Rešid Mehmed-paša
| Rešid Mehmed-paša | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||
| Puno ime | Rešid Mehmed-paša Kjutaji | ||||||||||
| Nadimci | Kjutaji | ||||||||||
| Datum rođenja | 1780. | ||||||||||
| Mesto rođenja | Gruzija | ||||||||||
| Datum smrti | 1836. | ||||||||||
| Mesto smrti | Sivas, Osmansko carstvo | ||||||||||
| Uzrok smrti | starost | ||||||||||
| Prebivalište | Istanbul (najveći deo života) | ||||||||||
| Državljanstvo | Osmansko | ||||||||||
| Religija | Sunitski islam | ||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||
| Aktivni period | 1809-1836 | ||||||||||
| |||||||||||
  | |||||||||||
Rešid Mehmed-paša (grčki: Μεχμέτ Ρεσίτ πασάς; 1780 — 1836) je bio turski vojskovođa i veliki vezir (1829-1833).
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rešid Mehmed-paša je rođen u Gruziji kao sin grčkog pravoslavnog sveštenika. U mladosti je odveden od strane Turaka. Stupio je u službi tadašnjeg kapudan-paše Husrev-paše. Njegova inteligencija i sposobnost impresionirali su njegovog gospodara i omogućili su mu brz uspon. Sa samo 29 godina imenovan je guvernerom Kjutaje. Sultan Mahmud II ga je 1820. godine, zajedno sa mnogim drugim pašama, poslao da uguši pobunu Ali-paše Janjinskog protiv Porte. Istovremeno Grci pripremaju svoju pobunu koja je izbila u martu 1821. godine. Tako se, nakon poraza i ubistva Ali-paše Janjinskog, Rešid Mehmed-paša uključio u borbe protiv grčkih ustanika.
Grčki rat za nezavisnost[uredi | uredi izvor]
Rešid je imenovan vrhovnim komandantom turskih snaga u Epiru koje su marširale ka jugu kako bi se suprotstavile grčkim snagama pod Aleksandrosom Mavrokordatom. Odnosi pobedu u bici kod Pete (4. jul 1822) i nastavlja prema jugu, ka strateški važnom gradu Misolingiju. Tamo ga je dočekao Omer Vrioni. Zajedničke snage opsele su grad. Opsada je trajala dva meseca, od 25. oktobra do 31. decembra 1822. godine. Dvojica paša nameravala su da napadnu Grke na Božić, 24. decembra. Međutim, plan je procureo kod branitelja, te je napad propao. Šest dana kasnije, opsada je prekinuta. Posle neuspeha kod Misolingija, Rešid se premestio u planinsku oblast Pelion koju je uspeo da osvoji. Zbog toga je nagrađen funkcijom sandžaka Trikale i vrhovnom komandom nad osmanskim snagama u Rumeliji.
Rešid je dobio naređenje od Porte da ponovo pokuša da zauzme Misolingi. Osvajanje ovog grada donelo bi Turcima čitavu Zapadnu Grčku. Rešid je okupio vojsku od više od 35.000 ljudi i aprila 1825. godine preduzeo treću opsadu Misolingija. Grad je podvrgnut bombardovanju. Međutim, grčki garnizon se uspeo održati, snabdevan od grčke flote, uprkos turskoj pomorskoj blokadi. Na kraju je sultan bio primoran da se za pomoć obrati Mehmed Aliji i njegovom sinu Ibrahimu-paši, vazalima u Egiptu. Ibrahim-paša je već uspešno, na račun turskog sultana, ratovao na Peloponezu. Egipatske snage stigle su pred Misolingi početkom novembra. Dolazi do sukoba između Ibrahima i Rešida, te Rešid povlači svoju vojsku. Nakon više neuspešnih napada, Ibrahim je priznao svoju grešku. Dvojica paša sada su sarađivala, a opsada je intenzivirana. Pojačana je pomorska blokada, te su branitelji suočeni sa glađu. Na kraju su očajnički pokušali da se probiju. Tako je 10. aprila 1826. godine došlo do masakra branitelja Misolingija. Grad je pao u osmanske ruke.
Rešid se nakon ovog uspeha okrenuo ka Atici i Atini, gde je stigao jula 1826. godine. Odnosi neočekivanu pobedu nad grčkim snagama u bici kod Falerona 24. aprila 1827. godine. Grci su primorani da predaju Akropolj.
Rat protiv Bosanskog ejaleta[uredi | uredi izvor]
Odmah nakon završetka rata sa Rusijom sklapanjem Jedrenskog mira (1829), sultan Mahmud II (1808-1839) je nastavio sa sprovođenjem reformi. Cilj mu je bio završetak vojne reforme (uvođenjem regulatne armije, nizama, i opšte vojne obaveze). Janičarski red ukinut je 1826. godine, što izaziva otpore u raznim delovima Carstva (Albanija, Bosna, Egipat). U Albaniji, otpor pružaju severnoalbanska plemena koje koristi Mustafa-paša Bušatlija, poznatiji kao Škodra-paša, u svom ustanku protiv sultana. U pobuni dobija podršku iz Bosne koju predvodi Husein-paša Gradaščević (Zmaj od Bosne). Gradaščević traži autonomiju Bosne kakvu je imao Egipat. Sultan je na Škodra-pašu poslao 1831. godine Mehmeda Rešid-pašu koji je razbio ustanike kod Prilepa. Škodra-paša se sklonio u Skadar, a Gradaščević je napao velikog vezira i naneo mu poraz na Kosovu, kod Lipljana. Carske trupe sklanjaju se u Skoplje. Mehmed Rešid-paša je tada pribegao lukavstvu. Prihvatio je glavne zahteve bosanskih ustanika, a Škodra-pašu je pozvao u Carigrad na pregovore. Škodra se odazvao pozivu, a u prestonici je stavljen u neku vrstu luksuznog zatvora. Gradaščević je 1832. godine poražen kod Sarajeva posle čega beži u Austriju. Tamo se nije dugo zadržao. Prihvatio je sultanovu amnestiju i došao je u Carigrad, a odatle je poslat u progonstvo na istok gde je uskoro umro.
Rusko-turski rat[uredi | uredi izvor]
Rešid je kao istaknuti turski general učestvovao u Rusko-turskom ratu. Poražen je od generala Dibiča u bici kod Kulevče. Nakon toga je postavljen za velikog vezira Osmanskog carstva. Na ovoj funkciji zadržao se od januara 1829. godine do 17. februara 1833. godine. Uzeo je učešća i u prvom Osmansko-egipatskom ratu, boreći se protiv svog starog suparnika, Ibrahima-paše. U bici kod Konije 1832. godine, Ibrahim je odneo pobedu. Rešid je zarobljen. Nakon oslobađanja je imenovan vrhovnim komandantom Anadolijske vojske. Vodi kampanju protiv Kurda. Umro je u Sivasu 1836. godine.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Čedomir Popov; Građanska Evropa (1770-1914), Zavod za udžbenike (2010)
- İsmail Hâmi Danişmend, Osmanlı Devlet Erkânı, Türkiye Yayınevi, İstanbul, 1971 (Turkish)
