Ар деко

С Википедије, слободне енциклопедије
Art Deco
Крајслер зграда у Њујорк (1930)
Постер за светски сајам у Чикагу, Веимер Пурселл (1933)
Орнамент аутомобила Витоар (Victoire), Рене Лаликуе (1928)
Раздобље цирка 1910-1939
Земље Глобално

Ар деко (франц. Art déco) стил је визуелних уметности који је настао у Француској непосредно пред Први светски рат, одакле се раширио у САД[1] и у Европи у 20.-тим и 30.-тим годинама 20. века у индустрији и занатству. У Енглеској овај стил постаје заступљен тек 1940-их, а и Јапан своје извозне производе израђује у манири арт декоа[2], док се у Кини јавља његова мешавина с модерним стилом раног 20. века у тзв. стилу Amoy Deco (градови Шангај и Кулансу[3]). Носи карактеристике многих праваца у првом реду кубизма, футуризма и сецесије.

Током 1930-их, у време велике депресије, арт деко је постао у већој мери ублажен. Пристигли су нови материјали, укључујући хромирање, нерђајући челик и пластика. Лепши облик стила, звани Streamline Moderne, појавио се 1930-их, који је имао закривљене облике и глатке полиране површине.[4] Арт деко је један од првих заиста интернационалних стилова, али његова доминација је окончана почетком Другог светског рата, и успон строго функционалних и неукрашених стилова модерне архитектуре и интернационалног стила архитектуре је уследио.[5]

Име[уреди | уреди извор]

Термин арт деко је добио своје име, скраћено за arts décoratifs, по Међународној изложби савремене декоративне и индустријске уметности одржаној у Паризу 1925.[6] иако су се различити стилови који карактеришу арт деко већ појавили у Паризу и Бриселу пре Првог светског рата.

Израз arts décoratifs први пут је коришћен у Француској 1858. године; према подацима објављеним у билтену Француског фотографског друштва.[7] Новине Ле Фигаро су 1868. године користиле израз objets d'art décoratifs у контексту предмета за сценографију позорнице створене за Театар де л'Опера.[8][9][10] Године 1875, дизајнерима намештаја, дизајнерима текстила, накита и стакла, као и другим занатлијама, француска влада је званично дала статус уметника. Као одговор на то, École royale gratuite de dessin (Краљевска дипломска школа дизајна), основана 1766. године под краљем Лујем XVI за обуку уметника и занатлија у занатима који се односе на ликовне уметности, преименована је у École nationale des arts décoratifs (Национална школа декоративне уметности). Данашње име ENSAD (École nationale supérieure des arts décoratifs) добила је 1927. године.

Настанак[уреди | уреди извор]

Настанак овог стила сеже у почетак 20. века када је у Француској била значајно раширена сецесија- са својим једноставним линијама и дречећим колоритом. Поред сецесије су се ту појављивале и модерне тенденције пре свега кубизам.

Ови трендови и залуђивање друштва за све што је модерно, на што су утицали нови проналасци и развој индустрије, утицали су на појаву новог стила који се први пут презентира 1925. године у Паризу на изложби декоративне уметности (Exposition Internationale des Arts Dékoratifs et industriels Modernes). На овој изложби су били представљени предмети примењене уметности на које је утицала појава модернизма.

Развој и распрострањеност[уреди | уреди извор]

Иако је нови стил био у почетку одређен пре свега за богате људе и сматрао се луксузом, он је задобио велику популарност у широкој публици и његови су се облици репродуковали у масовној производњи у многим областима.

Области раширености стила[уреди | уреди извор]

У овом чланку ће се поменути главне области у којима је ар деко оставио трага.

Предмети дневне употребе[уреди | уреди извор]

Предмети који су били одређени за свакодневну употребу су се одликовали великим сјајем, једноставношћу линија и чистим бојама. Приликом израде предмета као што су огледалца, ручни часовници, или светлећа тела почели су се у великој мери употребљавати материјали као: стакло, керамика, модерни бакелит или углачани хром.

Графика[уреди | уреди извор]

Плакати и корице књига су карактеризовани снажном контуром, јасним бојама и изражајним словима. Добри пример је шпица у филмском студију Универзал (Universal Pictures)- планета која се окреће са сунчевим системом и натписом Универзал која се и данас употребљава.

Аутомобилизам[уреди | уреди извор]

Аутомобил чији је стил одражавао утицаје арт деко

Ар деко је у знатној мери утицао на рађање аутомобилизма. Типични су једноставни облици аутомобила са луксузним ентеријерима са удобном наслоњачом или дрвеним облогама у унутрашњости.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Најбољи представник овог стила у архитектури је славна зграда у центру Њујорка Емпајер стејт билдинг на којој се виде главне карактеристике стила, чврсто дана линија за разлику од кривих линија сецесије и декоративни ентеријер.

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Art Deco” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 7. 2017. 
  2. ^ art déco, Hrvatska enciklopedija LZMK, Pristupljeno 23. 7. 2017.
  3. ^ http://whc.unesco.org/en/news/1688 Sites in Cambodia, China and India added to UNESCO’s World Heritage List], UNESCO, 8. 7. 2017. Preuzeto 23. 7. 2017.
  4. ^ Renaut, Christophe and Lazé, Christophe, Les Styles de l'architecture et du mobilier (2006), Editions Jean-Paul Gisserot, pages 110–116
  5. ^ Benton et al. 2003, стр. 13–28.
  6. ^ Benton et al. 2003, стр. 16.
  7. ^ "M. Cunny présente une Note sur un procédé vitro-héliographique applicable aux arts décoratifs", Bulletin de la Société française de photographie, Société française de photographie. Éditeur: Société française de photographie (Paris), 1858, Bibliothèque nationale de France, département Sciences et techniques, 8-V-1012, Bibliothèque nationale de France
  8. ^ "Enfin, dans les ateliers, on travaille à l'achèvement des objets d'art décoratifs, qui sont très nombreux", Le Figaro, Éditeur: Figaro (Paris), 1869-09-18, no. 260, Bibliothèque nationale de France
  9. ^ L'Art décoratif à Limoges, La Voix de la province : Revue littéraire, artistique, agricole et commerciale, 1862, (1862/04/01 (N1)-1863/01/01 (N12)), Bibliothèque francophone multimédia de Limoges, 2013-220524, Bibliothèque nationale de France
  10. ^ Revue des arts décoratifs (Paris), 1880–1902, Bibliothèque nationale de France, département Sciences et techniques, 4-V-1113

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]