Клен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили рибу клен, погледајте чланак Клен (риба).
Клен
Acer campestre Sturm07018.jpg
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Sapindales
породица: Sapindaceae
род: Acer
Биномијална номенклатура
Acer campestre
L.
Екологија таксона
Стабло клена
Група кленова у парку
Јесење боје крошње
Жива ограда од клена

Клен (лат. Acer campestre) је високо листопадно дрво из рода јавора.

Распрострањеност[уреди]

Клен има врло широк ареал, од севера Енглеске, југа Шведске и Русије, преко већег дела Европедо западне Азије.[1]

Опис врсте[уреди]

Стабло достиже висину до 20 м и пречник до 80 цм и често је кривудаво. Кора је светла, сивосмеђа и ситно испуцала. Крошња је лоптастог облика.

Листови су кожасти, на дугој петељци, доста ситни у односу на листове других врста јавора. Дланолики су, дубоко тро-режњевити са по два бочна краћа режња. С лица су тамнозелени а са наличја бледозелени и маљави. У јесен пожуте, па поцрвене.

Цветови су светлозелени, скупљени у гроње. Изузетно је медоносна врста.

Плод чине две крилате орашице дуге 2-4 цм, при врху мало проширене, али при основи нису сужене. Крила стоје готово у истој равни. [2][1]

Услови станишта[уреди]

Клен је прилагодљива врста широке еколошке амплитуде. Код нас га има у низијским и брдским пределима, највише у зони храстова. Среће се у шумама Лужњака и пољског јасена (Querco-Fraxinetum Rud.), сладуна и цера (Quercetum farnetto ceris Rud.), китњака (Quercetum montanum Černj. et Jov.) и ксеротермним шумама медунца и грабића (Carpinetum orientalis serbicum Rud.). [2]

Употреба[уреди]

Клен је тврдо дрво и у народу се најчешће користило за израду држаља за алатке.

Значај у озелењавању[уреди]

У озелењавању се може употребити за појединачну и групну садњу. Веома је погодан за формирање густих живих ограда различите висине [2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Lanzara, Paola (1982). Drveće 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 

Литература[уреди]

  • Lanzara, Paola (1982). Drveće 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]