Sali-aga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sali-aga Đevrlić
Mesto rođenjaRudnik, kod Gornjeg Milanovca, Osmansko carstvo
Datum smrtinajverovatnije 1815.
Mesto smrtinajverovatnije Rudnik,  Osmansko carstvo

Sali-aga Đevrlić (poznat pod nadimkom Rudnički Bik) je bio zapovednik (muteselim) Rudničke nahije u vreme dahija.[1][2] Negde se pominje da se prezivao Delević[3] ili Đevrić.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ne zna se kad je rođen. Bio je brat Kučuk-Alije.[4] Rođen je na Rudniku, u porodici Đevrlića. Bio je poznat po okrutnosti, orgijanju, razvratu i uvođenju prava prve bračne noći.[5]

Tražio je da mu se mlade dovode pred čardak, gde bi birao najlepšu, kako bi koristio pravo prve bračne noći.[6][7]

Organizovao je orgije i u okolnim selima,[8] tako što bi u selu odabrao tri devojke i dao im titule: kralja, kraljice i barjaktara. Prve dve bi ga dvorile - „kralj“ bi ga pojila rakijom, „kraljica“ bi ga hranila, a treća držala barjak (zastavu) da održava veselje.[9][10]

Jeremija Živanović je zabeležio da su svatovi morali prvo doći pred agu i pred njim pevati sledeću pesmu:

Kup' se, ber' se, kolo igra

da dočeka Sali agu,

Sali agu diku našu!

...

Sali aga progovara:

"Sad mi duša bajram ima

kad mi mlada kolo vodi".[11]

Uz brojna druga zlodela, 1803. je spalio i opljačkao manastir Nikolje Rudničko.[12]

Prvi srpski ustanak[uredi | uredi izvor]

U februaru 1804,[13] pet stotina ustanika pod komandom Arsenija Lome i Petra Trešnjevčanina opsedaju Rudnik u kome se nalaze pet stotina janičara pod komandom Sali-age, Ali-age Džavića iz Užica i muselima Pljakića iz Karanovca (današnje Kraljevo).[14] Tako počinje prvi srpski ustanak.

Po dolasku u Rudnik, 19. februara, Karađorđe je odmah pozvao Turke Rudničane na razgovor. Nameravao je da pokuša bez borbe da stvori jaz među Turcima privrženim dahijama (došljaci) i Turcima Rudničanima (starosedeoci), koji su bili odani sultanu. Vođa rudničkih muslimana, Tokatlić, prihvata Karađorđev poziv na predaju i prenosi ga Sali-agi, koji to prvo prihvata, ali onda traže dodatno vreme za napuštanje Rudnika. Karađorđe, sumnjajući u njihove namere, odlučuje da napadne, a Sali-aga, u nameri da ga preduhitri, napada prvi. Posle kraće borbe se povlači, a na bojištu ostaje 86 mrtvih janičara. Nakon toga, Karađorđe zauzima rudničku tvrđavu 11. marta,[15] a „Turke“ proteruju. Po jednoj verziji, Sali-aga se tako spašava,[16] ali takođe postoji i priča da ga je 2. marta 1804. pogubio lično Tanasko Rajić.

Milan Đ. Milićević u knjizi „Kneževina Srbija“ kaže da su se Turci probili i pobegli uz par mrtvih, a da su u gradu ostale samo žene i deca, koje su ustanici pustili da odu.[17]

