Pređi na sadržaj

Renata Laksova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Renata Laksova
Lični podaci
Datum rođenja(1931-07-15)15. jul 1931.
Mesto rođenjaBrno, Čehoslovačka
Datum smrti30. novembar 2020.(2020-11-30) (89 god.)
Mesto smrtiTuson, SAD
PrebivališteSAD
Naučni rad
PoljeGenetika
InstitucijaUniverzitet Viskonsin
Poznat poNju-Laksov sindrom

Renata Laksova (Brno, 15. jul 1931 — Tuson, 30. novembar 2020) bila je američka pedijatrijska genetičarka, čehoslovačkog porekla, profesor genetike na odeljenjima za pedijatriju i medicinsku genetiku na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu glavnom gradu u drugoj po veličini američkoj saveznoj državi državi Viskonsin.[1] Zaslužna je za otkriće Nju-Laksovog sindroma, retkog kongenitalnog poremećaj koja uključuje promene u više organa, sa autozomnim recesivnim nasleđivanjem.[2][3]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rođena je 15. jul 1931. i obrazovala se u Brnu, u Čehoslovačkoj. Tokom Drugog svetskog rata preživela je holokaust, a potom i Kindertransport, tako da je ostatak rata provela u Engleskoj. Nakon rata vratila se u Čehoslovačku, u kojoj je završila medicin u i specijalizaciju iz pedijatar. Doktorirala je na Univerziteta u Brnu iz oblasti genetskih anaomalija 1967. godine.[4]

Posle invazije SSSR na Čehoslovačku u avgustu 1968. godine, prebegla je po drugi put iz Čehoslovačke u Englesku, gde je radila sa Lionelom Penroseom u Kennedi-Galton centru za medicinsku i zajedničku genetiku u Londonu, na izučavanju mentalne retardaciji.

U SAD radila je u istraživačkom centru za ljudske smetnje u razvoju na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu i Vajsman centru na odeljenju za prenatalnu dijagnozstiku i genetsko savetovanje.[5][6]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Diagnostic criteria for Walker-Warburg syndrome" by Dobyns, W.B., Pagon, R.A., Armstrong, D., Curry, C.J.R., Greenberg, F., Grix, A., Holmes, L.B., Laxova, R., Michels, V.V., Robinow, M., Zimmerman, R.L. American Journal of Medical Genetics. 32 (2): 1989.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), Pages 195-210.
  • The critical region of the human Xq by Therman, E., Laxova, R., Susman, B. Human Genetics. 85 (5): 1990.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), Pages 455-461 cited 85 times
  • Mutations of the P gene in oculocutaneous albinism, ocular albinism, and Prader-Willi syndrome plus albinism by Lee, S.-T., Nicholls, R.D., Bundey, S., Laxova, R., Musarella, M., Spritz, R.A. New England Journal of Medicine. 330 (8): 24.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)February 1994, Pages 529-534.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Person details: Directory: : University of Wisconsin–Madison”. Wisc.edu. Arhivirano iz originala 13. 07. 2015. g. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  2. ^ Neu, R. L.; Kajii, T.; Gardner, L. I.; Nagyfy, S. F. (1971). „A lethal syndrome of microcephaly with multiple congenital anomalies in three siblings”. Pediatrics. 47 (3): 610—612. PMID 5547878. S2CID 35328752. doi:10.1542/peds.47.3.610. 
  3. ^ Aslan, Halil; Gul, Ahmet; Polat, Ibrahim; Mutaf, Cihan; Agar, Mehmet; Ceylan, Yavuz (19. 2. 2002). „BMC Pregnancy and Childbirth | Abstract | Prenatal diagnosis of Neu-Laxova syndrome: a case report”. BMC Pregnancy and Childbirth. Biomedcentral.com. 2 (1): 1. PMC 88995 Slobodan pristup. PMID 11895570. doi:10.1186/1471-2393-2-1 Slobodan pristup. 
  4. ^ „Genetika isoamylas : Studie nového lidského polymorfismu (Book, 1967)”. [WorldCat.org]. 22. 2. 1999. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  5. ^ Oral History Program interview with Renata Lexova, 2004. Worldcat.org. OCLC 228111597. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  6. ^ [Oral history program interview with Renata Laxova, 2008] (Audiobook on CD, 2008). [WorldCat.org]. 22. 2. 1999. OCLC 439083377. Pristupljeno 1. 11. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рената_Лаксова&oldid=27862985”