda najčešće oblike ep., gde se pominju veliki napad, mali, džeksonove krize, psihomotorne krize i sl. Najlakše je samo da se unesu podaci, ali se plašim struktuiranost članka da ne poremetim. Pozzz --Tvrdjava18 (razgovor) 19:28, 3. decembar 2013. (CET)

Pa konkretno iz knjige Miomir-a Lj. Leštarevića - Forenzička psihopatologija., strana 72., konkretno se kaže ...epi. napadi se razvrstavaju na delimične (paecijane, frontalne), generalizovane (a ne generalne, moja greška), jednostrane (unilatarne) i ostale. Klinička slika "ostalih" može biti izuzetno raznovrsna, tako da je nemoguće označiti je jedinstvenim pojmom...nego ajde, ovo sad nije mnogo ni bitno. Ovo nije medicinska literatura, već psihološka, takođe iz neurologije i sl. disciplina ne znam puno, pa otuda ne bih pisao o aktivnosti nervnih ćelija, pravio kategorizacije i sl. Hteo bi konkretno da opišem simptome koji se mogu javiti, kao naprimer nešto što se označava sa akutna epileptična psihoza, odnosno stanje zamućenja svesti, koga prati zbunjenost, dezorjentisanost, poremećaji opažanja, jak strah i nemir, pa kao rezultat toga je moguća agresivnost...pa sad, ako u tom stanju osoba izvrši krivično delo (odnosno samo se "brani" od strašnih halucijnacija i preteće okoline), što se navodi kao standardna forenzičko psihijatriska praksa, e sad, šta se u tim slučajevima, konkretno sagledava u procenjivanju sposobnosti upravljanja svojim postupcima, tokom izvršenog dela...nešto na tu temu bih mogo da ubacim. Javio sam se za pomoć i konsultacije jer ne poznajem materiju, ali ipak mislim da bih mogo da doprinesem, bar malo :) trebao bi još neku literaturu na sličnu temu da nabavim, a do tad da vidimo da li ovo može i konkretno gde da se udene u članku :) --Tvrdjava18 (razgovor) 16:44, 4. decembar 2013. (CET)

Sve što sam do sad izložio je bilo izvučeno iz stručne literatura, obuhvaćeno pod naslovom psihopatološka stanja uslovljena organskim oštećenjima mozga. Neurologija i psihijatrija se jednim delom prepliću, a opšta psihopatologija je grana psihijatrije i medicinske psihologije, tako da su saznanja u oblasti opšte psihopatologije, na temu epilepsije i izvučena, iz njoj bliskih naučnih disciplina. Forenzika ni mene ne interesuje, ali je ona sama po sebi relavantna. Grešite u proceni da želim nekog da svrstam u kategoriju nasilnika i sl. u ranijoj poruci navedeno stanje se opisuje kao oblik epileptičnog oboljenja (pored kojeg se opisuju još njih 7, uključujući i veliki napad ili Grand mal), a takođe se rekli da "ne navodim simptome koje nisam osetio", pa kriterijum koji se oslanja na subjektivni doživljaj, naučno nije validan. Izvinite ako sam vas bilo čim uvredio, to mi nije bila namera, više vam neću pisati. --Tvrdjava18 (razgovor) 03:06, 5. decembar 2013. (CET)

BHR

Počeo sam da sređujem formule u brzini hemijske reakcije i mislio sam da sredim odjednom večeras, ali ipak moram nastaviti sutra. Stigao sam do dela „brzina složene reakcije“ i ostavio „radovi u toku“ šablon. Slobodno ga skini ili nastavi ako želiš ili već kako hoćeš, a možda je dobro da pogledaš šta sam izmenio u zapisu formula (mislim, nisam ništa u formulama menjao, daleko bilo :), već u kodu) verovatno ćeš shvatiti u čemu je štos. U svakom slučaju slobodno pitaj za sve što ti nije jasno zašto sam uradio, postoji razlog (manje ili više bitan). Verovatno si dosta vremena utrošila na uređivanje toga ako ranije nisi koristila teh ili lateh, ali veruj mi da ti se može isplatiti i van Vikipedije, a pritom ti ide dosta dobro.

