Saša Ilić (fudbaler, 1970)
| Saša Ilić | |||
|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Saša Ilić | ||
| Datum rođenja | 5. septembar 1970. | ||
| Mesto rođenja | Skoplje, SFR Jugoslavija | ||
| Visina | 1,93 m | ||
| Pozicija | golman | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1987—1990 | Vardar | 25 | (0) |
| 1990—1995 | Partizan | 6 | (0) |
| 1991—1992 | → Spartak Subotica | 15 | (0) |
| 1992—1993 | → Borac Banja Luka | 27 | (0) |
| 1995—1997 | Daevu Rojals | 49 | (0) |
| 1997—2000 | Hamburger | 0 | (0) |
| 2000—2002 | Vardar | 17 | (0) |
| 2002—2003 | Dinamo Sankt Peterburg | 15 | (0) |
| 2003—2004 | Persepolis | 31 | (0) |
| 2004—2005 | Esteghlal Ahvaz | 32 | (0) |
| 2005—2007 | Pegah Gilan | ||
| 2007—2010 | Rabotnički | ||
| 2010—2013 | Metalurg Skoplje | ||
| 2013—2014 | Gorno Lisiče | 3 | (0) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1997—2005 | Makedonija | 5 | (0) |
Saša Ilić (Skoplje, 5. septembar 1970) je bivši makedonski fudbalski golman.
Klupska karijera[uredi | uredi izvor]
Saša Ilić je rođen u Skoplju gde je počeo karijeru u ekipi Vardara. Pred početak sezone 1990/91. je prešao iz Vardara u Partizan.[1] U beogradskom klubu su u tom momentu bili golmani Fahrudin Omerović i Goran Pandurović, tako da Ilić nije bio u planovima tadašnjeg trenera Miloša Milutinovića. Naredne dve sezone je proveo na pozajmicama, najpre u Spartaku iz Subotice a potom i u Borcu iz Banja Luke.[1]
Vratio se u Partizan od sezone 1993/94. Prvi golman je bio Goran Pandurović, a Ilić je bio njegova rezerva, tako da je u prolećnom delu sezone, na meču protiv OFK Beograda, debitovao na golu Partizana, skoro četiri godine od dolaska u Beograd.[1] Do kraja te sezone, u kojoj je Partizan osvojio duplu krunu, drugu u istoriji, Ilić je ukupno skupio četiri nastupa, a branio je između ostalog i na 96. večitom derbiju, kada je Crvena zvezda slavila na Marakani rezultatom 3:2.[2] I u narednoj 1994/95. sezoni je retko dobijao priliku, branio je na samo tri zvanične utakmice, dve u prvenstvu i jednu u kupu Jugoslavije.[3]
U leto 1995. je napustio Partizan i prešao u Daevu Rojals iz Južne Koreje. Dve godine je stajao na golu južnokorejskog kluba da bi 1997. prešao u nemački Hamburger. Tri godine je bio u klubu iz Hamburga ali tokom tog perioda nije zabeležio nijedan zvaničan nastup.[4] Usledio je povratak u Vardar, zatim igranje za Dinamo iz Sankt Peterbrurga a potom je nekoliko godina nastupao u Iranu. Pred kraj karijere je igrao u rodnoj Makedoniji.
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Za seniorsku reprezentaciju Makedonije je debitovao u junu 1997. godine na utakmici sa Islandom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1998. u Francuskoj. Ukupno je zabeležio pet nastupa za A tim Makedonije a poslednji put je stajao na golu nacionalnog tima 2005. godine.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Prvi Partizanov Saša Ilić, pre Saše Ilića!”. retropartizan.in.rs. 19. 12. 2020. Arhivirano iz originala 13. 09. 2021. g. Pristupljeno 13. 9. 2021.
- ^ „Vremeplov: Ivićevi golovi, crveni karton i pobeda u 96. večitom derbiju”. mojacrvenazvezda.net. 30. 4. 2017. Pristupljeno 12. 9. 2021.
- ^ „Saša Lj. Ilić”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 13. 9. 2021.
- ^ „Saša Ilić”. bdfutbol.com. Pristupljeno 13. 9. 2021.
- ^ „Saša Ilić”. eu-football.info. Pristupljeno 13. 9. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Saša Ilić na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
- Saša Ilić na sajtu WorldFootball.net (jezik: engleski)
