Samija Suluhu Hasan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Samija Suluhu Hasan
Lični podaci
Datum rođenja(1960-01-27)27. januar 1960. (64 god.)
Mesto rođenjaMakanduči, Sultanat Zanzibar
ProfesijaPolitičar,
Politička karijera
Politička
stranka		Partija revolucije (Tanzanija)
6. predsednik Tanzanije
19.3.2021
10. vice-predsednik Tanzanije
5.11.2015 – 19.3.2021
Ministar za pitanja sindikata
29.11.2010 – 5.11.2015.

Samija Suluhu Hasan (Makanduči, 27. januar 1960) tanzanijska je političarka koja je od 19. marta 2021. godine bila šesta, a prva žena predsednica Tanzanije. Ona je članica vladajuće socijaldemokratske stranke Partija Revolucije i treća žena na čelu vlade jedne zemlje Istočnoafričke zajednice. Nakon smrti predsednika Džona Magufulija, položila je zakletvu kao predsednica. Poznata kao Mama Samija.[1]

Rodom iz Zanzibara, [2] Suluhu je služila kao ministar u poluautonomnoj oblasti tokom administracije predsednika Amanija Karumea. Bila je poslanica u izbornoj jedinici Makunduči od 2010. do 2015. i bila je državni ministar u Kancelariji potpredsednika za pitanja sindikata od 2010. do 2015. godine. Godine 2014. izabrana je za potpredsedavajuću Ustavotvorne skupštine, zadužene za izradu nacrta novog ustava zemlje.

Suluhu je postala prva žena potpredsednica Tanzanije nakon opštih izbora 2015. godine, nakon što je izabrana na listi Partije Revolucije sa predsednikom Magufulijem. Suluhu i Magufuli su ponovo izabrani za drugi mandat 2020. godine. Nakratko je služila kao druga privremena šefica države u Istočnoafričkoj zajednici - 27 godina nakon Silvije Kinigi iz Burundija, obuhvatajući period oko kraja 1993.

Kao predsednica, njena vlada donela je politiku za ublažavanje pandemije KOVID-19 u Tanzaniji – za razliku od poricanja pod Magufulijem – i učinila je napore ka političkom pomirenju sa opozicionim strankama.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Suluhu je rođena 27. januara 1960. u Makundučiju, starom gradu na ostrvu Unguja, u sultanatu Zanzibar. [3]

Srednju školu završila je 1977. godine i počela da radi. Nakon toga, pohađala je nekoliko kratkih kurseva na pola radnog vremena. Godine 1986. diplomirala je na Institutu za razvojni menadžment (današnji Univerzitet Mzumbe) sa naprednom diplomom javne uprave. [4]

Između 1992. i 1994. godine pohađala je Univerzitet u Mančesteru i stekla postdiplomsku diplomu iz ekonomije. [5] Godine 2015. magistrirala je ekonomski razvoj zajednice putem zajedničkog programa između Otvorenog univerziteta Tanzanije i Univerziteta Južni Nju Hempšir. [6]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 2000. odlučila je da se kandiduje za javnu funkciju. Izabrana je za člana sa posebnim mestom u Predstavničkom domu Zanzibara [7], a za ministra ju je imenovao predsednik Amani Karume. Bila je jedina visokorangirana žena ministar u kabinetu i njeni muški kolege su je „diskriminisali“ jer je bila žensko. [8] Ponovo je izabrana 2005. godine i ponovo je imenovana za ministra u drugom resoru. [9]

Godine 2010. kandidovala se za izbor u Narodnu skupštinu, u parlamentarnoj izbornoj jedinici Makunduči i pobedila sa više od 80%. [10] Predsednik Džakaja Kikvete imenovao ju je za državnog ministra za pitanja sindikata. [11] Godine 2014. izabrana je za potpredsedavajuću Ustavotvorne skupštine sa zadatkom da izradi nacrt novog ustava zemlje. [12]

U julu 2015, predsednički kandidat Partije Revolucije Džon Magufuli izabrao ju je za svoju kandidatkinju za izbore 2015, čime je postala prva žena kandidatkinja u istoriji stranke. [13] Ona je 5. novembra 2015. godine nakon Magufulijeve pobede na izborima postala prva žena potpredsednica u istoriji zemlje. [14] I Magufuli i Suluhu su ponovo izabrani za drugi petogodišnji mandat 28. oktobra 2020. [15]

Predsedništvo[uredi | uredi izvor]

Mapa na kojoj su istaknute zemlje u kojima je Hasan bila u službenim posetama dok je bila predsednik

Dana 17. marta 2021, Mama Samija je objavila da je Magufuli umro nakon duge bolesti; Magufuli nije viđen u javnosti od kraja februara. Položila je zakletvu kao njegov naslednik 19. marta 2021. i služiće ostatak Magufulijevog drugog petogodišnjeg mandata. [16] Do odlaganja početka njenog mandata došlo je zbog toga što Ustav Tanzanije izričito zahteva da potpredsednica položi predsedničku zakletvu pre nego što se popne na mesto predsednika. [17] Opozicioni lideri su izrazili zabrinutost zbog mogućeg „vakuma“ kada je 18. mart prošao a da Suluhu nije položila zakletvu. [18] Nakon polaganja zakletve, Suluhu je postala prva žena predsednica Tanzanije. [19] Ona je takođe druga Zanzibarka na toj funkciji, [20] i treća muslimanka posle Ali Hasana Mvinjija i Džakaje Kikvetea. [21] Takođe je postala jedna od dve žene na čelu država u Africi, pored etiopske Sahle-Vork Zevde. [22]

Suluhu (druga s desna) sa Hasinom Vazed iz Bangladeša, Kajom Kalas iz Estonije i Nikolom Sterdžon iz Škotske na Konferenciji UN, COP26.

Suluhuina administracija pokrenula je napore za suzbijanje pandemije KOVID-19 u Tanzaniji, u potpunoj suprotnosti sa negiranjem virusa pod Magufulijevim mandatom. Uvedeni su obavezni 14-dnevni karantini za putnike koji ulaze u Tanzaniju iz zemalja u kojima se nalaze novonastale varijante SARS-KoV-2. Posetiocima je preporučeno da nose maske za lice, da se dezinfikuju i praktikuju socijalno distanciranje. [23] Suluhu je dozvolila ambasadama i drugim međunarodnim organizacijama da uvoze vakcine u zemlju radi vakcinisanja stranih državljana za njihov svakodnevni rad u Tanzaniji, uz pomoć Ministarstva zdravlja. [24]

Američki časopis Tajm ju je 2022. godine proglasio među 100 najuticajnijih osoba na svetu. [25]

Političke reforme i jedinstvo[uredi | uredi izvor]

Predsednica Samija je nasledila politički veoma podeljenu situaciju u kojoj je njen prethodnik, Magufuli, imao centralizovanu upravu prema politici jedne partije. [26] U fazi 6, Suluhuina vlada, Mama Samija je izrazila želju da preokrene politički pravac Tanzanije. [27] Ipak, ubrzo nakon što je Suluhu postala predsednik, lider opozicione stranke CHADEMA, Friman Mbou, uhapšen je pod optužbom za izdaju. [28] Sve optužbe su kasnije bile odbačene. [29] Na dan puštanja na slobodu Mbou je pozvan i sastao se sa mamom Samijom u Državnoj kući u Dar es Salamu. Rečeno je da je sastanak bio veoma uspešan, [30] i doveo je do daljih sastanaka između njih dvoje, kao i drugih opozicionih lidera, kako bi se poboljšala komunikacija i popravila politička podela i stvorilo jedinstvo u političkim partijama zemalja. Dana 16. februara 2022. Mama Samija se sastala sa opozicionim liderom Tundu Lisuom u Belgiji, [31] gde je živeo u egzilu nakon što je upucan 16 puta u pokušaju atentata 2017. [32] [33] Razgovarali su i o tome da se Lisu vrati kući u Tanzaniju da ponovo učestvuje u politici. [34]

Sastanci predsednice Samije i pomirenje između stranaka nisu bili univerzalno dobrodošli, a kritikovani su posebno u njenoj partiji. Nakon oslobađanja Frimana Mboua i njegovog neposrednog razgovora sa Mamom Samijom, njegovo prvo pojavljivanje nekoliko dana kasnije bilo je na manifestaciji Međunarodnog dana žena u Iringi. To je navelo kritičare da optuže Mama Samiju da je pustila Mboua pod uslovom podrške zapadnoj feminističkoj politici. [35]

Pored susreta i popravljanja jaza između političara stranaka, Mama Samija je ukinula ograničenja štampe koje je uveo njen prethodnik i ponovo izdala licence opozicionim publikacijama: Mvanahalisi, Mavio, Mseto i Tanzania Daima koje je u vlasništvu opozicionog lidera Frimana Mbovua. [36]

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Otkako je preuzela predsedničku funkciju 2021. godine, Samija je obezbedila da se vodeći projekti koje je pokrenuo pokojni predsednik Magufuli završe na vreme. [37] Osim toga, odobrila je i nove razvojne projekte. [38] Godine 2022. prisustvovala je Expo 2020 kako bi promovisala tanzanijske proizvode i mogućnosti, što je dovelo do potpisivanja ugovora o poslovnom partnerstvu sa Dubaijem. [39] [40]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Godine 1978. Suluhu se udala za Hafida Amejrina, poljoprivrednog službenika koji je do 2014. otišao u penziju. Imaju četvoro dece. [8] Njena ćerka Vanu Hafid Amejr (rođena 1982), drugo dete para, je poseban član Predstavničkog doma Zanzibara. [41] [42] Dana 28. jula 2021, u Tanzaniji je počela kampanja vakcinacije protiv KOVID-19 pod njenim nadzorom, kada je primila prvu dozu vakcine i pozvala sve Tanzanijce da dobiju svoje vakcine rekavši da ta zemlja „nije ostrvo“. [43]

Tanzanija: Kraljevska turneja[uredi | uredi izvor]