Što se teksta tiče, ono što sam do sada prešao čini mi se razumljivim, ali možda bi ipak neki hemičar trebalo da da svoj sud. Doduše, ne znam kako bi sve delovalo nekome ko ne zna uopšte o čemu se radi. Ali možda o tome ne treba sada ni da brineš, kada bi nam svi članci iz prirodnih nauka bili ovakvi mogli bi da otvorimo šampanjac (takav je bar moj utisak).

P.S. Vidim da ti je na spisku za pisanje „Jednačina idealnog gasnog stanja“, pa moram da te zamolim da ako ga zaista budeš započela da naslov ipak bude „Jednačina stanja idealnog gasa“, a da ono prvo bude preusmerenje kao česta greška (jer u pitanju je jednačina stanja koja opisuje idealni gas, a ne bilo kakva jednačina koja opisuje bilo kakav gas u nekakvom idealnom stanju). I ja ponekad napravim taj lapsus, nije to ništa strašno, da me ne shvatiš pogrešno. --EOF; [sabate]$ razgovor; 02:11, 11. avgust 2010. (CEST)

Navići ćeš se vremenom. Ja već godinama sve tekstove koji trebaju formatiranje pišem u latehu pa mi je sada recimo brže i jednostavnije da pišem matematiku u njegovoj sintaksi nego da čačkam po matematičkom editoru u nekom tekst-procesoru (zapravo, mislim da bih izludeo kada bih to pokušao :). Malo jeste zakomplikovano u medijavikiju oko mat. notacije, ali to i nije „krivica“ medijavikija već samog HTML-a kao tehnologije (imaš o tome i u tom članku za pomoć oko formulama). Videćeš da sam nešto morao umesto u <math> tagovima da pišem u običnoj viki-sintaksi — izraz može biti i jednostavan ali se iz nekog razloga uključi lateh renderovanje i prikaz pomoću slike pa ako je formula u redu ostalog teksta to izgleda ružno. Nekad je obrnuta situacija: iako je potreban lateh render ostane u običnom HTML-u pa je potrebno naterati prikaz pomoću onog trika koji ti je Smirnof gore pomenuo. Jednostavno, ponekad mora od slučaja do slučaja da se ide.

Neke tipične greške (i „greške“) koje sam primetio:

• Čitav matematički izraz možeš slobodno da staviš u jedan par <math></math> tagova. Nema potrebe da seckaš jer onda će biti loše renderovano.
• Pretpostavljam da će ti ovo biti važno jer se baviš hemijom: oznake hemijskih elemenata bi trebalo uspravnim fontom pisati (ne italikom). Da bi to postigla u latehu koristi \mathrm{oznaka-elementa/jedinjenja} komandu. Ona ti daje uspravan font za ono što je u velikim zagradama. Pretpostavljam da za lateh inače postoji neki paket koji pomaže u pisanju hemije, ali ovde nam to nije dostupno pa moramo da se dovijamo. Isto važi i za oznake fizičkih veličina (dimenzija) — uvek uspravnim fontom. Ako želiš neki tekst da ispišeš u okviru formule, koristi \text{} komandu, jer lateh u matematici ignoriše razmake (odnosno ima zacrtan algoritam za razmake u matematici). Naravno uvek možeš da se pomažeš onim komandama za razmake koje su navedene u pomoći ako ti baš treba.
• Uobičajeno je da se tzv. „prikazana matematika“ (izrazi koji su izdvojeni iz teksta u svoje linije) prikazuje centrirano na strani, što si ti i radila, ali je na viki običaj da se samo uvuče pomoću „:“. To sam to „ispravio“ čisto zbog konvencije, ali lično nemam ništa protiv ni da bude centrirano. Znači ovo nije greška već čisto stvar konvencije. Inače, ti izdvojeni izrazi se ipak smatraju ravnopravnim delom teksta, pa se interpunkcija i sve ostalo primenjuje kao da pišeš normalnu rečenicu: ako ne treba dvotačka ispred izraza ne moraš je pisati, ako treba zaprez ili tačka iza izraza pišeš ih itd. Mislim da nisi imala ovaj problem mnogo, ali to je čisto napomena jer mnogi nematematičari toga nisu svesni.
• U mat. izrazima koji teku u redu sa ostalim tekstom bi trebalo da se koriste ovi „obični“ razlomci („/“) jer sa horizontalnom crtom (koju dobijaš \frac{}{} komadom) se remete okolne linije (jer je izraz suviše visok).

