Ribolov iz ruke
Ribolov iz ruke predstavlja najjednostavniji, ali ujedno i najprirodniji način ribolova (iako se kod nas vrlo retko koristi). Nije potrebno ništa više do najlona jedne udice. Gotovo svaka riba se može uloviti ovom metodom, ukoliko joj nađemo mesto i pravilno se ponašamo. Pošto najčešće ne koristimo nikakvo opterećenje, a ni pomagala pri izbačaju, ali za ribolov iz ruke potrebna su specifična mesta, tako i specifični vremenski uslovi. Da biste kontrirali potrebno je da osetite pomeranje najlona kada ga riba uzima, ili pak, da to vidite svojim očima. Ovom metodom se mogu loviti grabljivice, neživim ili živim mamcem, a može se loviti i sitna bela riba, kraj strmih obala ili kraj kamenih ustava.
Ponašanje ribe[uredi | uredi izvor]
Dve najvažnije stvari u ovoj metodi su dobro poznavanje osobina i ponasanja ribe i mesta na kojem lovimo, a često presudna stvar može biti to koliko se tiho krećemo na mestu i kako se njemu prikradamo. Ribe ne reaguju puno na zvuk, ali zato registruju i najmanju vibraciju, i senku koju bacamo na vodenu površinu. Najbolje je mestu prići lagano, sa nizvodne strane, jer je riba gotovo uvek okrenuta u vodeni tok, kako je ne bi odneo, a zatim mamac prezentovati tako što ga ubacimo u maticu malo uzvodno od mesta na kojem pretpostavljamo, ili vidimo, da se riba nalazi. Vodena struja će mamac poneti ka tome mestu, a tada treba očekivati udarac. Ukoliko do toga nedodje, treba mamac lagano izvući i pokušati ponovo. Ako se riba nalazi na mestu na kojem pecamo, i ako nas nije primetila udarac će uslediti u prvih nekoliko zabačaja, ukoliko se to ne dogodi, treba potražiti drugo mesto.
Način pecanja[uredi | uredi izvor]
Kada osetimo, ili vidimo da riba uzima mamac, ne treba odmah kontrirati, jer ga ona često prvo ispipava, uzevši ga i ispljunuvši iz usta par puta, pre nego što ga proguta. Treba najlon olabaviti i sačekati par trenutaka, a ona odsečno i snažno kontrirati. Za lov na grgeča, klena ili neku belu ribu, najbolji mamci su krupna glista, puž golać, ili snop sitnijih crvenih glista, dok je pri traženju grabljivice najbolje koristiti veći komad skuše. Na jezerima i drugim stajaćicama, za grabljivicu se može koristiti i ziva riba, a kačimo je kroz očne duplje, iz dva razloga. Prvi je to što je tako vrlo čvrsto zakačena i onemogućava njeno otpadanje prilikom zabačaju, a drugi, mnogo vazniji je sto je to sprecava da vidi prepreke u void iza kojih bi se mogla sakriti, pa nasumično tumara, često sama pronalazeći štuku ili soma. Lov šarana iz ruke ipak predstavlja najinteresantniji lov. Lovi se na stajaćim vodama, na samoj površini. Na mestu na kojem lovimo treba prethodno hraniti ribu komadima hleba, koji se prosto pobacaju na površinu (neki mu prethodno dodaju razne arome). Na dan ribolova, pri dolasku na mesto, takođe prihranimo, a našu trokraku namamčimo većim komadom korice hleba. Kada se šaran digne i počne da sakuplja komade po površini možete čak i da birate kog želite da zakačite, pomerajući koricu ka njemu, a sklanjajući od nekih sitnijih primeraka.