Retrofuturizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Retrofuturistički prikaz leteće lokomotive, vizuelno zasnovan na Nebraska Zephir, u dizelpank stilu koji podseća na početak 1940-ih
Hotel na šinama („Rajshotel“) kao 2000. godine, 1898. godine
Jedrenjak u vazduhu („Bela krstarica oblaka“), 1902.

Retrofuturizam je pokret u kreativnoj umetnosti koji pokazuje uticaj prikaza budućnosti nastalih u ranijoj eri. Ako se futurizam ponekad naziva „naukom“ sklonom predviđanju onoga što će doći, retrofuturizam je podsećanje na to iščekivanje.[1] Okarakterisan mešavinom staromodnih „retro stilova“ sa futurističkom tehnologijom, retrofuturizam istražuje teme napetosti između prošlosti i budućnosti, kao i između otuđujućih i osnažujućih efekata tehnologije. Pre svega reflektovan u umetničkim kreacijama i modifikovanim tehnologijama koje realizuju zamišljene artefakte svoje paralelne stvarnosti, retrofuturizam se može posmatrati kao „oživljavajuća perspektiva sveta“.[2]

Istoriografija[uredi | uredi izvor]

Retrofuturizam se zasniva na idejama futurizma, ali ovaj drugi termin funkcioniše drugačije u nekoliko različitih konteksta. U avangardnim umetničkim, književnim i dizajnerskim krugovima, futurizam je dugotrajan i dobro uspostavljen pojam.[traži se izvor] Ali u svom popularnijem obliku, futurizam (ponekad se naziva futurologija) je „rani optimizam koji se fokusirao na prošlost i bio ukorenjen u devetnaestom veku, 'zlatnom dobu' ranog dvadesetog veka koje je trajalo dugo u svemirsko doba 1960-ih“.[3]

Retrofuturizam je pre svega zasnovan na modernim, ali promenljivim predstavama o „budućnosti“. Kao što Gufej primećuje, retrofuturizam je „skorašnji neologizam“, ali se „gradi na grozničavim vizijama futurista o svemirskim kolonijama sa letećim automobilima, robotskim slugama i međuzvezdanim putovanjima koja su tamo izložena; gde su futuristi svoja obećanja uzimali zdravo za gotovo, pojavio se retro-futurizam kao skeptičnija reakcija na ove snove“.[4] Svoj sadašnji oblik dobio je 1970-ih, u vreme kada se tehnologija brzo menjala. Od pojave personalnog računara do rođenja prve bebe iz epruvete, ovaj period karakteriše intenzivna i brza tehnološka promena. Ali mnogi u široj javnosti počeli su da se pitaju da li će primenjena nauka postići svoje ranije obećanje — da će se život neizbežno poboljšati kroz tehnološki napredak. Nakon Vijetnamskog rata, uništavanja životne sredine i energetske krize, mnogi komentatori su počeli da dovode u pitanje prednosti primenjene nauke. Ali oni su se takođe čudili, ponekad sa strahopoštovanjem, ponekad u zbunjenosti, naučnom pozitivizmu koji su ispoljile ranije generacije. Retrofuturizam je „provukao se u akademsku i popularnu kulturu 1960-ih i 1970-ih godina”, uticali na „Ratove zvezda” Džordža Lukasa i slike pop umetnika Kenija Šarfa”.[5] Istražujući optimistički futurizam ranog dvadesetog veka, istoričari Džo Korn i Brajan Horigan podsećaju nas da je retrofuturizam „istorija ideje, ili sistema ideja — ideologija. Budućnost, naravno, ne postoji osim kao čin verovanja ili imaginacije.“[6]

Uvoz retrofuturizma je poslednjih godina bio predmet značajnih diskusija. Neki, poput nemačkog kritičara arhitekture Niklasa Maaka, vide retrofuturizam kao „ništa drugo do estetsku povratnu petlju koja podseća na izgubljenu veru u napredak, stare slike nekada radikalno novog”.[7] Brus Makkol retrofuturizam naziva „lažnom nostalgijom“ — nostalgijom za budućnošću koja se nikada nije dogodila.[8]

Teme[uredi | uredi izvor]

Iako retrofuturizam, zbog različitih vremenskih perioda i futurističkih vizija na koje aludira, nema jedinstvenu tematsku nišu, zajednička nit je nezadovoljstvo ili nelagodnost sadašnjošću, kojoj retrofuturizam daje nostalgičan kontrast.