To je otprilike ono što sam primetio. Nadam se da te nisam preplavio informacijama. Samo opušteno :), ovo su ti samo smernice i ne treba da se stresiraš zbog njih ući će ti u naviku postepeno.

A naravno, ne sumnjam da je tekst tačan, video sam i da ima reference. Odnosno, vidim da je tačno ono sa čime sam upoznat, a za ostalo vidim da ima smisla. A što se razumljivosti za laike tiče, ja se ne bih mnogo brinuo oko toga. To jeste jedna od najbitnijih stvari, ali lako će se to postići kada budemo imali dobar i informativan tekst sa stručnim objašnjenjem. Kad se sredi stilski trebalo bi povesti računa o vezama ka drugim člancima i ostalim viki forama i fazonima :). Mislim da bi ovo mogao postati i dobar, ili čak jednom i sjajan članak.

Što se idelanog gasa tiče, to molim te nikako. Može se napraviti preusmerenje, ako ne postoji, sa naziva koji predlažeš. „Idealni gas“, kao što kažeš, ne postoji, ali zato se i zove idealni. To je fizikalna apstrakcija i podrazumeva se da ne postoji. Međutim, gas (bilo koji) nema idealno stanje, jer takvo nešto nije ni definisano. Idealno u „idelani gas“ se odnosi na teorijske pretpostavke: klasične čestice, koje ne interaguju osim prenosom kinetičke energije u idealno-elastičnim sudarima. Ali to nije njegovo stanje, jer su te osobine ono što ga čine takvim kakav jeste. „Stanje“ se odnosi na specifičan odnos između pritiska, zapremine i temperature koje se menja u toku vremena i samo po sebi ne može biti ni idealno ni neidealno. (Naravno, znam da sve ovo znaš, ne držim ti lekciju, samo pokušavam da pojasnim zašto je terminologija takva). A to što se stanje realnih gasova ponaša po jednačini koja se zasniva na pretpostavkama o idealnom gasu je druga stvar. I ta vrsta jednačine se zaista naziva jednačinom stanja (jednačine koje opisuju odnos između termodinamičkih parametara stanja nekog sistema), to im (joj) je posebno ime koje im je dato da bi ih razlikovalo od ostalih jednačina u termodinamici. Zato je ispravno jednačina stanja idealnog gasa.

Dobro si primetila — mislim da je tako dobro za vikipediju. Da mi sada razgovaramo na faksu ili na kafi o ovome, ne bih ni pomenuo čitavu stvar, jer se zaista često kaže „jednačina idealnog gasnog stanja“. Pošto znamo o čemu se radi, matematički i konceptualno, uopšte nije bitno kako ćemo rasporediti red reči — znamo o čemu se radi. Ali na vikipediji je baš bitno da terminologija bude potpuno ispravna zbog preciznog objašnjenja čitaocima koji ne znaju o čemu se radi. Često sam zakeralo oko ovakvih stvari, ali to naravno nije ništa lično, niti imam zle namere, samo mislim da je na enciklopediji bitna preciznost.

Sori, udavih te, ali reko' da u paketu sve iznesem. :) EOF; [sabate]$ razgovor; 14:23, 11. avgust 2010. (CEST)

A pa da, znam da samo napiše ukoso, zato sam ti to i pomenuo da znaš za trik. U latehu je podrazumevano ukoso, jer se ukoso pišu varijable (ne sve doduše), pa ako ti treba pravo onda moraš da naglašavaš posebnim komandama. Jest', mislim da ti je to dobar izbor literature za naučne članke na vikipediji (ne znam konkretno tu knjigu, nego vidim koji je tip iz opisa) — znači univerzitetski udžbenici za osnovne studije i to ti kakvi kažeš, proverene knjige kojima se studenti često vraćaju. EOF; [sabate]$ razgovor; 14:53, 11. avgust 2010. (CEST)

