Џорџ Лукас

С Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ Лукас
George Lucas cropped 2009.jpg
Џорџ Лукас 2009.
Датум рођења(1944-05-14)14. мај 1944. (78 год.)
Место рођењаМодесто
 САД

Џорџ Лукас (енгл. George Lucas; Модесто, 14. мај 1944), је амерички филмски режисер, сценариста и продуцент. Најпознатији је по својим филмовима из серијала Звездани ратови и онима о Индијани Џоунсу.[1] Један је од најнезависнијих и финансијски најуспешнијих режисера и продуцената америчке филмске индустрије.[2][3][4]

Младост[уреди | уреди извор]

Лукас је рођен и одрастао у Модесту у Калифорнији. Он је син Дороти Елиноре Лукас (рођене Бомбергер) и Џорџа Волтон Лукаса старијег. Џорџ је немачког је, швајцарско-немачког, енглеског, шкотског и далеког холандског и француског порекла.[5] Његова породица је присуствовала отварању Дизниленда током јулу 1955. године, и Лукас је био одушевљен парком.[6] Он је био заинтересован за стрип и научну фантастику, укључујући телевизијске програме попут серијала Flash Gordon.[7] Дуго пре него што је Лукас почео да снима филмове, жудео је да постане возач тркачких аутомобила, а већину средњошколских година провео је тркајући се у подземном кругу на сајмовима и радећи у гаражама. Дана 12. јуна 1962. године, неколико дана пре матуре, Лукас је возио своја побољшана кола марке Autobianchi Bianchina када га је други возач ударио са стране,[а] преврнувши аутомобил неколико пута пре него што је ударио у дрво; Лукасов појас је пукао, избацивши га и што му је спасило живот.[8] Међутим, задобио је модрице на плућима од тешког крварења и био му је потребан хитан медицински третман.[8] Овај инцидент га је натерао да изгуби интересовање за трке као каријером, али га је и инспирисао да се бави својим другим интересима.[9][10]

Лукасов отац је био власник продавнице канцеларијског материјала[11] и желео је да Џорџ ради за њега када је напунио 18 година. Лукас је планирао да иде у уметничку школу, а по напуштању куће изјавио је да ће до 30 година бити милионер.[12][б] Он је похађао јуниорски колеџ у Модесту, где је, између осталих предмета, студирао антропологију, социологију и књижевност.[9] Такође је почео да снима камером од 8 mm, укључујући снимање аутомобилских трка.[9] У то време, Лукас и његов пријатељ Џон Пламер су се заинтересовали за Canyon Cinema: пројекције подземних, авангардних 16-милиметарских стваралаца попут Џордана Белсона, Стана Бракејџа и Бруса Конера.[14] Лукас и Пламер су такође гледали класичне европске филмове тог времена, укључујући Жан-Лик Годаров рад До последњег даха, Франсоа Трифоов Жил и Џим и Федерико Фелинијев 8½.[14] „Тада је Џорџ заиста почео да истражује”, изјавио је Пламер.[14] Путем свог интересовања за аутокрос трке, Лукас је упознао реномираног сниматеља Хаскела Векслера, другог ентузијасту трка.[9][14][14] Векслер, који је касније у више наврата радио са Лукасом, био је импресиониран Лукасовим талентом.[9] „Џорџ је имао јако добро око и визуелно је размишљао“, он се присећао.[14]

На Пламерову препоруку,[15] Лукас се затим пребацио на Факултет филмских уметности Универзитета Јужне Калифорније (USC). USC је био један од првих универзитета који је имао школу посвећену филму. Током година на USC-у, Лукас је делио спаваоницу са Рандалом Клејзером. Заједно са колегама из разреда као што су Волтер Марч, Хал Барвуд и Џон Милијус, постали су клика студената филма позната као Прљава десетина. Такође је постао добар пријатељ са колегом признатим студентским редитељем и будућим сарадником на серијалу Indiana Jones, Стивеном Спилбергом.[в] Лукас је био под великим утицајем курса Филмског изражавања који је у школи предавао режисер Лестер Новрос, а који се концентрисао на ненаративне елементе Филмске форме попут боје, светлости, кретања, простора и времена. Друга инспирација био је српски монтажиста (и декан Одељења за филм на USC) Славко Воркапић, теоретичар филма који је направио запањујуће монтажне секвенце за холивудске студијске садржаје у MGM, RKO, и Paramount. Воркапић је подучавао аутономну природу филмске уметничке форме, наглашавајући кинетичку енергију својствену филмовима.

Одабрана филмографија[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Напомена[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лукас је касније кажњен због илегалног скретања лево.[8]
  2. ^ Постао је милионер са 28 година након што је Америчке графите продао биоскопима.[13]
  3. ^ Спилберг је присуствовао USC пројекцији почетком 1968. и упознао је Лукаса након што је био импресиониран његовим Electronic Labyrinth: THX 1138 4EB.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „George Lucas”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 29. 09. 2019. 
  2. ^ Lynch, John. „The 15 top-earning movie directors of all time at the US box office”. Business Insider. Приступљено 29. 09. 2019. 
  3. ^ Kantor, Jonathan H. (16. 11. 2018). „10 Most Successful Film Directors In History”. WhatCulture.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 09. 2019. 
  4. ^ Pulver, Andrew (12. 02. 2015). „George Lucas beats Steven Spielberg to title of Hollywood's richest movie mogul”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 29. 09. 2019. 
  5. ^ Roberts, Gary Boyd (18. 4. 2008). „No. 83 Royal Descents, Notable Kin, and Printed Sources: A Third Set of Ten Hollywood Figures (or Groups Thereof), with a Coda on Two Directors”. New England Historic Genealogical Society. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2014. 
  6. ^ Jones 2016, стр. 26.
  7. ^ Jones 2016, стр. 22, 25.
  8. ^ а б в Pollock, Dale (јун 1983). „A Man and His Empire: The Private Life of 'Star Wars' Creator George Lucas”. Life: 85—86. 
  9. ^ а б в г д Pollock, Dale, Skywalking: The Life and Films of George Lucas, Harmony Books, New York, 1983, ISBN 0-517-54677-9
  10. ^ "Filmmaker George Lucas' Near-Death Experience", oprah.com, January 22, 2012. Retrieved October 13, 2012.
  11. ^ „George Lucas Biography (1944–)”. FilmReference.com. 
  12. ^ Jones 2016, стр. 36.
  13. ^ Jones 2016, стр. 161.
  14. ^ а б в г д ђ Silberman, Steve (мај 2005). „Life After Darth”. Wired. Приступљено 11. 10. 2012. 
  15. ^ Sunstein, Cass R. (2016). The World According to Star Wars. Harper Collins. 
  16. ^ Jones 2016, стр. 92.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Лукас&oldid=24443609”