Roza retrospekcija
| Kognitivna psihologija |
|---|
 |
| Percepcija |
| Pažnja |
| Memorija |
| Metakognicija |
| Jezik |
| Metajezik |
| Mišljenje |
| Numerička kognicija |
Ružičasta retrospekcija je predloženi psihološki fenomen pozitivnijeg prisećanja na prošlost nego što je ona zaista doživljena. Veoma nepouzdana priroda ljudskog pamćenja je dobro dokumentovana i prihvaćena među psiholozima. Neka istraživanja sugerišu da su negativne emocije preuveličane u pamćenju, kao i pozitivne. Uprkos tome što je to kognitivna pristrasnost koja iskrivljuje nečiji pogled na stvarnost, sugeriše se da ružičasta retrospekcija služi povećanju samopoštovanja i osećaja blagostanja.[1][2]
Pojednostavljenja i preuveličavanja sećanja (kao što se dešava u ružičastoj retrospekciji) takođe mogu olakšati mozgu da skladišti dugoročna sećanja, jer uklanjanje detalja može da smanji teret tih sećanja zahtevajući manje neuronskih veza. Deklinizam – predispozicija da se prošlost posmatra povoljnije, a budućnost negativnije – može biti povezan sa kognitivnim pristrasnostima kao što je ružičasta retrospekcija.[3][4] Ružičasta retrospekcija je veoma blisko povezana sa konceptom nostalgije; iako se širi fenomen nostalgije obično ne posmatra kao zasnovan na pristrasnoj perspektivi.
Engleski idiom "ružičaste naočare" odnosi se na doživljavanje nečega pozitivnije nego što je u stvarnosti. Rimljani su povremeno pominjali ovaj fenomen latinskom frazom memoria praeteritorum bonorum, koja se na engleski prevodi otprilike kao „sećanje na dobru prošlost“, ili još idiomatski kao „dobra stara vremena“.[5]
Istraživanja[uredi | uredi izvor]
U jednoj grupi eksperimenata, intervjuisane su tri grupe koje su odlazile na različite odmore pre, tokom i posle odmora. Većina je sledila obrazac prvobitno pozitivnog iščekivanja, nakon čega je usledilo blago razočaranje. Uopšteno govoreći, većina ispitanika je povoljnije pregledala događaje neko vreme nakon što su se događaji desili nego dok su ih doživljavali.[6]
Par studija iz 2003. rađenih na studentima sugerišu da je ružičasta retrospekcija uzrokovana visokim samopoštovanjem. Učesnici su svake večeri tokom sedam noći beležili dnevne događaje i povezane emocije. Kasnije su se prisetili svojih emocija kada su ih pitali o navedenim događajima. Oni sa višim samopoštovanjem sećaju se da su njihove pozitivne emocije bile jače nego što su pisali. Nisu se jače prisećali ni svojih negativnih emocija. Međutim, ovaj rezultat je varirao u svojoj snazi i nije se javljao dosledno.[7]
Studija iz 1995. pratila je 30 zaposlenih odraslih tokom 2 radne nedelje, pri čemu su izveštavali o svom raspoloženju svaka 2 sata tokom budnog dana, kao i o razmišljanjima na kraju dana i na kraju nedelje. To ukazuje na ružičastu pristrasnost koja vremenom raste. Što se tiče pozitivnih emocija, pokazalo se da su razmišljanja na kraju dana bila jača od proseka dvočasovnih ocena tog dana; takođe su refleksije na kraju nedelje bile jače od proseka na kraju dana. Ali za negativne emocije, nije bilo tako značajne razlike ni između prosečnih satnih i dnevnih ocena, niti prosečnih dnevnih i nedeljnih ocena.[8]
Preterivanje negativnih i pozitivnih emocija[uredi | uredi izvor]
Neke studije su pronašle dokaze o pristrasnosti prema preuveličavanju negativnih emocija ("plava" retrospektiva), kao i pozitivnih.