Zvršio sam. Nadam se da ću stići uskoro i da ga pročitam lepo. Ako nemaš ništa protiv, stavio sam literaturu u šablone za navođenje (imaš ih sve ovde). Tako je nekako sistematičnije i standardizovano. To naravno nije nešto što se mora, bilo je sasvim u redu i onako kako si navela. Knjigu Vere Dondur nisam uspeo da nađem na Kobisu, pa ako ti nije teško dodaj ako ima ISBN broj ili Kobis broj. ISBN se dodaje u polje id, samo napišeš „ISBN isbnbroj“, a Kobis u isto polje šablonom Šablon:COBISS (vidi kako je u drugoj na listi za primer upotrebe). Ako hoćeš. Naravno, prekontroliši da li je zaista ona druga knjiga latinična — tako je zavedena u NBS katalogu pa sam je i ja preslovio. Ako ipak nije, izvini ;) EOF; [sabate]$ razgovor; 16:33, 11. avgust 2010. (CEST)

Hm, uopšte nisam dobio obaveštenje o poruci, slučajno sam video (nešto baguje danas učestalo)... Pa ne bi bilo loše da izvori budu u originalnom pismu onako kako su katalogizovani, ja sam recimo morao da pretražim i latinično i ćirilično za svaki slučaj jer nisam bio siguran. Mada kad ima ISBN ili Kobis to i nije tako strašno, ali opet treba ispoštovati tu formalnost, možda neko ne može da pretraži onlajn te brojeve. Ako te ne bude mrzelo preslovi. E, ali možda i nije loše da baciš pogled na druge vikipedije kad spremaš neki članak, desi se da bude neka zanimljiva informacija ili neka dobra napomena na stranicama za razgovor. Naravno, treba se uzdržati od prenošenja nereferenciranih informacija koje nisu opšte mesto da se eventualne neistine ne bi širile. Ajd' ;) EOF; [sabate]$ razgovor; 03:09, 12. avgust 2010. (CEST)

Ako možeš prepravi u literaturi napiši sve ćirilicom pošto je ostatak teksta u članku na ćirilici. Pozdrav --Zaza (razgovor) 22:18, 12. avgust 2010. (CEST)

Polako. :) Pošto su te knjige izvorno latinične, trebalo bi da i u navođenju izvora piše latinicom. Nema veze što je tekst ćirilični. Pa pričali smo o tome samo par pasusa gore. Ajde, ako meni ne veruješ da pitamo na trgu, a ako je ovde konvencija da se izvori na silu preslovljavaju, onda nemam ništa protiv. :) EOF; [sabate]$ talk; 22:40, 12. avgust 2010. (CEST)

Da, naravno pod uslovom da pričamo o članku brzina hem. reakcije. :)) EOF; [sabate]$ talk; 22:46, 12. avgust 2010. (CEST)

Da taj je članak u pitanju (ako si mene pitao). Pa ne znam ako je to pravilo ja nemam ništa protiv. Ali ja mislim da to nema veze što su te knjige latinične, reference ipak treba da budu kao tekst u članku. Ali, kao što rekoh ako je ono pravilo onda neka tako i bude --Zaza (razgovor) 22:48, 12. avgust 2010. (CEST)

(Izvini Marijana što ti uzurpiramo stranicu) :) To ti je isto kao kada imaš referencu na engleskom (ili bilo kom drugom jez.), nećeš valjda transkribovati da bi bilo na ćirilici, zapravo ne sme to da se radi, sama referenca mora da se piše u originalu, a drugo je ako samo pominješ autora ili delo. Sad me mrzi da ti dajem izvore za to rezonovanje, ali ako hoćeš slobodno traži da ti nađem ne volim da tražim da mi veruju. ;) EOF; [sabate]$ talk; 22:58, 12. avgust 2010. (CEST)

(I ja se izvinjavam Marijani) Ja sam postavila pitanje ovde. Pa vi odlučite šta ćete. Pozdrav --Zaza (razgovor) 23:37, 12. avgust 2010. (CEST)

Ma nema problema.Ja volim kad se ljudi dobro provode kod mene u gostima.Bila sam u prodavnici i nakupovala sve i svašta za grickanje kao i sokove,pivo da ništa ne izostane,a vi me niste sačekali ni kafom da vas poslužim.Sledeći put je sami skuvajte slobodno(ako ponovo ne budem tu).Po jedno celo pakovanje je uvek na polici iznad sudopere. ;)Pozdrav!--Marijana Mićić (razgovor) 13:53, 13. avgust 2010. (CEST)

Ma ništa ti ne brini snaćićemo se već :) Nego ti spomenu to pivo... :))))))))--Zaza (razgovor) 13:56, 13. avgust 2010. (CEST)

