Rognjeda Rogvolodovna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rognjeda Rogvolodovna
Lični podaci
Puno imeRognjeda Rogvolodovna
NadimakGorislava
Datum rođenjaoko 962.
Mesto rođenjaPolock,
Datum smrti1000.
Mesto smrtiPolock,
ReligijaHrišćanstvo, od 988.
Porodica
SupružnikVladimir Svjatoslavič
PotomstvoIzjaslav Vladimirovič
RoditeljiRogvolod

Rognjeda Rogvolodovna, Gorislava (rus. Рогнѣдь, od [[staroskandinavskog[1][2][3] imena Ragnheiðr[4][5] rođena oko 962 ili 966 — preminula 1000) je kneginja Polocka, kćerka prvog kneza opisanog u letopisima – kneza Rogvoloda Polockog, i jedna od žena velikog kneza Vladimira Svjatoslaviča Kijevskog.

Letopis[uredi | uredi izvor]

Rognjeda je kćerka kneza Rogvoloda Polockog. Sudeći po letopisima, nameravali su da postanu njeni saveznici (i supružnici) Jaropolk, knez Kijevski i Vladimir, knez Novgorodski (dvojica braće u ratu za vlast). Veruje se da je knez Vladimir krenuo da prosi Rognjedu, a ona je već bila isprošena za Jaropolka. Kada su u Polock došli Vladimirovi svatovi, Rogvolod je zapitao kćerku da li hoće da se uda za Vladimira, a Rognjeda je odbila brak odgovorivši: Neću da izujem robinjinog sina, ali za Jaropolka hoću – nazvavši Vladimira robinjinim sinom (njegova majka je bila dvorjanka-ekonomka kneginje Olge).

Kada su svatovi saopštili Vladimirovom stricu Dobrinji Rognjedin odgovor, on je sa vojskom sastavljenom od Varjaga, Novgorodaca, Čudza i izborsko-pskovskih Kriviča došao pod Polock. Rognjeda je tada bila spremna da otputuje kod Jaropolka. Rogvolod je pošao u borbu, pretrpeo je poraz i zaključao se unutar zidina grada. Polock je osvojen u proleće 978. godine, a Rogvolod, njegova dva sina, supruga i Rognjeda su zarobljeni. Dobrinja je ponižavao Rogvoloda i Rognjedu, podsećao je na reči o robinjinom sinu i naredio je Vladimiru da je siluje pred ocem i majkom. Posle toga su Rogvolod, njegova žena i sinovi bili ubijeni[6].

Pogrešno je verovati da uvredljive reči upućene Vladimiru dolaze od same Rognjede, i da su baš one bile uzrok rata. U borbi za vlast između Jaropolka i Vladimira, Polack je bio važno mesto - kao i po položaju i po broju vojnika koje je imao. Dakle, odgovor Rognjede svedoči o političkom izboru Rogvoloda u korist Kijeva, što je direktno vodilo u rat sa Novgorodom[7][8].

Ubrzo je 11. juna 978. godine, Vladimir postao veliki knez Kijevski i ubio je svog brata Jaropolka. U Kijevu je upriličena njegova svadba sa Rognjedom (koja mu je bila druga supruga), a dao joj je i novo ime – Gorislava, koje je svedočilo o porazu Polocka. Rognjeda-Gorislava je živela u seocetu na reci Libedi pod Kijevom.

Pošto je planirao da se oženi vizantijskom princezom Anom, Vladimir je morao da primi hrišćansku veru i da se razvede sa Rognjedom. To je bilo oko 986. godine. Otprilike je tih godina usledio Rognjedin pokušaj ubistva Vladimira 985—986.

Po predanju, da bi se osvetila, Rognjeda je pokušala da ubije Vladimira dok je spavao. On je uspeo da izbegne smrt i odlučio da ubije nju, ali se u taj sukob umešao njihov maloletni sin Izjaslav i odbranio majku. Posle savetovanja sa bojarima, Vladimir je vratio Rognjedu natrag u Polock i tako se razveo od nje, a za sina Izjaslava je sagradio grad Izjaslavlj (danas Zaslavlje).

Po predanju, Rognjeda je odbila da se uda po drugi put i zamonašila se pod imenom Anastasija. Budući da je predanje nastalo kasnije, njegov sadržaj izaziva sumnje[9]. Uzmimo u obzir i skandinavske mitove, koji imaju vrlo sličnu strukturu kao ova legenda. U skandinavskim mitovima - vladareva kći bira između dvojice mladića (jedan je plemenitog roda, drugi je robinjin sin). Odlučuje se sa mladića plemenitog roda. Kao posledica toga, njen grad biva osvojen, a ona pada u ropstvo.

Lik u umetnosti[uredi | uredi izvor]

Sudbina i ličnost Rognjede su oduvek impresionirali umetnike, pesnike i muzičare. O Rognjedi su pisali poeme i pesme K. Riljejev, Taras Ševčenko, Janka Kupala. Umetnici A. Lasenko i S. Gribkov su oslikali platna Vladimir i Rognjeda i Ljubomora Rognjede. Kompozitor A. Serov je naposao operu Rognjeda, čije je premijera održana sa velikim uspehom u Marinskom pozorištu 1865. godine.

U književnosti[uredi | uredi izvor]

  • Bondar, T. Ragneda: paэma // Čыrvonы mesяc goda. — Mіnsk, 1985. — S.84—125.
  • Volьskі, A. V. Vыgnanne Ragnedы: paэma // Navaselle drэў. — Mіnsk, 1990. — S. 99—123.
  • Іpatava, V. Ragneda: verš // Krыnіca. — 1997. — № 9. — S. 22—23.
  • Krэčэўskі, P. Ragneda: gіstarыčnaя drama H st. u 4 aktah z pralogam // Spadčыna. — 1993. — № 3. — S. 16—30.
  • Rыleev, K. F. Rogneda: poэma // Polockій letopisec. — 1992. — № 1. — S. 87—89.
  • Slučanіn, L. Ragneda: paэma. — Vіlьnя, 1944; Sіdneй, 1958; Spadčыna, 1991, № 1.
  • Tarasaў, K. Trы žыccі knяgіnі Ragnedы: apovescь.
  • Dudaraў, A. Palačanka: veršavanaя drama. — 1998.

U pozorištu[uredi | uredi izvor]

  • balet Strasti (Rognjeda), V. Jezizarjev i A. Mazivani - osvojili su Državnu nagradu Republike Belorusije 1996. godine.

Na filmu[uredi | uredi izvor]

  • Rognjeda 1911, Rusija, režiser Vladimit Krivcov, na osnovu drame A. Amfiteatrova. U ulozi Rognjede – Jelena Uverova.
  • film Jaroslav Mudri, 1981, SSSR, režiser Igor Kohan, u ulozi Rognjede – Raisa Stepanovna Nedoškovska.
  • Film Vladimir Sveti, 1993, Rusija, režiser Jurij Tomoševski, u ulozi Rognjede – Natalija Jurjevna Danilova.
  • film Viking, 2016, Rusija, režiser Andrej Jurjevič Kravčuk, u ulozi Rognjede – Aleksandra Nikolajevna Bortič.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Rognjeda pokušava da ubije Vladimira. B. A. Čorikov. 1836. Gravura.
    Rognjeda pokušava da ubije Vladimira. B. A. Čorikov. 1836. Gravura.
  • Lala «Rognjeda». Botanička bašta u Minsku.
    Lala «Rognjeda». Botanička bašta u Minsku.
  • Ulica Rognjidinska. Kijev.
    Ulica Rognjidinska. Kijev.

Veze sa Srbijom[uredi | uredi izvor]

RTS1 je 2018. godine otkupio prava na prikazivanje filma Viking i emitovao ga sa prevodom na srpski jezik[10].