Početkom 2021. snimila je film „Kraljevska turneja“ sa novinarom i rediteljem Piterom Grinbergom sa namerom da promoviše turizam i pridobije različite investitore da ulažu u njenu zemlju. [44] Premijerno je prikazan u Los Anđelesu, Paramaunt teatru, [45] a zatim u Tanzaniji. [46]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Film
Godina Naslov Uloga Napomene
2022 Kraljevska turneja po Tanzaniji Ona sama dokumentarni film [47]
2023 Skrivena Tanzanija Ona sama Predprodukcija [48]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Tanzania viewpoint: What President Samia has achieved in her first year”. bbc.com. Pristupljeno 16. 2. 2023. 
  2. ^ Mules, Ineke (19. 3. 2021). „Samia Suluhu Hassan: Who Is Tanzania's New President?”. Deutsche Welle (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-25. 
  3. ^ „Samia Suluhu Hassan—Tanzania's new president”. BBC News (na jeziku: engleski). 19. 3. 2021. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  4. ^ „Member of Parliament CV”. Parliament of Tanzania. Arhivirano iz originala 13. 7. 2015. g. Pristupljeno 19. 2. 2013. 
  5. ^ Mwakyusa, Alvar (18. 9. 2014). „Samia Suluhu Hassan: A tough journey from activism to politics”. Daily News. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 12. 8. 2015. 
  6. ^ „Member of Parliament CV”. Parliament of Tanzania. Arhivirano iz originala 13. 7. 2015. g. Pristupljeno 19. 2. 2013. 
  7. ^ Minde, Nicodemus. „Tanzania's Samia Hassan has the chance to heal a polarised nation”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-25. 
  8. ^ a b Mwakyusa, Alvar (18. 9. 2014). „Samia Suluhu Hassan: A tough journey from activism to politics”. Daily News. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 12. 8. 2015. 
  9. ^ Mwakyusa, Alvar (18. 9. 2014). „Tanzania: Samia Suluhu Hassan – a Tough Journey From Activism to Politics”. AllAfrica. Arhivirano iz originala 5. 8. 2019. g. Pristupljeno 16. 11. 2016. 
  10. ^ Mwakyusa, Alvar (18. 9. 2014). „Tanzania: Samia Suluhu Hassan – a Tough Journey From Activism to Politics”. AllAfrica. Arhivirano iz originala 5. 8. 2019. g. Pristupljeno 16. 11. 2016. 
  11. ^ „Tanzania: History Made as Samia Picked Running Mate”. AllAfrica. 13. 7. 2015. Arhivirano iz originala 16. 11. 2016. g. Pristupljeno 16. 11. 2016. 
  12. ^ Mwakyusa, Alvar (14. 3. 2014). „Tanzania: Union 'Stalwart' Samia Is CA Vice-Chairperson”. AllAfrica. Arhivirano iz originala 14. 3. 2014. g. Pristupljeno 16. 11. 2016. 
  13. ^ Mohammed, Omar (12. 7. 2015). „Tanzania's ruling party nominates John Magufuli as presidential candidate”. Quartz. Arhivirano iz originala 11. 8. 2015. g. Pristupljeno 12. 8. 2015. 
  14. ^ Kalinaki, K. Daniel (30. 10. 2015). „CCM's John Magufuli declared Tanzania fifth president”. The East African. Arhivirano iz originala 31. 10. 2015. g. Pristupljeno 31. 10. 2015. 
  15. ^ „Remembering not to forget: Tanzania's 2020 General Elections”. Democracy in Africa. 28. 10. 2021. Pristupljeno 29. 11. 2021. 
  16. ^ Shaban, Ebby; Feleke, Bethlehem (19. 3. 2021). „Tanzania swears in Samia Suluhu Hassan as first female president”. CNN. 
  17. ^ „Constitution of Tanzania”. „Where the office of President becomes vacant by reason of the death of the President, his resignation, loss of the electoral qualifications or inability to perform his functions due to physical infirmity, or failure to discharge the duties and functions of the office of President, then the Vice-President shall be sworn in and become the President for the unexpired period of the term of five years” 
  18. ^ „Tanzania swears in new president after sudden death of Magufuli”. Al Jazeera. 19. 3. 2021. Pristupljeno 21. 3. 2021. 
  19. ^ „Tanzania's Samia Suluhu takes presidential oath”. Business Daily. 19. 3. 2021. 
  20. ^ Kiruga, Morris (18. 3. 2021). „Tanzania: The legacy of Magufuli and the beginning for Suluhu”. The Africa Report.com. Pristupljeno 19. 3. 2021. 