Iju

Marijana, pobogu, šta te spopade. Pa nismo ni mislili da ispunjavaš muzičke želje, rasprava se vodila i za opšti slučaj, a svakako tebi niko nije ništa prigovorio. Niti bi ti morala da menjaš bilo šta ako to ne želiš. Uradila si za desetoricu, to je bar jasno. EOF; [sabate]$ talk; 13:43, 13. avgust 2010. (CEST)

:)--Metodičar zgovor²a 14:51, 13. avgust 2010. (CEST)

Ali ne razumem, zašto si mislila da neko želi da ti zapoveda, pretpostavi najbolju nameru. Ispalo je tako slučajno da je počelo kod tebe na strani za razgovor, a trebalo je verovatno na razgovoru za članak, ništa strašno. Pa svi mogu da vide, kao što kažeš, istoriju a i razgovor na tvojoj strani i da sam ja stavio literaturu u šablone i preslovio, jer je tako kataloški zavedeno, i pritom naglasio da to nije obavezno i da ne moraš sve to da radiš ako nećeš.

A ne moraš da pišeš članak na ćirilici uopšte ako ga započinješ. Pravilo je da se piše na pismu kojim je započet članak (doduše, ovaj i jeste bio započet na ćirilici). Čak mislim da ako se radi o baš maloj klici možeš i da presloviš slobodno uz preslovljavanje naziva (ali za to ipak pitaj ako budeš imala potrebe za tako nečim). EOF; [sabate]$ talk; 15:32, 13. avgust 2010. (CEST)

Heh, pa neprijatno mi kad se neko razgoropadi bez razloga, bar je meni delovalo kao da je bez razloga, šta ja zna... A to ti nije gadan običaj, pa to valjda svi rade, ih da ne treba da se uhode stranice za razgovor ne bi ni bile javne. :) E evo sad posle Goranove poruke imaš sadržaj, potrebno je bar 4 podnaslova da bude na stranici da bi se sadržaj sam pojavio. Ako hoćeš da ga isforsiraš da se pojavi treba bilo gde na stranici da upišeš __САДРЖАЈ__, a ako hoćeš da ga ne bude isto bilo gde staviš __БЕЗСАДРЖАЈА__ (ne znam da li se dobro vidi u pitanju su po dve podvlake sa strana). E da, i ovu tvoju poruku sam slučajno video, sad da l' što se obaveštenje o novoj poruci iskombinovalo sa Goranovom ili šta, ne znam. Možda je u pitanju to što ih označavaš kao male promene, vidi sledeći put da ne označiš tako da vidimo šta će bit'. Zdra! EOF; [sabate]$ talk; 03:28, 14. avgust 2010. (CEST)

Ma od sad gledam prikaz razlike kad mi stigne obaveštenje i mirna Bačka! :) Bacio sam samo pogled na ono što je Smirnof kod sebe počeo oko idealnog gasa (nisam imao vremena da pročitam), al' sam video da si prokomentarisala ono za „bezstrukturne čestice“ i pogledao sam šta su pisali o tome na en viki. E sad, to je zaista zanimljiva stvar i čini mi se da bi bilo zanimljivo da u članku bude jedan deo, ili bar napomena, o tome. Odlično si to primetila.

Ipak, slažem se sa formulacijom u početnoj rečenici koja pominje bezstrukturne čestice (point-particles), jer je to moderno shvatanje, tj. sledi iz modernog shvatanja molekula jer kinetička teorija predviđa bezstrukturne čestice, a tada se to zvalo molekulima. To se pominje u Kinetička teorija gasova recimo (koji nisam stigao da proširim, a imam plan), i na neki način je u pravu taj tip što se bunio na en viki, ali se ta terminologija ne uklapa u današnja znanja. Gas, pa i idealni, može da se sastoji od bilo kojih čestica (doduše po definiciji idealni mora od bezstrukturnih). Na primer elektronski gas — brzine elektrona pri termalnoj emisiji prate (praktično se svode na) Maksvelovu raspodelu, a sve se to zasniva na kinetičkoj teoriji i pretpostavci o idealnom gasu. Sad da li o tome pisati u Idelanom gasu ili u Gasu ili gde već nisam siguran. To je bar moj predlog oko toga, ja verovatno neću moći značajnije da se angažujem, u narednim danima, ima već poslova koje sam započeo ovde a zaostajem polako. Ali tu sam ako nešto zatreba.

