Sasanidski građanski rat 589–591.

Sasanidski građanski rat 589–591. je sukob koji je izbio 589. godine, zbog velikog nezadovoljstva plemića prema vladavini Hormizda IV. Građanski rat je trajao do 591. godine, završavajući se svrgavanjem mihranidskog uzurpatora Bahrama Čobina i vraćanjem sasanidske porodice kao vladara Irana.

Povod za građanski rat bio je zbog oštrog odnosa kralja Hormizda IV prema plemstvu i sveštenstvu, prema kojem nije imao poverenja. Ovo je na kraju nateralo Bahrama Čobina da pokrene veliku pobunu, dok su dva brata Ispahbudhan Vistam i Vinduji izvršili udar u palati protiv njega, što je rezultiralo zaslepljenjem i na kraju smrću Hormizda IV. Njegov sin, Hozroje II, je potom krunisan za kralja.

Međutim, to nije promenilo mišljenje Bahrama Čobina, koji je želeo da obnovi partsku vlast u Iranu. Hozroje II je na kraju bio primoran da pobegne na vizantijsku teritoriju, gde je sklopio savez sa vizantijskim carem Mavrikijem protiv Bahrama Čobina. Godine 591, Hosrov II i njegovi vizantijski saveznici napali su teritorije Bahrama Čobina u Mesopotamiji, gde su uspešno uspeli da ga pobede, dok je Hozroje II ponovo preuzeo presto. Bahram Čobin je nakon toga pobegao na teritoriju Turaka u Transoksijani, ali je nedugo zatim ubijen ili pogubljen na podsticaj Hozroje.

Istorijska pozadina

Mapa rimsko-sasanidske granice tokom kasne antike, uključujući granicu iz 591. između dva carstva.

Kada je Hozroje I stupio na sasanidski presto 531. godine, započeo je niz reformi koje je započeo njegov otac i prethodnik Kavad I. Ove reforme su uglavnom bile usmerene na elite Sasanidskog carstva, koje su postale previše moćne i koje su mogle da svrgnu nekoliko sasanidskih vladara. Hosrov je bio prilično uspešan u ovim reformama, a posle njegove smrti 579. godine, nasledio ga je sin Hormizd IV, koji je nastavio politiku svog oca, ali na oštriji način; da bi kontrolisao elite, on je, prema rečima Šapura Šahbazija, „pribegao grubosti, omalovažavanju i pogubljenju“. Hormizd je bio izuzetno neprijateljski raspoložen prema elitama i nije im verovao; stoga je stalno stajao na strani nižih slojeva.

Hormizd je takođe odbio zahteve zoroastrijskog sveštenstva da progoni hrišćane . Nije mu se svidelo zoroastrijsko sveštenstvo, pa je zbog toga ubio veliki broj njih, uključujući i samog glavnog sveštenika. Štaviše, Hormizd je u velikoj meri smanjio plate vojsci za 10 procenata i masakrirao mnoge moćne i istaknute članove elite, uključujući čuvenog karenidskog vezira njegovog oca, Bozorgmera. Prema srednjovekovnom persijskom istoričaru El Tabariju, kaže se da je Hormizd naredio smrt 13.600 plemića i vernika.

Posledice

Tada je i zvanično sklopljen mir sa Vizantincima. Moris je, za svoju pomoć, dobio veći deo sasanidske Jermenije i zapadne Gruzije, i dobio je ukidanje danka koji je ranije bio plaćen Sasanidima. Ovo je označilo početak perioda mira između dva carstva, koji je trajao do 602. godine, kada je Hosrov odlučio da objavi rat Vizantincima nakon ubistva Mauricija od strane uzurpatora Foke.

Literatura

• Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD). New York, New York and London, United Kingdom: Routledge (Taylor & Francis). ISBN 0-415-14687-9. 
• Martindale, John Robert; Jones, Arnold Hugh Martin; Morris, J., ur. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume III: A.D. 527–641. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20160-5. 
• Shahbazi, A. Sh. (1988). „BAHRĀM (2)”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 5. str. 514—522. 
• Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3. 
• Shapur Shahbazi, A. (2005). „Sasanian dynasty”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 24. 8. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Shapur Shahbazi, A. (2004). „Hormozd iv”. Encyclopaedia Iranica, Vol. XII, Fasc. 5. str. 466—467. 
• Shapur Shahbazi, A. (1989). „BESṬĀM O BENDŌY”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 2. str. 180—182. Pristupljeno 23. 9. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Howard-Johnston, James (2010). „ḴOSROW II”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 27. 2. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Crawford, Peter (2013). The War of the Three Gods: Romans, Persians and the Rise of Islam. Pen and Sword. ISBN 9781848846128. 
• Rawlinson, George (2004). The Seven Great Monarchies of the Ancient Eastern World. Gorgias Press LLC. ISBN 9781593331719. 
• Rezakhani, Khodadad (2017). „East Iran in Late Antiquity”. ReOrienting the Sasanians: East Iran in Late Antiquity. Edinburgh University Press. str. 1—256. ISBN 978-1-4744-0030-5. JSTOR 10.3366/j.ctt1g04zr8.  Šablon:Registration required
• Foss, Clive (1975). The Persians in Asia Minor and the End of Antiquity. The English Historical Review. 90. Oxford University Press. str. 721—47. doi:10.1093/ehr/XC.CCCLVII.721. 
• Oman, Charles (1893). Europe, 476-918, Volume 1. Macmillan. 
• Potts, Daniel T. (2014). Nomadism in Iran: From Antiquity to the Modern Era. London and New York: Oxford University Press. str. 1—558. ISBN 9780199330799. 
• Kia, Mehrdad (2016). The Persian Empire: A Historical Encyclopedia [2 volumes]: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1610693912. 
• Warren, Soward. Theophylact Simocatta and the Persians (PDF). Sasanika.