Revolucionarni pokret Tupak Amaru

Zastava Revolucionarnog pokreta Tupak Amaru: na zastavi se nalazi lice Tupaka Amarua II ispod kojeg su ukršteni buzdovan i puška, te tako formiraju slovo V

Revolucionarni pokret Tupak Amaru (šp. Movimiento Revolucionario Túpac Amaru, MRTA) bio je komunistički gerilski pokret u Peruu koji je delovao od 1984. do 1997. kao jedan od učesnika u tzv. internog konflikta u Peruu. Vodio ga je Nestor Serpa Kartolini do svoje smrti 1997. godine. MRTA je ime uzela u znak počasti prema Tupaku Amaruu II, pobunjeničkom vođi iz 18. veka koji se nazvao po svom pretku Tupak Amaruu, poslednjem domorodačkom vođi naroda Inka. MRTA-u je peruanska vlada smatrala terorističkom organizacijom. Na vrhuncu snage je imao oko stotinak aktivnih članova.

MRTA je zamišljen kao marksističko-lenjinistički revolucionarni pokret stvoren godine 1983. od ostataka Pokreta revolucionarne levice, gerilske grupe aktivne u Peruu 1960-ih. Njeni ciljevi su bili uspostava komunističke države i izbacivanje svih imperijalističkih elemenata iz Perua (prvenstveno vezanih uz američke i japanske uticaje). Peruanski protivteroristički program je umanjio mogućnosti grupe da izvodi terorističke napade, a MRTA je dosta stradala zbog unutrašnjih razmirica kao i nasilnih sukoba s maoističkom suparničkom organizacijom Svetla staza, zatvaranjem i smrti vodećih ličnosti, kao i gubitkom podrške od strane drugih levih organizacija. Neki od članova MRTA-i su danas zatvoreni u Boliviji.

U slučaju koji je izazvao međunarodnu pažnju, Lori Berenson, bivša studentkinja MIT-a i američka socijalistička aktivistkinja s boravištem u Limi, je bila uhapšena 30. novembra 1995. od strane policije i optužena za saradnju s MRTA-om. Nakon toga ju je vojni sud osudio na doživotni zatvor (kaznu koja je kasnije umanjena na dvadeset godina zatvora od strane civilnog suda).

Poslednja velika akcija MRTA-e je godine 1997. rezultovala talačkom krizom u japanskoj ambasadi. U decembru 1996. je četrnaest članova MRTA-e zaposelo rezidenciju japanskog ambasadora u Limi i više od četiri meseca držalo 72 talaca. Pod naredbi tadašnjeg predsednika Alberta Fudžimorija, oružane snage su u aprilu 1997. godine izvršile juriš na zgradu te spasile sve osim jednog taoca, dok je svih 14 otmičara ubijeno. Fudžimori je primio pohvale za odlučnu akciju, ali je ceo slučaj kasnije izazvao kontroverze zbog otkrića da su trojica, a možda čak i osmorica Emertista pogubljeni nakon predaje. Veruje se da su ovoj operaciji pomogli podaci dobiveni elektronskim prisluškivanjem američkih obaveštajnih službi.

U septembru 2003. godine četiri čileanska branjenika su bili ponovno suđeni te osuđeni za članstvo u Revolucionarnom pokretu Tupak Amaru te učešću u napadu na Peruansko–severnoamerički kulturni institut te otmicu i ubistva koja su se dogodila 1993. godine.

Peruanska Komisija za istinu i pomirenje je utvrdila da je grupa bila odgovorna za 1,5% smrtnih slučajeva u internom sukobu. U svojim zaključcima iz godine 2003. Komisija je navela:

Za razliku od Svetle staze i drugih naoružanih latinoameričkih organizacija s kojima je bila održavala veze, MRTA je preuzimala odgovornost za svoje akcije, njeni članovi su nosili uniforme i druge oznake s kojima su se razlikovali od civilnog stanovništva, uzdržavala se od napada na nenaoružano stanovništvo a u nekim slučajevima i pokazivala spremnost za mirovne pregovore. S druge strane, MRTA je takođe bila vršila zločine; koristila se atentatima, kao u slučaju generala Enrike a Lopeza Albuhara, uzimanjem talaca te sistematskom praksom otmica, što su zločini kojima se krši ne samo lična sloboda nego međunarodno humanitarno pravo koje je MRTA tvrdila da poštuje. Važno je naglasiti da je MRTA takođe vršila ubistva disidenata unutar sopstvenih redova.

Dana 22. marta 2006. Viktor Polaj, gerilski vođa MRTA-e, proglašen je od strane peruanskog suda krivim za više od 30 zločina počinjenih krajem 1980-ih i ranim 1990-im.

Spoljašnje veze

• El Movimiento Revolucionario Túpac Amaru. Comisión de la Verdad y Reconciliación
• Patterns of Global Terrorism, 2000. United States Department of State, April 2001
• MRTA (NOTE: last updated in 2005)