Prema knjizi „Ratna lukavstva srpske vojske 1804-1815“, tok događaja je malo drugačiji: želeći da se osveti Sali-agi za učinjena zla i nanesenu sramotu srpskim devojkama, Karađorđe je odredio ojačanu četu (odred) boraca i iste noći uputio je da postavi zasedu na užičkom putu „poviše neke stare Crkvine, na Rudničištima, odakle se put za Čačak odvaja“. Sutradan rano 29. februara Sali-aga sa svojom družinom napustio je grad i pošao putem za Užice. Na putu je uočio mnoge tragove, što mu je govorilo da su Srbi negde na putu i čekaju u zasedi, pa je pošao putem preko Jeleninog groba. Ali nije imao u vidu da ga je Karađorđe pratio. U isto vreme Arsenije Loma i Petar Kara, prozrevši nameru neprijatelja, otpočeli su s prebacivanjem snaga za postavljanje zasede ka čačanskom putu. Stigli su da iz pokreta otvore bočnu vatru na Turke u galopu, kojima je s leđa pristizao Karađorđe. U unakrsnoj vatri poginulo je više od 200 neprijateljskih vojnika, među kojima Džavić i Pljako. Sali-aga je imao sreću pa je izvukao živu glavu.[16]

Pominje se da je Sali-aga zajedno sa Grkom Diogenom pomogao knjazu Milošu da se izleči od neke venerične bolesti od koje je bolovao, ali se ne kaže kada je to bilo.[18]