U zbirci pesama Nasleđe beloruskog pesnika Janka Kupale, prevedenoj na srpski jezik nalazi se i poema Gorislava. Knjiga je izašla 2020. godine u izdanju izdavačke kuće Alma. Izbor poezije i pogovor zbirci napisao je prof. dr Ivan Čarota, a poeziju je sa beloruskog jezika prevela Dajana Lazarević[11].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rыdzevskaя E. A. Drevnяя Rusь i Skandinaviя IX—XIV vv. / Otv. red. I. P. Šaskolьskiй // Drevneйšie gosudarstva na territorii SSSR. Materialы i issledovaniя. 1978 g. — M.: Nauka, 1978. — 240 s.
  2. ^ Džakson T. N. Glava 8. «Palteskja ok þat ríki allt, er þar liggr til» // Austr í Görðum: drevnerusskie toponimы v drevneskandinavskih istočnikah. — M.: Яzыki russkoй kulьturы, 2001.
  3. ^ Duczko W. Ruś Wikingów. Historia obecności Skandynawów we wczesnośredniowiecznej Europie Wschodniej. — Warszawa, 2007. — S. 108.
  4. ^ Rognedь // Эtimologičeskiй slovarь russkogo яzыka / M. R. Fasmer. — M.: Progress, 1964—1973.
  5. ^ Miheev S. M. Legenda o Vladimire i Rognede i skandinavskaя tradiciя (k paralleli s legendoй o sыnovьяh Heйdreka) // Imenoslov. Istoriя яzыka. Istoriя kulьturы. — SPb., 2010. (Trudы Centra slavяno-germanskih issledovaniй. I.) — S. 169—179.
  6. ^ Karpov A. Ю. Vladimir Svяtoй. — M.: Molod. gvardiя, 2004. — S. 92—93.
  7. ^ Litvina, Uspenskiй… S. 335—357.
  8. ^ Samonova M. N. Polockoe knяžestvo v sisteme… S. 6;
  9. ^ Ermalovіč M. Staražыtna Belarusь: Polackі і Novagarodskі perыdы. Mn., 1990. S. 77-78
  10. ^ „Viking”. RTS1. Pristupljeno 14. 3. 2021. 
  11. ^ Kupala, Janko (2020). Nasleđe. Beograd: Alma. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bacьkaўščыna: Zb. gіst. lіt.: (Zb. prыsvečanы Ragnedze, dačcэ peršaga polac. knяzя Ragvaloda). — Mn.: Юnactva, 1999. — 367 s.: іl.
  • Zaяc Ю. A. Zaslavlь v эpohu feodalizma. —Mn.: Navuka і tэhnіka, 1995. — 207 s.: іl. ISBN 5-343-01350-3.
  • Litvina A. F., Uspenskiй F. B. Vыbor imeni u russkih knяzeй v X—XVI vv. Dinastičeskaя istoriя skvozь prizmu antroponimiki. — M.: «Indrik», 2006. — 904 s. — 1000 эkz. — ISBN 5-85759-339-5.
  • Ragneda Ragvalodaўna // Asvetnіkі zяmlі Belaruskaй: Эncыkl. davednіk. -- Mn., 2001. — S. 337-338.
  • Ragneda Ragvalodaўna // Belaruskaя эncыklapedыя: U 18 t. T.13. -- Mn., 2001. — S. 200-201.
  • Ragneda Ragvalodaўna // Belarusь: Эncыkl. davednіk. — Mn., 1995. — S. 613-614.
  • Ragneda Ragvalodaўna // Pamяcь: Gіst.-dakum. hronіka Polacka. -- Mn., 2002. — S. 101.
  • Rukavišnikov A. V. Počemu polockie knяzья bыli soslanы v Vizantiю: Svidetelьstva istočnikov // Drevnяя Rusь: Voprosы medievistiki. 2003. № 2 (12). S. 99-111.
  • Samonova M. N. Polockoe knяžestvo v sisteme dinastičeskih svяzeй i političeskih vzaimootnošeniй Rusi so Skandinavieй i Polьšeй v XI — načale XIII v. // Studia Historica Europae Orientalis = Issledovaniя po istorii Vostočnoй Evropы: nauč. sb. Vыp. 5. — Minsk: RIVŠ, 2012. — 244 s. — S. 6-24;
  • Samonova M. N. Rogvolod i Rogneda: skandinavskie korni dinastii // Alba Ruscia: belorusskie zemli na perekrestke kulьtur i civilizaciй (X—XVI vv.) / Otv. red. A. V. Martыnюk. — M.: Kvadriga, 2015. — S. 8-26.
  • Fіlьkova A. Dačka я volі…: (Vobraz Ragnedы ў bel. lіt.) // Peršacvet. −1995. № 1. -S.111-120.
  • Čamяrыckі V. Letapіsnыя rэdakcыі padannя pra Ragnedu // Belarusіka — Albaruthenica. Kn. 9. 480 god belaruskaga knіgadrukavannя: Matэrыяlы Trэcіh Skarыnaўskіh čыtannяў / Gal. rэd. A. Malьdzіs і іnš. Mn., 1998. S. 163—169.
  • Štыhaў, G. Ragneda Ragvalodaўna / Georgій Štыhaў // Эncыklapedыя gіstorыі Belarusі: U 6 t. / BelЭn; Rэdkal.: G. P. Paškoў (gal. rэd.) і іnš.; Mast. Э. Э. Žakevіč. T. 6. Kn. 1: Puzыnы — Usaя. — Mn.: BelЭn, 2001. — 591 s.: іl. — S. 44. — ISBN 985-11-0214-8.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рогњеда_Рогволодовна&oldid=26993056”