Za lamiktal te sasvim razumem, imam jednu blisku drugaricu koja ga je pila i znam koje je to briga. Hvala na spomenici, i nema na čemu! Moraću ja uskoro neke svoje da napravim, ove postojeće mi nešto ne štimaju (neke tematske i fale), pa da krenem da delim kapom i šakom! :) EOF; [sabate]$ talk; 01:38, 15. avgust 2010. (CEST)

Sastanak vikipedijanaca

U nedelju od 15 u Domu omladine u Beogradu se održava redovni sastanak Vikipedijanaca. Pošto vidim da živiš u Beogradu, ako si slobodna u nedelju popodne, navrati. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:03, 13. avgust 2010. (CEST)

Zdravo Mirjana. Vidim da si radila na članku Idealni gas. Ako nemaš ništa protiv, stavio bih na njega nalepnicu radovi u toku i sredio bih članak. Ima dosata da se napiše, a i čini mi se da znam kako da izvedem jednačinu stanja u par koraka. Možda bi bilo OK, da se napiše u članku. Mada koliko vidim, pored ovoga, nedosta je još dosta članaka iz te oblasti. --SmirnofLeary (razgovor) 14:19, 14. avgust 2010. (CEST)

Evo mene na kafi. Počeo sam Korisnik:SmirnofLeary/Idealno gasno stanje. Ovo bi bio neki kroki, koji je već dosta obimniji od klice koja stoji u članku. Zaista jeste kroki, jer nisam utrošio mnogo vremena, a još uvek nisam konsultovao ozbiljniju literaturu. Što se tiče vikipedije na eng, jedini problem su formule. Njihova notacija se razlikuje od one koja se javlja u našoj literaturi. Tako da bi trebalo prilagođavati (konsultovati domaću literaturi), umesto jednostavno prepisivati. Ono što je dobro kod njih, a kod nas manjka je kategorizacija članaka. Koliko vidim, kod nas stoji samo: Hemija i Kinetička teorija gasova, a ovaj članak bi mogao da ide lagano u dobrih 10-tak kategorija. Imaš pravo da je dosta članaka o španskim serijama i sl. Moralo bi nekako ozbiljnije da se pristupi pisanju članaka o fundamentalnim stvarima, ne samo iz Fizike i Hemije već i iz ostalih oblasti. Izvini što nisam pogledao članak „Brzina hemijske reakcije“, nažalost nisam stigao jer imam dosta započetih poslova. Inače u toku je masovni unos aviona, tj. trebali bi uneti do kraja godine oko 2000 članaka o avionima čime bi obuhvatili maltene sve poznatije i rešili taj deo jednom za svagda. --SmirnofLeary (razgovor) 15:12, 14. avgust 2010. (CEST)

Ej, pa nisi trebala da staješ. Sad vidim u istoriji izmena da si i ti bila prevela uvodni pasus sa eng. i to puno bolje nego što sam ja to uradio. Evo upravo sam uzeo knjigu u ruke, pa ću polako ispravaati greške. --SmirnofLeary (razgovor) 16:36, 14. avgust 2010. (CEST)

Odlično, nisam video referencu. Pogledaj ako možeš jesam li dobro popunio podatke.

{{cite book
 | last = Холцлајтнер-Антуновић
 | first = Иванка Д.
 | authorlink  = 
 | title = Општи курс физичке хемије
 | date = 2000
 | publisher = Завод за уџбенике и наставна средства 
 | location = Београд
 | language = {{ср}}
 | id = ISBN ????
 }}

Holclajtner-Antunović, Ivanka D. (2000). Opšti kurs fizičke hemije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN ????. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Nedostaje mi jedino ISBN, da bi bio kompletan. --SmirnofLeary (razgovor) 21:01, 14. avgust 2010. (CEST)

Ni na cobiss-u ne navode ISBN za svaku knjigu, daju njihov cobiss id. Nije nužno za popuniti to polje, ali je dobra opcija kad se popuni. Kad klikneš na ISBN, preusmerava na link sa spiskom biblioteka na cobiss-u (u Srbiji) koje imaju tu knjigu. --SmirnofLeary (razgovor) 21:13, 14. avgust 2010. (CEST)

