ФК Борац Бања Лука

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ФК Борац
FK Borac Banja Luka.png
Пуно имеФудбалски клуб Борац Бања Лука
НадимакЦрвено-плави
Крајишки понос
Великан из Платонове
Основан4. јул 1926.
СтадионГрадски стадион
Капацитет10.030
ПредседникВицо Зељковић
ТренерДарко Војводић
ЛигаПрва лига Српске
2017/18.Премијер лига БиХ (9)
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ФК Борац је фудбалски клуб из Бање Луке, у Републици Српској. Основан је 1926. године. Тренутно игра у Првој лиги Републике Српске.

Борац је у својој дугогодишњој историји, први трофеј Купа Југославије освојио 11. маја 1988. године после победе у финалу од 1:0 на стадиону ЈНА против Црвене звезде. Први европски трофеј Митропа куп, бањалучки тим је освојио 1992. године победивши у финалу мађарску екипу ВСК из Будимпеште.

У сезони 2009/10. освојио је Куп Босне и Херцеговине и тако изборио пласман у европска такмичења након 18 година. Већ наредне сезоне 2010/11. постао је првак БиХ, чиме је изборио свој први наступ у квалификацијама за Лигу шампиона.

Фудбалски клуб Борац је четири пута био шампион Републике Српске, а пет пута је освајао куп такмичење.

Историја[уреди]

Оснивање и прве године[уреди]

Клуб је основала група трговачких помоћника који су се окупљали у гостионици „Путник“ у Бањој Луци по договору из средине 1925. године. Због тога се полемише да ли је клуб основан 1925. или 1926. године. Оснивачка скупштина клуба одржана је 4. јула 1926. године. По томе Борац спада у најстарије клубове у Босни и Херцеговини. Разговору су присуствовали: Миле и Бране Стефановић, Никола и Миле Пуцар, Бранко и Божидар Илић, Руди Хитер, Мустафа Софтић, Здравко Шербл, Саво Новаковић, Жарко Врањешевић, Емил Зрелец и још неколико младића, углавном трговачких помоћника. Многи од њих су са оснивањем клуба вјеровали да ће тим организовањем моћи боље и успјешније да се боре и изборе за своја радничка права. Многи савременици тих догађања су тврдили да је, у неку руку, Веселин Маслеша дао име клубу.

„Ако се борите, уколико ћете се борити за своја радничка права зашто да вам се клуб не зове Борац!”

— Веселин Маслеша

.

По томе је клуб добио своје прво име Раднички спортски клуб Борац. За председника РСК Борац изабран је Рудолф-Руди Хитер, потпредсједник је био Саво Новаковић, Мустафа Софтић био је први, а Никола Куковић други секретар. За благајнике су изабрани: Милан Петровић (први), Душан Балабан (други). У управи су још били: Вјекослав Ротквић, Милош Јовановић, Омер Исовић, Божидар Илић, Александар Ковач, Душан Петровић, Миливоје Ковачевић. Том приликом изабран је и Надзорни одбор а њега су сачињавали: Ђоко Јовановић (предсједник), Драгутин Волк, Бранко Кривокућа, Милан Прица, Јозо Зеба.[1]

О првим наступима Борца нема много података, јер се по оснивању налазио у сјенци тада најпопуларнијег бањалучког клуба Крајишника, међутим остала је сачувана успомена о првом пехару, освојеном на слетском такмичењу у Сарајеву 1928. године, када су у финалу побиједили теслићки Пролетер са 4:1. Освојени пехар се чува у Трофејној сали Градског стадиона Бања Лука.

Неколико пута је рад клуба био забрањиван, али никада није био у потпуности прекидан. Борац је тих година углавном играо у регионалним такмичењима тадашње Врбаске бановине, све до настанка НДХ-а, када је клуб затворен, а за Бањалуку наступиле тешке и мрачне године.[2]

Након Другог светског рата[уреди]