Sva je prilika da je Sali-aga poginuo tek 1815, tokom 2. srpskog ustanka, kada je poginuo i Arsenije Loma.[16] Prema tom izvoru, sahranjen je u dvorištu stare rudničke škole; pa opet, kod M.Đ. Milićevića se u „Kneževini“ Sali-aga uopšte ne pominje kao učesnik ovog događaja,[19] a tako je i u Milutinovićevoj Istoriji Srbije 1813-1815.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jovan Mišković: Opis Rudničkog okruga. ISBN 978-86-86351-01-2.
  2. ^ Borisav Čeliković, priređivač: Rudnički okrug, Rudnička Morava. ISBN 978-86-519-0961-3.
  3. ^ „O Arseniju Lomi”. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  4. ^ Milan Đ. Milićević: Kneževina Srbija
  5. ^ Baranin, Dušan (1957). Karađorđe. Nolit. str. 44. 
  6. ^ Đorđević, M. (2. 7. 2012). „Žene u srpskim ustancima (1): Orgije Rudničkog bika”. Vesti. Pristupljeno 9. 5. 2014. „Konstantin K. Nenadović piše da je pred konakom u Rudniku Sali-aga imao ozidan čardak sa ozidanom česmom, iz koje je šibala ladna voda. "On je naređiv'o, te su mu svake nedelje dolazile u grad mlade i devojke, te su kolo igrale pred njegovim čardakom, na kom je on sedio, teferičio, i bludničina na nargile i čibuk pušio, kavu srk'o, i za sebe birao lepšu i lepšu Srpkinju, te ju je poštenja lišavo."” 
  7. ^ Stevanović, Miladin (2005). Stanoje Glavaš. Knjiga-komerc. str. 38. „Sali-aga bi sa svoga čardaka pogledao mladu i, ako bi mu se svidela mahnuo rukom da je uvedu u konak. Mlada bi prespavala noć sa Sali-agom, a sutradan su dolazili da je odvedu kući. Kada je u toku istoga dana bilo više mladi, Sali aga je praktikovao da, ako mu se dopadnu, odabere i više njih.” 
  8. ^ Popović, Dušan (1930). O hajducima. Narodna štamparija. str. 80. „Ne samo da je organizovao orgije na domu nego je imao smelosti da odlazi i na narodne slave i da čini zulume ove vrste.” 
  9. ^ Ivanić, Dušan (1989). Memoarska proza XVIII i XIX veka. Nolit. str. 131. „Sali-aga (brat Kučuk Alije), kog su zvali Rudničkim Bikom, zaveo je bio po svima okolnim selima kraljice (po kralja, kraljicu i barjaktara iz sami ženskinja) koje su ga morale dvoriti i njemu sve po volji činiti.” 
  10. ^ Baranin, Dušan (1957). Karađorđe. Nolit. str. 44. „Kralj i kraljica su ga dvorile, a barjaktar držala barjak dok se veselio na saboru, selu ili skupu. Javno je orgijao sa svojim momcima.” 
  11. ^ „Opština Gornji Milanovac, Prvi srpski ustanak”. Arhivirano iz originala 18. 8. 2014. g. Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  12. ^ Tradicija - manastir Nikolje
  13. ^ Đorđević, Miroslav (1967). Oslobodilački rat srpskih ustanika, 1804-1806. Vojnoizdavački zavod. str. 94. „Karađorđe je sa ustaničkom vojskom stigao pod Rudnik prvih dana marta i opkolio ga” 
  14. ^ Stevanović, Novica. „Dvostruka zamka i pokretna zaseda”. Karađorđeva ratna lukavstva. Glas javnosti. Pristupljeno 9. 5. 2014. „Arsenije i Petar su, sa pet stotina vojnika, opkolili Rudnik sredinom februara 1804. godine. U međuvremenu, kao pojačanje Sali-agi, u Rudnik su stigli Ali-aga Džavić, iz Užica, i Pljako, iz Karanovca (sada Kraljevo), sa pet stotina janičara.” 
  15. ^ Hadžić, Jovan (2010) [1862]. Ustanak srbski pod Crnim Đorđem: prve tri godine. Ariadna. str. 26. ISBN 9788691178338. „Karađorđe sad potegne bika i tako i učiii Rudnik 28 Febr 1804” 
  16. ^ a b v „Arsenije Loma”. Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  17. ^ Milićević, Milan (2006) [1876]. „Rudnički okrug - ostaci od starina”. Kneževina Srbija. str. 313. ISBN 978-86-7748-030-1. „Uoči Belih Poklada noćy, Turci se probiju kroz srpsku opsadu i busije, i pobegnu k Užicu, izgubivši nekoliko svojih drugova, između kojih i samog užičkog "vojvodu." U gradu Rudniku ostanu samo žene i deca. Njih Srbi sutradan puste da idu kud ko hoće, a grad ostane pust.” 
  18. ^ Ljušić, Radoš (26. 6. 2000). „Blic online, stara arhiva: Kupi svate, hajde po babu”. Ljubavi srpskih vladara i političara. Zograf. Pristupljeno 9. 5. 2014. „Ne znamo tačno o kojoj bolesti je reč i kad je bio zaražen, osim što je memoarista zapisao: 'Miloš je u to vreme imao bolest, na tajnom udu, venersku'. Vidali su ga Grk Diogen i Turčin Sali-aga i jedva su izlečili nedisciplinovana kneza.” 
  19. ^ Milićević, Milan (2006) [1876]. „Rudnički okrug - ostaci od starina”. Kneževina Srbija. str. 339. ISBN 978-86-7748-030-1. 
  20. ^ Milutinović, Simeon. Istorija Srbije 1813-1815. str. 145. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Baranin, Dušan (1957). Karađorđe. Nolit. str. 44. „Kralj i kraljica su ga dvorile, a barjaktar držala barjak dok se veselio na saboru, selu ili skupu. Javno je orgijao sa svojim momcima.” 
  • Ivanić, Dušan (1989). Memoarska proza XVIII i XIX veka. Nolit. str. 131. „Sali-aga (brat Kučuk Alije), kog su zvali Rudničkim Bikom, zaveo je bio po svima okolnim selima kraljice (po kralja, kraljicu i barjaktara iz sami ženskinja) koje su ga morale dvoriti i njemu sve po volji činiti.” 
  • Popović, Dušan (1930). O hajducima. Narodna štamparija. str. 80. „Ne samo da je organizovao orgije na domu nego je imao smelosti da odlazi i na narodne slave i da čini zulume ove vrste.” 
  • Stevanović, Miladin (2005). Stanoje Glavaš. Knjiga-komerc. 
  • Baranin, Dušan (1957). Karađorđe. Nolit. str. 44. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сали-ага&oldid=27504352”