Pih, nemamo članak en:Nescafé, a koliko vidim nemamo ni članke: „Jednačina stanja idealnog gasa“ ni „Maksvel-Bolcmanova raspodela“. Što se ISBN-a tiče, klikni ovde na ISBN u sledećem prikazu:

• Vučić, Vlastimir; dr Dragiša M. Ivanović (1973). „Toplota”. Fizika I (na jeziku: (jezik: srpski)) (12. izd.). Beograd: Naučna knjiga. str. 329. ISBN 978-86-23-21074-7. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

kad otvori stranu idi na „Traži ovu knjigu“, pa zatim na samu knjigu ako ju je ispravno pronašao. Konačno kad izabereš knjigu, na dnu će biti spisak biblioteka gde se knjiga može pronaći. Konkretno u slučaju ove knjige to su četiri biblioteke. Što se tiče knjige „Opšti kurs fizičke hemije“, nju možeš pronaći u 7 biblioteka. Sigurno ima ISBN, ali nije toliko bitno, ako ne može da se nađe. Inače, ako nema knjige u biblioteci u kojoj si učlanjena, postoji tzv. međubibliotečka pozajmica knjige, tako da je to dobra stvar. Naravno, najbolje je kupiti, ali ima dosta slučajeva kada to nije moguće (staro izdanje i mali tiraž) ili kad knjiga nije toliko potrebna. Možeš slobodno da dodaš sve na šta naiđeš, samo jedna mala opaska. Stavi pored teksta koji uneseš sledeće: <ref name="Холцлајтнер">, da ne izgubimo korak sa referenciranjem. Kasnije će to teže ići. Što se tiče realnog gasa, najbolje je da ga ostavimo u formi jednog kratkog pasusa na dnu članka iznad dela „Vidi još“. Ne brini, ovo sad ovako izgleda natrpano i opširno, ali tek prikupljamo informacije i materijal, pa ćemo kasnije da uređujemo i poliramo da svaka rečenica bude na svom mestu i da biramo što je moguće kvalitetnije reference. Recimo za ovaj tekst u delu realni gas, referenca ide ka nekom bosanskom blogu, tako da se to sigurno briše komplet, čim naiđem na bolji izvor. Toliko od mene za sada, izvini ako sam te udavio sa ovim iscrpnim odgovorom. Pozdrav! --SmirnofLeary (razgovor) 17:51, 15. avgust 2010. (CEST)

Super, nadgledaću rad u tvovoj radionici i raspravu na strani za razgovor nacrta. Dodao sam link u mom nacrtu ka tvojoj radionici. Inače, vidim da si super savladala navođenje izvora iz knjiga, i da si otišla korak dalje. Nisam znao za ovaj detalj kako da se navede Cobiss id - ovako {{COBISS|ID=76815884}}, COBISS.SR 76815884. Tako da nam sad ne treba ISBN za Opšti kurs fizičke hemije, već možemo da navedemo preko tog broja - COBISS.SR 167910151. Inače, neki plan rada je da svaki dan unesem po jedan (ozbiljniji) izvor. A, o konačnoj formulaciji uvodnog pasusa već sad možemo da razmišljamo. Mislim da ima dovoljno materijala da se on napiše. --SmirnofLeary (razgovor) 17:42, 16. avgust 2010. (CEST)

Ej, pa Google prevodilac je i moj drugar. Jap, pa šta misliš otkud ja znam sve te jezike? Multilingva?! Što se grafika tiče, sa njima nemam problema. Imam instaliran Matlab, a imam i napisanih par funkcija za fitovanje. Recimo, ako crtaš grafik uz pomoć Eksela, biće isprekidan, pa u Matlab-u za unete podatke podesim da izvrši neku od interpolacija, tako da grafik ispadne sasvim OK, neprekidan i gladak (bez prekida izvoda). Za članak je možda najbolje da ga završimo celog pa tek onda da ga premeštamo na viki, a za uvodni pasus (na strani sa nacrtom), mislim da trenutno imamo dovoljno informacija da ga sročimo. Inače, konsultovao sam literaturu i što se tiče „bestrukturnih čestica“, taj pojam se odnosi prvenstveno na to da nemaju dimenzije i u proračunu nema ulogu rotaciono kretanje. Uzima se u obzir samo translatorno, tako da je iz tog ulga korišćenje tog termina opravdano, jer to i jeste slučaj. Sad, ako ima nekih drugih tumačenja, to je druga stvar. Treba ispitati detljanije, a možemo napisati i kratak članak „bestrukturne čestice“, da kasnije ne bude zabune. --SmirnofLeary (razgovor) 19:23, 16. avgust 2010. (CEST)