Велимир Сомболац, легенда Борца
Томислав Кнез

Борац је 1950. године ступио на југословенску фудбалску сцену као трећелигаш. Прво је у квалификацијама на регионалном нивоу БиХ освојио прво место, испред Челика из Зенице и Радника из Бијељине. Уследиле су квалификације са Ловћеном са Цетиња и Шибеником, које су успешно преброђене. Тако је Борац од 1958. године постао друголигаш. За све то време његове боје су бранили играчи као што су Ото Бојер, Александар Мастела, Васо Тешановић Тица, Осман Спахо, Душко Радаковић, Мухамед Крајишник, Лојзо Поповић, Перо Бањац и многи други, а од млађих су се истицали Томо Кнез и Велимир Сомболац, који су касније остварили успешне фудбалске каријере.[3]

У међувремену, Борац је играо и квалификације за учешће у Првој савезној лиги, али није успео. На велики успех у Бањалуци се чекало до 11. јуна 1961. године када је Борац постао прволигаш. На последњој утакмици те сезоне савладали су Карловац у Бањалуци са убедљивих 7:1. Оставили су иза себе Жељезничар из Сарајева. Тај историјски резултат остварила је генерација која је најчешће играла у саставу: Колак, Кривокућа, Куленовић, Шврака, Јурић, Касумовић, Јанковић, Миљуш, Везмар, Спасојевић, Томљеновић, Тимотијевић и Кнез.

Подвиг који је постигнут уласком у Прву лигу, није био валоризован пошто је Борац играо слабо у својој првој прволигашкој сезони. Из клуба је отишао Томо Кнез, а млади играчи који нису били најсрећније уклопљени у нову средину се нису снашли. На крају сезоне, Борац је завршио на зачељу табеле и вратио се у другу лигу. Након тога из године у годину, Борац је таворио у другој лиги, остали клубови су тада били успешнији и одлазили у прволигашко друштво.

У лето 1970. године Борац је играо незаборавне квалификације против Осијека и Борца из Чачка. У утакмици одлуке у Чачку остварио је победу голом Фазлића од 1:0 и поново постао прволигаш. Клуб је постигао велики успех када је дошао до финала Купа Југославије 1974. године.[4] Поражен је од Хајдука са 0:1, али с обзиром да су Сплићани те године били прваци, Бањалучани су по први пут осигурали пласман на међународну сцену у Купу победника купова.

Борац је на жребу извукао за ривала Римеланж из Луксембурга. Деби у Европи је био као из снова. Силно мотивисан првим изласком на међународну сцену, Борац је нанео ривалу праву катастрофу победом од 9:0. Остаће записано да је први гол за Борац на европској сцени дао Милош Цетина у 6. минуту, а истински јунак првог међународног наступа био је Мухамед Ибрахимбеговић - Фишер, који је постигао чак 5 погодака. Касније су поражени од белгијског Андерлехта. У првом мечу на стадиону Хејсел пред 30.000 гледалаца, Андерлехт је био бољи, остварио победу од 3:0, да би Борац славио победом Ибрахимбеговића у реваншу пред пуним Градским стадионом.[5]

Освајање Купа Југославије[уреди]

Тим Борца пред финале купа 1988. на стадиону ЈНА

Свој највећи успјех у Југославији, Борац је постигао освојивши Куп Маршала Тита, побиједивши у финалу у Београду, на стадиону ЈНА, Црвену звезду резултатом 1:0. Борац је куп освојио као друголигаш, и по том је био јединствен у историји тог такмичења.[6]

Поход Бањалучана ка пехару победника Купа започео је годину дана раније, тачније 6. маја 1987, када је Борац у Дубици савладао Радник са 9:0. Потом су редом падали Козара из Градишке, јајачка Електробосна, Рудар из Приједора, Јединство из Бихаћа, требињски Леотар, Осијек, суботички Спартак, новосадска Војводина, Приштина и на крају београдска Црвена звезда.[7] Финална утакмица је остала упамћена по томе што је голман Слободан Каралић одбранио пенал Драгану Стојковићу Пиксију.[8] Гол којим је Борац освојио куп, постигао је нападач Сенад Лупић.[9][10]