Slična tema je i nezadovoljstvo samim savremenim svetom. Svet brzog vazdušnog saobraćaja, kompjutera i svemirskih stanica je (po bilo kom ranijem standardu) „futuristički“; ipak potraga za alternativnim i možda obećavajućim budućnostima sugeriše osećaj da željena ili očekivana budućnost nije uspela da se materijalizuje. Retrofuturizam sugeriše alternativni put, i pored čiste nostalgije, može delovati kao podsetnik na starije, ali sada zaboravljene ideale. Ovo nezadovoljstvo se takođe manifestuje kao politički komentar u retrofuturističkoj literatur[9] u kojoj je vizionarska nostalgija paradoksalno povezana sa utopijskom budućnošću po uzoru na konzervativne vrednosti[10] kao što se vidi u primeru Foks Njuzove upotrebe BioShock-ove estetike tokom emitovanja iz 2014. g.[11][12]

Retrofuturizam takođe podrazumeva temu preispitivanja tehnologije. Za razliku od potpunog odbacivanja post-srednjovekovne tehnologije koja se nalazi u većini žanrova fantastike, ili prihvatanja bilo koje i svih mogućih tehnologija koje se nalaze u nekoj naučnoj fantastici, retrofuturizam zahteva tehnologiju ljudskog razmera, uglavnom razumljivu, podložnu petljanju i manje neprozirnu od moderna tehnologija crne kutije.

Retrofuturizam nije univerzalno optimističan, a kada se njegove referentne tačke dotiču sumornih perioda poput Drugog svetskog rata ili paranoje Hladnog rata, može i sam postati sumoran i distopijski. U takvim slučajevima, alternativna stvarnost inspiriše strah, a ne nadu, iako može biti povezana sa nostalgijom za svetom veće moralne, kao i mehaničke transparentnosti. Tvrdilo se da retrofuturizam, kroz pronalaženje nade u razočarenju i distopiji, i korišćenje te nade za guranje ka svetlijoj budućnosti, može biti optimističan. Slično tome, vizije utopija prikazane u retrofuturističkim komadima mogu ponovo uliti tu nadu kod publike koja je izgubila.[13]

Žanrovi[uredi | uredi izvor]

Žanrovi retrofuturizma uključuju sajberpank, stimpank, dizelpank, atompank i rejgun gotiku, a svaki se odnosi na tehnologiju iz određenog vremenskog perioda.

Prvi od njih koji je nazvan i prepoznat kao sopstveni žanr bio je sajberpank, koji je nastao početkom i sredinom 1980-ih u književnosti sa delima Brusa Betkea, Vilijama Gibsona, Brusa Sterlinga i Peta Kadigana. Njegovo okruženje je skoro uvek distopijska budućnost, sa jakim naglaskom ili na odmetnicima koji hakuju mašineriju futurističkog sveta (često kompjutere i računarske mreže), ili čak na postapokaliptička podešavanja. Post-apokaliptička varijanta je ona koja se obično povezuje sa retrofuturizmom, gde će se likovi oslanjati na mešavinu starih i novih tehnologija. Štaviše, sintvejv i vejporvejv su nostalgična, duhovita i često retrofuturistička oživljavanja rane sajberpank estetike.

Drugi žanr koji je imenovan i priznat bio je stimpunk, kasnih 1980-ih. Generalno je optimističniji i svetliji od sajberpanka, smešten u alternativnu istoriju koja veoma liči na naš dugi 19. vek od otprilike Regentski period pa do otprilike 1914, samo što su tehnologije 20. veka ili čak futurističke tehnologije zasnovane na parnoj snazi . Teme žanra takođe često uključuju reference na elektricitet kao još do sada misteriozne sile koja se smatra utopijskim izvorom moći budućnosti, a ponekad se čak smatra i da poseduje mistične isceliteljske moći (poput nuklearne energije oko sredine 20. vek). Žanr često jako podseća na originalne naučne romanse i utopijske romane žanrovskih prethodnika Herberta Džordža Velsa i Žila Verna, a započeo je u svom modernom obliku književnošću kao što su Titus Alon Marvina Pika (1959), i sa filmovima kao što su The Vremeplov (1960) ili Zamak na nebu (1986). Značajan rani primer stimpanka u stripu je serija francusko-belgijskih grafičkih romana Les Cités obscures, koju su započeli njeni kreatori Fransoa Šuiten i Benoa Piters početkom 1980-ih. S vremena na vreme, stiamaunk kao žanr prelazi u žanr Vird Vest.

Najskorije nazvan i priznati retrofuturistički žanr je dizelpank ili dekodencija, smeštenim u alternativnim verzijama era koja se nalazi otprilike u periodu 1920-1950-ih. Rani primeri uključuju koncept albume iz 1970-ih, njihov dizajn i marketinške materijale nemačkog benda Kraftverk (pogledajte dole), lik iz stripa Rocketeer (prvi put koji se pojavio u sopstvenoj seriji 1982), Fallout seriju video igrica i filmove kao što su kao Brazil (1985), Betmen (1989) The Rocketeer (1991), Betmen se vraća (1992), Proksi Hadsuker (1994), Grad izgubljene dece (1995) i Mračni grad (1998). Naročito donji kraj žanra snažno oponaša palp literaturu tog doba (kao što je film Nebeski kapetan i svet sutrašnjice iz 2004.), a filmovi ovog žanra često upućuju na kinematografske stilove filma noar i nemačkog ekspresionizma. Ponekad se žanr preklapa sa žanrom alternativne istorije Drugog svetskog rata, kao što je pobeda sila Osovine.

Dizajn i umetnost[uredi | uredi izvor]

Iako je slabo povezan sa futurizmom ranog dvadesetog veka, retrofuturizam crpi umetničke inspiracije iz šireg spektra izvora. Naravno, retrofuturistička umetnost i književnost često crpe iz fabrika, zgrada, gradova i transportnih sistema iz doba mašina. Ali moglo bi se reći da je futuristička vizija 20. veka našla svoj krajnji izraz u razvoju Googie ili Populuke dizajna. U odnosu na fikciju, ovaj brend retrofuturističkog vizuelnog stila počeo je da se oblikuje u kratkoj priči Vilijama Gibsona „The Gernsback Continuum“. Ovde i drugde se pominje kao rejgun gotika, popularan izraz za vizuelni stil koji uključuje različite aspekte arhitektonskih stilova Gugi, Strimlajn modernu i Art Deco kada se primenjuju na retrofuturistička okruženja naučne fantastike.

Video igre[uredi | uredi izvor]

Retrofuturizam je takođe prikazan u video igrama, kao što su sledeće:

Muzika[uredi | uredi izvor]

  • Moderan elektro stil, pod uticajem umetnika iz Detroita ranih 80-ih (kao što su Drexciya, Aux 88, Cybotron). Ovaj stil spaja staru analognu opremu (Roland Tr-808 i sintisajzeri) i metode sempliranja iz 80-ih sa modernim pristupom elektro. Diskografske kuće uključene u ovo putovanje su AMZS Recording, Gosu, Osman, Traffic Recordsi mnoge druge.
  • Muzički spot kanadskog benda Alvvays, "Dreams Tonite", koji uključuje arhivske snimke Ekpo 67 u Montrealu, bend je opisao kao "fetišizirajući retro-futurizam".[16]
  • Engleski bend Electric Light Orchestra objavio je svoj konceptualni album „Time“ 1981. godine. Ovaj album prati čoveka koji se budi 2095. godine i kako reaguje na ovu iznenadnu promenu, kao i njegovu čežnju da se vrati u 1981. Postoji više opisa života i tehnologije u 2095.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Elizabeth Guffey and Kate C. Lemay, "Retrofuturism and Steampunk", The Oxford Handbook to Science Fiction, Oxford University Press, 2014, p. 434.
  2. ^ Robert Lanham, "Introduction", The Oxford Handbook to Science Fiction, Oxford University Press, 2014, p. 14
  3. ^ Elizabeth Guffey and Kate C. Lemay, "Retrofuturism and Steampunk", The Oxford Handbook to Science Fiction, Oxford University Press, 2014, p. 435.
  4. ^ Elizabeth Guffey, "Crafting Yesterday's Tomorrows: Retro-Futurism, Steampunk, and Making in the Twenty-First Century", Journal of Modern Craft 7.3 (November 2014) p. 254.
  5. ^ Elizabeth Guffey, Retro: The Culture of Revival (Reaktion: 2006):155–157
  6. ^ Joseph J. Corn and Brian Horrigan, Yesterday's Tomorrows: Past Visions of the American Future (Johns Hopkins Press: 1984): xii.
  7. ^ Niklas Maak, "Goodbye Retro-Futurism · A farewell to our perpetual nostalgia for the future". 032c9 (Summer 2005): p. 117
  8. ^ McCall, Bruce (2009-03-19), What is retro-futurism?, Pristupljeno 2023-02-18 
  9. ^ „Retro Futurism Is Latest Fashion Sensation”. EDGE United States. Arhivirano iz originala 2013-10-23. g. 
  10. ^ „Steampunk 101: On the import of retro-futurism. - A conversation on TED.com”. ted.com. 
  11. ^ „Fox News Quite Likes The BioShock Infinite Logo Apparently”. IGN. 3. 7. 2014. 
  12. ^ Erik Kain (3. 7. 2014). „Fox News Uses 'BioShock Infinite' Logo, Ken Levine Calls It 'Irony'”. Forbes. Arhivirano iz originala 11. 9. 2014. g. 
  13. ^ Davidson, Joe P.L. (2019-11-02). „Blast from the past: hopeful retrofuturism in science fiction film”. Continuum (na jeziku: engleski). 33 (6): 729—743. ISSN 1030-4312. S2CID 204359340. doi:10.1080/10304312.2019.1668352. 
  14. ^ Grossman, Lev (2006-12-20). „Top 10 Everything 2006: Resistance: Fall of Man (for PS3)”. Time (na jeziku: engleski). ISSN 0040-781X. Pristupljeno 2023-02-18. 
  15. ^ „Review: Wasteland 2”. Destructoid (na jeziku: engleski). 23. 9. 2014. Pristupljeno 2023-02-18. 
  16. ^ „Watch Alvvays' New "Dreams Tonite" Video - Pitchfork”. pitchfork.com. 13. 9. 2017. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  17. ^ „The Incredibles – Mid Century Modernism exemplified - Film and Furniture”. Film and Furniture (na jeziku: engleski). 2014-08-07. Pristupljeno 2018-06-19. 
  18. ^ „Richard Ayoade: Making films is exhilarating – and terrifying”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2014-03-23. Pristupljeno 2018-11-25. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ретрофутуризам&oldid=27433594”