SMS Sent Ištvan

SMS Szent István
SMS Sent Ištvan
SMS Szent István; SMS Sent Ištvan
	Szent István
Opšti podaci
Karijera	; Austrougarska
Kobilica postavljena	26. januara 1912.
Porinut	26. januara 1912.
U službi od	17. novembra 1915.
Sudbina	Potopljen 10. juna 1918.
Glavne karakteristike
Deplasman	20,000 tona
Dužina	152 m
Širina	27.9 m
Gaz	8.7 m
Pogon	4 Parsons parne turbine, sa 4 osovine
Snaga	27.000KS
Brzina	20.4 čvorova (38 km/h)
Doplov	4,200 nautičkih milja (7,800 km) brzinom od 10 čvorova (19 km/h)
Posada	1087
Naoružanje	12 x 305 mm topova u trocevnim kulama; 12 x 150 mm topova u jednocevnim kazamatima; 18 x 5 kg topova na pojedinačnim postoljima; 4 x 21 533 mm torpednih cevi
Oklop	11 inčni (279 mm) brodski oklop

SMS Sent Ištvan (mađ. SMS Szent István) bio je Austrougarski drednot bojni brod klase Tegetof. Njegova izgradnja započeta je u Rijeci, ali je dovršen u Puli 1914. To je bio jedini brod austrougarske koji je služio mađarskom delu carstva. Mađarska ga je dobila za veliki ulog koji je dala za gradnju brodova te klase, i imenovan je po prvom mađarskom hrišćanskom kralju, Sent Ištvanu (Sveti Stefan Mađarski). Bio je baziran u Puli, glavnoj ratnoj luci Austrougarske.

Potapanje

Mikloš Horti, koji je postao kontraadmiral austrougarske flote 1918, na kraju Prvog svetskog rata odlučio je da aktivira flotu i iskoristi je u velikoj ofanzivi na Otrantski bedem. Napad je planiran za jun 1918. godine i trebalo je da bude istovremen sa austrougarskim operacijama protiv Italijana na fronti na Soči.

Hortijev plan je bio vrlo komplikovan. Trebalo je da krenu dve napadne i sedam pomoćnih grupa. Bojni brodovi napustili su Pulu u dve slabo zaštićene grupe zbog nedostatka pratećih brodova - razarača i torpednih čamaca. SMS Viribus Unitis (sa admiralom Hortijem) i SMS Princ Eugen, sa pet pratećih brodova, napustili su Pulu 8. juna 1918. i krenuli na jug. Bojni brodovi SMS Sent Ištvan i Tegetof napustili su Pulu 9. juna uveče, pod pratnjom jednog razarača i šest torpednih čamaca. Kasnili su zbog kvara na lučkim barikadama. Da bi se nadoknadilo izgubljeno vreme, naređeno je da se svim brodovima u toj, poslednoj grupi poveća brzina na 16 čvorova. Neočekivano, motori Sent Ištvana su počeli da se pregrevaju, tako da je brzina smanjena na 12 čvorova. Nakon narednog pokušaja povećanja brzine, Sent Ištvan je počeo snažno da dimi tako da ga je to učinilo vidljivim neprijateljskoj grupi brodova.

Malo pre zore 10. juna 1918, bojnim brodovima Tegetof i Sent Ištvan neočekivano su počeli da se približavaju italijanski torpedni čamci kraj ostrva Premude. Italijanski torpedni čamci MAS-15 i MAS-21 su te noći bili na zadatku potrage za minama. Italijanski komandant koji je komandovao čamcima, Luiđi Rico, je već ranije, 1917, bio zaslužan za potapanje austrougarske oklopnjače SMS Vjen. MAS-21 napada Tegetof, ali torpeda promašuju svoj cilj. Sent Ištvan dobija direktni pogodak torpedom sa Ricijevog čamca MAS-15 u 03.31 ujutro. Italijanski čamci uspevaju da pobegnu.

Sent Ištvan je bio teško oštećen. Torpeda su probila spoljni oklop kraj mašinskog prostora (najveće prostorije ispod palube), tako da je brod počeo da prima mnogo vode. Pokušaj da se brod nasuče kraj obližnjeg ostrva Molat nije uspeo. Svi glavni topovi su okrenuti ulevo da bi se napravila protivteža, ali je to bilo uzalud. Posada je dobila poslednje naređenje da napusti brod. Ovaj najnoviji brod austrougarske flote se izvrnuo i potonuo u 06.12 časova ujutro, nakon tri časa agonije, uzevši sa sobom živote 89 mornara. Nakon potapanja Sent Ištvana dejstvo je prekinuto i svi brodovi su se vratili u Pulu, gde su ostali do kraja rata. Potunuće je snimljeno sa Tegetofa, a Film je kasnije korišćen za prikupljanje novca za Crveni Krst. To je jedan od dva filma gubitka bojnog broda na moru. Drugi prikazuje potonuće HMS Barhama u Drugom svetskom ratu.

Olupina Sent Ištvana na dubini od 66 metara predstavlja jednu od ronilačkih atrakcija koja privlači ronioce iz celog sveta. Leži preokrenuta sa palubom prema dnu, sa topovima još uvek okrenutim ulevo. Bakarni natpis imena broda, kao i neki drugi delovi danas se nalaze u muzeju u Puli.

Zanimljivo

Jedan od mornara na ovom brodu bio je Marko Orešković (1896—1941), revolucionar, učesnik španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. On je bio jedan od 40-ak moranara koji su uspeli da prežive potapanje broda 11. juna 1918. godine.