Клуб Резултат Клуб
Борац Бања Лука 1 : 0
Црвена звезда
Датум 11. мај, 1988.
Стадион Стадион ЈНА, Београд
Гледалаца 25.000
Судија Блажо Зубер, Бачка Паланка
Борац Бања Лука
(тренер: Хуснија Фазлић)
Слободан Каралић, Стојан Малбашић, Марио Матаја, Милорад Билбија, Звонко Липовац, Дамир Шпица, Амир Дургутовић (74' Миле Шијаковић), Божур Матејић, Суад Беширевић, Ненад Поповић, Сенад Лупић (88' Владо Лемић)
Црвена звезда
(тренер: Велибор Васовић)
Стеван Стојановић, Слободан Маровић, Горан Јурић, Славко Радовановић, Миодраг Кривокапић, Горан Милојевић, Роберт Просинечки, Жарко Ђуровић (71' Дејан Јоксимовић), Борислав Цветковић, Драган Стојковић, Драгиша Бинић
Стрелци 1:0 Лупић 60'

Победник Митропа купа[уреди]

Борац се 1988. године по други пут у својој историји нашао у европским такмичењима и поново у Купу победника купова. Бањалучани су започели такмичење без тренера са којим су освојили Куп, Фазлића, који је поднео оставку, а на његово место је дошао Јосип Куже. За ривала у првом колу Борац је добио Металист из Харкова који је за све на Градском стадиону био велика непознаница. Дана 7. септембра 1988. Борац је као домаћин победио резултатом 2:0 головима Владе Лемића и Звонка Липовца. У реваншу Металист је победио са 4:0 и прошао у следеће коло.[11]

Борац се вратио у Прву савезну лигу сезоне 1989/90, чији је био члан све до распада СФРЈ. У сезони 1990/91. Борац је освојио четврто место у првенству, и на основу тог пласмана стекли су право на наступ у Митропа купу у италијанском граду Фођа 1992. године.

Те 1992. године рат у Југославији је увелико почео, а фудбалери Борца су се припремали за одлазак у Италију, где је одржан Митропа куп. Бањалучани су освојили трофеј захваљујући бољем извођењу пенала у полуфиналу против домаће Фође (2:2, 2:4) и у финалу против Вашуташа (1:1, 3:5).[12]

Титуле у првенству и купу[уреди]

Уследиле су три године од 1992. до 1995. када је клуб играо у лигама Савезне Републике Југославије, а Борац своје домаће утакмице играо у Ваљеву и за то време одиграо чак 116 утакмица.

Након тога су Бањалучани почели да наступају у такмичењима под окриљем Фудбалског савеза Републике Српске. Борац је укупно четири пута био шампион Републике Српске, а пет пута је освајао Куп (1994/95, 1995/96, 2008/09 и 2010/11). Остале су упамћене утакмице финала Купа Републике Српске из 1995. и 1996. године, када је Борац победио екипе Рудара из Приједора и брчанског Јединства, а реванш финала из 1995. године са Градског стадиона преносио је тада канал Еуроспорт.[13]

Године 2010. Борац је освојио Куп БиХ и на тај начин, након 18 година изборио наступ у европским такмичењима. У другом колу квалификација за Лигу Европе Борац је играо против швајцарске екипе Лозане; у првом мечу у Лозани победили су Швајцарци (1:0), док је реванш у Бањалуци завршио нерешено (1:1), тако да је Борац елиминисан из даљег такмичења.[14]

Годину касније, Борац је постао шампион Премијер лиге БиХ. У оквиру квалификација за Лигу шампиона, Борац је одмерио снаге са израелским Макабијем из Хаифе. У првом мечу у Хаифи, Борац је повео голом Бориса Распудића у 24. минуту, све до 68. минута је имао повољан резултат (1:1) пред реванш у Бањалуци, али су домаћини до краја искористили деконцентрацију Борчевих играча и у наредних 12 минута постигли четири гола. У реванш утакмици у Бањалуци, Борац је савладао израелског шампиона са 3:2. Два гола у тој утакмици постигао је Бранислав Крунић, док је једном погодио Немања Видаковић.[15]

Грб кроз историју[уреди]

Стадион[уреди]

Градски стадион у Бањој Луци је вишенамјенски стадион. Тренутно се користи највише за фудбалске мечеве и он је домаћи терен Борца Бања Лука.

