Клен
Клен | |
---|---|
![]() | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | A. campestre
|
Биномно име | |
Acer campestre | |
![]() | |
Распрострањеност врсте |




Клен (лат. Acer campestre) је високо листопадно дрво из рода јавора.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Клен има врло широк ареал, од севера Енглеске, југа Шведске и Русије, преко већег дела Европе до западне Азије.[1]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Стабло достиже висину до 20 м и пречник до 80 цм и често је кривудаво. Кора је светла, сивосмеђа и ситно испуцала. Крошња је лоптастог облика.
Листови су кожасти, на дугој петељци, доста ситни у односу на листове других врста јавора. Дланолики су, дубоко трорежњевити са по два бочна краћа режња. С лица су тамнозелени а са наличја бледозелени и маљави. У јесен пожуте, па поцрвене.
Цветови су светлозелени, скупљени у гроње. Изузетно је медоносна врста.
Плод чине две крилате орашице дуге 2-4 цм, при врху мало проширене, али при основи нису сужене. Крила стоје готово у истој равни. [2][1]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Кора дрвета
-
Листови
-
Јесења боја листа
-
Цвасти
-
Плод
-
крошња
Услови станишта[уреди | уреди извор]
Клен је прилагодљива врста широке еколошке амплитуде. Код нас га има у низијским и брдским пределима, највише у зони храстова. Среће се у шумама Лужњака и пољског јасена (Querco-Fraxinetum Rud.), сладуна и цера (Quercetum farnetto ceris Rud.), китњака (Quercetum montanum Černj. et Jov.) и ксеротермним шумама медунца и грабића (Carpinetum orientalis serbicum Rud.). [2]
Употреба[уреди | уреди извор]
Клен је тврдо дрво и у народу се најчешће користило за израду држаља за алатке. Кленовина је вредно дрво које може користити за музичке инструменте, столарство, резбарство и др.[3]
Значај у озелењавању[уреди | уреди извор]
У озелењавању се може употребити за појединачну и групну садњу. Веома је погодан за формирање густих живих ограда различите висине [2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga.
- ^ а б в Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич.
- ^ Jovanović- Juga, Svetlana (2005). Vodič kroz dendrofloru. Beograd: Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Литература[уреди | уреди извор]
- Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]

- The Wood Database Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2015) - Приступљено 05. 12. 2015.
- Bonsai4me - Приступљено 05. 12. 2015.