Studija iz 2016. na 179 odraslih pratila je njihovo emocionalno stanje u redovnim intervalima tokom 10 dana, razmišljanja nakon jednog dana, i ponovo nakon 1-2 meseca. Utvrđeno je da i za pozitivne i za negativne emocije, jače vršne emocije (najjača ocena dana) imaju veću verovatnoću da dovedu do preuveličanih sećanja nakon razmišljanja. Za razliku od gore navedene studije, nije utvrđeno da se ovaj efekat vremenom povećava. Takođe je pronađena negativna korelacija sa prosečnom ocenom i preteranim sećanjima; sugerišući da se oni koji su dosledno doživljavali jače emocije tačnije prisećaju. Pored toga, pokazalo se da je veća verovatnoća da će ekstravertne ličnosti imati „ružičastu“ pozitivnu pristrasnost, dok je kod neurotičnih ličnosti veća verovatnoća da će imati negativnu „plavu“ pristrasnost pri opozivu.[9]
Rad iz 2021. proučavao je grupu od 120 švajcarske dece starosti oko 12 godina, da bi se kasnije studija ponovila na istoj grupi dece, tri godine kasnije. Deca su nedelju dana ispunjavala kratke emocionalne upitnike nasumično tokom svog školskog dana. Nakon toga, od njih je zatraženo da se retrospektivno prisete emocija svoje nedelje. Pitani su samo za prethodnu nedelju: od 15-godišnjaka nije traženo da se prisete svojih emocija sa 12 godina. Pronašli su dokaze o „ružičastoj“ pozitivnoj pristrasnosti kod dvanaestogodišnjaka. Ali ovo je bilo suprotno za 15-godišnjake, koji su umesto toga pokazali 'plavu' negativnu pristrasnost.[10]
Studija iz 2003. anketirala je 41 učesnika u vreme njihovog odmora. Subjekti su predviđali svoje emocije pre nego što su otišli, izveštavali o svojim emocijama tokom odmora i prisećali se svojih emocija posle. Zaista je otkriven ružičasti efekat jer su se subjekti prisećali (i predviđali) da su njihove pozitivne emocije jače nego što su zapravo bile. Ali je takođe otkrilo da se prisećanja na negativne emocije prisećaju i predviđaju intenzivnije nego što je tada prijavljeno (na stranu, jedini značajan prediktor želje za ponavljanjem praznika bili su opozvane emocije, ali ne i predviđeni izveštaji niti izveštaji na licu mesta ).[11]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Rosy Retrospection: A Psychological Phenomenon”. Southeastern University (na jeziku: engleski). 2016-02-23. Arhivirano iz originala 2020-02-21. g. Pristupljeno 2017-04-22.
- ^ „A Theory of Temporal Adjustments of the Evaluation of Events” (PDF). MIT. Arhivirano iz originala (PDF) 2023-12-15. g. Pristupljeno 2017-04-22.
- ^ Etchells, Pete (16. 1. 2015). „Declinism: is the world actually getting worse?”. The Guardian. Pristupljeno 20. 12. 2016.
- ^ Steven R. Quartz, The State Of The World Isn't Nearly As Bad As You Think, Edge Foundation, Inc., Pristupljeno 2016-02-17
- ^ „The Meaning of Nostalgia”. Psychology Today (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-04-22.
- ^ Terence R. Mitchell; Leigh Thompson; Erika Peterson; Randy Cronk (1997). „Temporal Adjustments in the Evaluation of Events: The "Rosy View"”. Journal of Experimental Social Psychology. 33 (4): 421—448. PMID 9247371. doi:10.1006/jesp.1997.1333.
- ^ Conner, Tamlin (februar 2003). „Remembering Everyday Experience Through the Prism of Self-Esteem”. Personality and Social Psychology Bulletin. 29 (1): 51—62. PMID 15272959. S2CID 7813916. doi:10.1177/0146167202238371. Arhivirano iz originala 14. 12. 2023. g. Pristupljeno 29. 04. 2024 — preko The Pennsylvania State University.
- ^ Parkinson, Brian (1995). „Time Frames for Mood: Relations between Momentary and Generalized Ratings of Affect”. Personality and Social Psychology Bulletin. 21 (3): 331—339. S2CID 144210410. doi:10.1177/0146167295214003 — preko Research Gate.
- ^ Lay, Jennifer (novembar 2016). „Neuroticism and Extraversion Magnify Discrepancies Between Retrospective and Concurrent Affect Reports”. Journal of Personality. 85 (6) — preko Research Gate.
- ^ Zurbriggen, Carmen (2021). „Rosy or Blue? Change in Recall Bias of Students' Affective Experiences During Early Adolescence” (PDF). American Psychological Association - Emotion. 21 (8): 1637—1649. Arhivirano iz originala (PDF) 2023-12-15. g. — preko APA PsycNet.
- ^ Wirtz, Derrick (septembar 2003). „What to Do on Spring Break? The Role of Predicted, On-line, and Remembered Experience in Future Choice” (PDF). Psychological Science. 14 (5): 520—524. PMID 12930487. S2CID 38682592. doi:10.1111/1467-9280.03455. Arhivirano iz originala (PDF) 2023-12-15. g. — preko CORE.
- Mitchell, T.; Thompson, L. (1994). „A theory of temporal adjustments of the evaluation of events: Rosy Prospection & Rosy Retrospection” (PDF). Ur.: Stubbart, C.; Porac, J.; Meindl, J. Advances in managerial cognition and organizational information-processing. 5. Greenwich, CT: JAI press. str. 85—114. ISBN 978-1-55938-447-6. Arhivirano (PDF) iz originala 2015-12-02. g.