Стадион има капацитет од 10.030 мјеста, запад 2.912, сјевер 2.492, исток 4.326, југ 300 и на њему је одиграно неколико значајних међународних утакмица.[16]

Навијачи[уреди]

Лешинари су организована навијачка група првенствено ФК Борац, али повремено прате и друге спортске колективе који носе Борчево име — кошаркаше и рукометаше. Смјештени су били у првих 30 година постојања на источној трибини стадиона, а од сезоне 2017/18. налазе се на сјеверној трибини. Први пут се појављују њихови транспаренти на стадиону 18. новембра 1987. године, на утакмици купа између Борца и новосадске Војводине.[17] Прате фудбалере Борца како на домаћим тако и на свим гостујућим утакмицама. Поред праћења фудбалског клуба памте се и одличне спортске атмосфере које су стварали бодрећи рукометаше и кошаркаше Борца нарочито у Европским утакмицама. Имају посебне пријатељске односе са навијачком групом Фирма из Новог Сада.

Успјеси[уреди]

Такмичење Број Година
Првенство СФР Југославије
Првенство СФР Југославије Првак 0 /
Четврти 1 1990/91.
Друга савезна лига Југославије у фудбалу Првак 2 1960/61, 1974/75.
Вицепрвак 3 1968/69,

1969/70, 1988/89.

Првенство Босне и Херцеговине - 1
Првенство Босне и Херцеговине Првак 1 2010/11.
Трећи 3 2009/10, 2011/12, 2012/13.
Куп такмичење - 2
Куп СФР Југославије Побједник 1 1987/88.
Финалиста 1 1973/74.
Куп Босне и Херцеговине Побједник 1 2009/10.
Финалиста 1 2003/04.
Прва лига и Куп РС - 9
Прва лига Републике Српске Првак 4 2000/01, 2005/06, 2007/08, 2016/17.
Други 1 1997/98.
Куп Републике Српске Побједник 5 1994/95, 1995/96, 2008/09, 2010/11, 2011/12.
Финалиста 2 2007/08, 2012/13.
Европски трофеји - 1
Mitropa cup.jpg Митропа куп Побједник 1 1992.
Финалиста 0 /
полуфинале 0 /

Напомене:

  • 1946. Борац је постао вицешампион Републичке лиге БиХ, која је те сезоне била први степен такмичења за клубове из БиХ и квалификаторна лига за Прву савезну лигу СФРЈ која је формирана од сезоне 1946/47. Иако једнак међусобни скор и боља гол разлика од Жељезничара, Борац је био вицешампион јер је по тадашњим пропозицијама имао слабији укупни количних голова (6:5=1,2) напрема Жељезничарових (4:3=1,33).
  • 1953. Првак Републичке лиге (3. степен такмичења) и од тада до распада Југославије стално је играо или 2. степен (који се звао различитим именима: Зона А, Републичка лига, Друга лига група Запад, Друга савезна лига) или 1. степен такмичења (Прва савезна лига Југославије - 15 сезона).

Статистика[уреди]

Сезоне ФК Борац[уреди]

ФК Борац у европским такмичењима[уреди]

Сезона Такмичење Ранг Земља Клуб Резултат
1975/76. Куп победника купова 1. коло Луксембург Римеланж 9:0, 5:1
осмина финала Белгија Андерлехт 0:3, 1:0
1988/89. Куп победника купова 1. коло Савез Совјетских Социјалистичких Република Металист Харков 2:0, 0:4
1992. Митропа куп полуфинале Италија Фођа 2:2 пен. (4:2)
Финале Мађарска Будимпешта ВСК 1:1 пен. (5:3)
2010/11. УЕФА лига Европе 2. коло кв. Швајцарска Лозана 0:1, 1:1
2011/12 Лига шампиона 2. коло кв. Израел Макаби Хаифа 1:5, 3:2
2012/13. УЕФА лига Европе 1. коло кв. Црна Гора Челик Никшић 2:2, 1:1

Играчи[уреди]

Састав тима у сезони 2018/19.[уреди]