  21. ^ Tongola, Mate (19. 3. 2021). „Muslim-Christianity ties that bind Suluhu's choice for deputy”. The Standard. Pristupljeno 19. 3. 2021. 
  22. ^ „Tanzania's Samia Suluhu Hassan sworn in as first female president”. The Economic Times. 19. 3. 2021. Pristupljeno 19. 3. 2021. 
  23. ^ „Tanzania, once sceptical of COVID-19, announces measures to curb new variants”. Reuters. 2021-05-03. Pristupljeno 2021-06-24. 
  24. ^ „Tanzania says embassies, international agencies can import COVID-19 vaccines”. Reuters. 2021-06-04. Pristupljeno 2021-06-24. 
  25. ^ „President Samia among 100 influential people in 2022”. The Citizen. 24. 5. 2022. 
  26. ^ Paget, Dan (2021). „Tanzania: The Authoritarian Landslide”. Journal of Democracy. 32 (2): 61—76. doi:10.1353/jod.2021.0019.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  27. ^ Biryabarema, Elias (2021-03-19). Mohammed, Omar, ur. „Tanzania's first female leader urges unity after death of COVID sceptic Magufuli”. Reuters. 
  28. ^ Kombe, Charles (2021-07-21). „Tanzania's Main Opposition Leader Freeman Mbowe Arrested”. VOA. 
  29. ^ Kombe, Charles (2022-03-04). „Tanzania Drops Terrorism Case Against Main Opposition Leader Freeman Mbowe”. VOA. 
  30. ^ „Tanzania: Freeman Mbowe Praises President Samia After Release and Invitation”. BBC. 2022-03-09. 
  31. ^ Wambura, Bethsheba (2022-02-16). „Samia holds face-to-face talks with opposition leader Tundu Lissu in Brussels”. The Citizen. Nation Media Group. 
  32. ^ „Tanzania: Opposition MP Tundu Lissu wounded by gunmen”. www.aljazeera.com. Pristupljeno 2020-08-04. 
  33. ^ „Mwanasiasa wa upinzani Tundu Lissu apigwa risasi na watu wasiojulikana”. BBC Swahili. 7. 9. 2017. Pristupljeno 16. 9. 2017. 
  34. ^ Kombe, Charles (2022-02-17). „Applause in Tanzania After President Meets Exiled Opposition Leader in Belgium”. VOA. 
  35. ^ ULIMWENGU, JENERALI (2022-03-12). „Did Samia have Freeman set free to push gender agenda?”. The East African. Nation Media Group. 
  36. ^ Carolan, Kelsey (2022-02-16). „Tanzania's lifting of ban on four newspapers is step in right direction for press freedom”. International Press Institute. Arhivirano iz originala 16. 02. 2023. g. Pristupljeno 16. 02. 2023. 
  37. ^ „Tanzanian President Commits to Complete John Magufuli's Projects”. All Africa. 18. 3. 2022. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  38. ^ „Tanzania: President Samia - We're Still Implementing, Initiating New Projects”. All Africa. 17. 5. 2022. 
  39. ^ „Tanzania-UAE Relations: President Samia Suluhu's milestones”. The Exchange. 4. 3. 2022. 
  40. ^ „SAMIA: PROTECT INFRASTRUCTURES”. Daily News. 31. 5. 2022. Arhivirano iz originala 31. 05. 2022. g. Pristupljeno 16. 02. 2023. 
  41. ^ „Hon. Wanu Hafidh Ameir”. zanzibarassembly.go.tz. Arhivirano iz originala 18. 3. 2021. g. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  42. ^ „Samia Suluhu Hassan – the woman set to become Tanzania's next president”. BBC News (na jeziku: engleski). 18. 3. 2021. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  43. ^ „Covid in Tanzania: Vaccination campaign gets underway”. BBC. 28. 7. 2021. Pristupljeno 28. 7. 2021. 
  44. ^ „Seeing Tanzania with top tour guide President Samia Suluhu Hassan”. Nz Herald. 22. 5. 2022. 
  45. ^ „TANZANIA COMES TO HOLLYWOOD”. Bluefield Daily Telegraph. 27. 4. 2022. Arhivirano iz originala 24. 05. 2022. g. Pristupljeno 16. 02. 2023. 
  46. ^ „Samia's call as 'Royal Tour' is unveiled in Dar es Salaam”. The Citizen. 9. 5. 2022. 
  47. ^ „Royal Tour documentary showcases Tanzania's tourism gems”. The East African. 14. 5. 2022. 
  48. ^ „After Royal Tour, Samia to unveil Hidden Tanzania”. The Citizen. 11. 8. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Самија_Сулуху_Хасан&oldid=26998084”