Ej ti, nemoj da mi diraš stranu sa spomenicama! Da se igraš s vatrom. Čuj, pomoćnik, a jel mogu ja tebe da zamolim za pomoć? Uneo sam jeadn pasus na ovoj strani: Idealno gasno stanje, ali pravi problem oko jedne formule. Ne znam šta mu je. <math > 1 \gg, n \cdot, r_0^3 \equiv, ε </math >, gg je onaj znak za mnogo veće od, equiv ekvivalencija (identički jednako), a cdot je množenje. Šalim se ovo gore, hvala puno za spomenicu . --SmirnofLeary (razgovor) 21:45, 16. avgust 2010. (CEST)

Hoćemo, biće to sjajan članak, a zato nam treba dosta ozbiljnih referenci. Samo polako i strpljivo. Laku noć, odmaraj, pa radimo sutra. Pozzz. --SmirnofLeary (razgovor) 22:07, 16. avgust 2010. (CEST)

Re: grafici

Nije problem, pitaj šta god ti nije jasno. Kad su slike u pitanju, osnovno pitanje je pod kojom su one licencom za autorska prava. Ako to nije naznačeno (kao ovde), po zakonu se podrazumeva ono sva prava zadržana, i to ne možemo da koristimo na Vikipediji.

Kad su ovi grafici u pitanju, njih je moguće vrlo lako reprodukovati.

Ako imaš formulu funkcije koja daje te grafike, onda u nekom programu za crtanje grafika uneseš tu funkciju, on ti ispljune grafik i to okačiš. Ne znam kako funkcioniše situacija sa autorskim pravima kad grafik generišeš u komercijalnom programu, ali koliko vidim slali su slike iz programa Mathematica i GNUPlot. Verovatno može i iz ostalih, ali nisam siguran, ova dva sam pronašao tako što sam pretraživao ovu kategoriju.

Ako je funkcija tabelarno zadata, onda možeš da napraviš grafik recimo u gugl.docs. Evo primera lepog grafika koji je tu rađen (evo i kako).

I konačno, ako nemaš ni formulu niti tabelu, možeš da nacrtaš grafik u nekom programu za vektorsku grafiku, najčešće se koristi besplatni Inkskejp. Vrlo se isplati naučiti osnove rada u Inkskejpu.

Ovo je verovatno više informacija nego što ti je bilo potrebno i nisam ti dao gotovo rešenje, ali ove slike same po sebi ne mogu na Vikipediju, tako da problem treba rešiti nekako drugačije, pa sam ti naveo osnovne mogućnosti za rešavanje tog problema jer se javlja često. Reci koje od tri rešenja preferiraš pa ako ti treba pomoć pokušaću da pomognem. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:07, 14. avgust 2010. (CEST)

Vukašin Mrnjavčević

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Vukašin Mrnjavčević da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 30. oktobar 2010. — 6. novembar 2010. --Vojvoda ( razgovor)

Prvi svetski rat

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Prvi svetski rat da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 6. novembar 2010. — 13. novembar 2010. --Alexmilt (razgovor) 16:50, 30. oktobar 2010. (CET)

Promena korisničkog imena

Urađeno. --filip @ 02:44, 22. maj 2011. (CEST)

Hemijska kinetika

Red reakcije svakako može bude samostalan članak. Paragraf u članku Hemijska kinetika je sažeti pregled teme, koji nije neophodno uklanjati. Ispod naslova paragrafa se može staviti napomena:

Za više informacija pogledajte: Red reakcije

Uputstva za pisanje formula su ovde.

Ukoliko želite da neometano uređujete u glavnom imenskom prostoru, stavite na vrh članka: {{rut}}. --Dcirovic (razgovor) 21:08, 11. novembar 2013. (CET)

Ako možeš glasaj za dobar članaak - Saša Obradović --Bobik (razgovor) 09:29, 20. mart 2015. (CET)

KK Crvena zvezda

Ako smatraš da treba glasati:

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak KK Crvena zvezda da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 27. mart 2015. — 3. april 2015. ----Bobik (razgovor) 22:48, 29. mart 2015. (CEST)