Бр. Позиција Играч
1 Босна и Херцеговина Г Немања Тркуља
4 Босна и Херцеговина О Владимир Арсић
5 Босна и Херцеговина О Делимир Бајић
6 Босна и Херцеговина Н Демир Јакуповић
7 Босна и Херцеговина Н Саша Кајкут
8 Босна и Херцеговина Н Милан Шикањић
10 Босна и Херцеговина С Александар Радуловић
11 Босна и Херцеговина О Ђорђе Ћосић
12 Босна и Херцеговина Г Лука Дамјановић
14 Босна и Херцеговина О Синиша Дујаковић
16 Србија С Милош Жеравица
18 Босна и Херцеговина С Никола Мојовић
20 Босна и Херцеговина С Стефан Дујаковић
Бр. Позиција Играч
21 Босна и Херцеговина С Владан Даниловић
22 Босна и Херцеговина С Бојан Буразор
23 Босна и Херцеговина С Андреј Боснић
24 Босна и Херцеговина С Бојан Батар
25 Хрватска Г Марко Саватовић
27 Босна и Херцеговина С Александар Поповић
28 Босна и Херцеговина С Никола Турањанин
33 Босна и Херцеговина Н Игор Аничић
55 Србија С Милош Чудић
64 Босна и Херцеговина С Љубиша Рељић
99 Босна и Херцеговина Н Стефан Триван
Босна и Херцеговина О Марко Кујунџић [18]

Идеалних 11[уреди]

Идеална Борчева једанаесторица

У акцији бањалучких новина Глас Српске одржаној 2006. године, некадашњи тренери, играчи и људи који су безмало цијели вијек провели уз Борац изабрали су „Идеалну једанаесторицу“ Борца:[19][20]

Тренери[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Нека се зове Борац!”. 06. 07. 2015. Приступљено 18. 12. 2018. 
  2. ^ „Први пехар и забрана рада клуба 1941.”. 06. 07. 2015. Приступљено 18. 12. 2018. 
  3. ^ „"Ako se borite za prava radnika, neka bude Borac". mondo.ba. 04. 07. 2016. Приступљено 19. 12. 2018. 
  4. ^ „Куп Југославије RSSSF”. rsssf.com. 19. 12. 2018. Приступљено 19. 12. 2018. 
  5. ^ „Финале Купа и први европски наступи”. 19. 12. 2018. Приступљено 19. 12. 2018. 
  6. ^ „Друголигаш освојио Куп Југославије!”. 06. 07. 2015. Приступљено 18. 12. 2018. 
  7. ^ „Величанствени успјех Борца за сва времена”. Глас Српске. 10. 05. 2009. Приступљено 21. 12. 2018. 
  8. ^ „Preminuo golman Borca, koji je u finalu Kupa Piksiju odbranio penal”. Kurir. 27. 11. 2013. Приступљено 19. 12. 2018. 
  9. ^ „Senad Lupić, junak istorijskog trijumfa Borca u finalu Kupa 1988: Gol Zvezdi nikad se neće zaboraviti”. Blic sport. 26. 02. 2017. Приступљено 16. 11. 2018. 
  10. ^ „Куп за клупске анале”. borac-sport.com. 06. 07. 2015. Приступљено 18. 12. 2018. 
  11. ^ „Други излазак у Европу”. 19. 12. 2018. Приступљено 19. 12. 2018. 
  12. ^ „FK Borac: Mitropa kup za sva vremena”. srpskacafe.com. 29. 05. 2017. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2018. Приступљено 18. 12. 2018. 
  13. ^ „Борац у Србији, финала Купа Републике Српске”. 18. 12. 2018. Приступљено 18. 12. 2018. 
  14. ^ „Lozana izbacila Borac, Rabotnički ide na Enfild”. blic sport. 22. 07. 2010. Приступљено 19. 12. 2018. 
  15. ^ „Borac slavio, Makabi ide dalje”. Nezavisne novine. 20. 07. 2011. Приступљено 18. 12. 2018. 
  16. ^ „Градски стадион Бања Лука”. fkborac.net. 29. 05. 2018. Приступљено 18. 12. 2018. 
  17. ^ „Лешинари навијачка група”. lesinari1987.net. 19. 12. 2018. Приступљено 19. 12. 2018. 
  18. ^ „Састав Борца”. 27. 11. 2018. Приступљено 18. 12. 2018. 
  19. ^ „FK “Borac” – od 1925. do danas”. 27. 11. 2011. Приступљено 18. 11. 2018. 
  20. ^ „Прије 85 година основан РСК Борац”. Глас Српске. 03. 07. 2011. Приступљено 21. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди]