Svetolik Savić
| Svetolik Savić | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Lični podaci | |||||
| Puno ime | Svetolik M. Savić | ||||
| Datum rođenja | 23. jul 1873. | ||||
| Mesto rođenja | Šabac, Kneževina Srbija | ||||
| Datum smrti | novembar 1944. | ||||
| Mesto smrti | Beograd, | ||||
| Državljanstvo |  Kraljevina Jugoslavija | ||||
| Sportske informacije | |||||
| Sport | Biciklizam | ||||
| Klub | Prvo srpsko velosipedsko društvo, Beograd | ||||
Nagrade i medalje
| |||||
Svetolik Savić (Šabac, 23. jul 1873.[1] — Beograd, novembar 1944) bio je srpski novinar i biciklista.
U mladosti, bio je uspešan član Prvog srpskog velosipedskog društva u Beogradu. Zajedno sa braćom, štampao je opozicioni list Mali žurnal. Tokom 1912. osniva list Balkan, gde mu se krajem dvadesetih godina priključuje Krsta Cicvarić. Tokom tridesetih godina i u toku okupacije Srbije, izdaje antisemitske tekstove preko listova Balkan i Novi Balkan.[2]
Kao saradnik okupacione vlade Milana Nedića streljan je u novembru 1944. u Beogradu od strane NOVJ.[1]
Biciklistička karijera[uredi | uredi izvor]
Od 1895. učestvovao je u brojnim velosipedskim trkama. Pobednik je prvog prvenstva Beograda 2. juna 1896. na stazi „London“—Topčider (14 kilometara), u kojoj je učestvovalo 14 takmičara. Savić je predstavljao srpske bicikliste i na južnoslovenskim trkama u Zagrebu 21. juna 1896, na kojim su učestvovali i biciklisti iz Zagreba, Ljubljane, Osijeka i Varaždina. Savić je u trci juniora na 1.000 metara bio drugi, a u seniorskoj na 3.000 m prvi i četvrti na 10.000 metara.
Svetolik Savić je bio najbolji srpski biciklista do Prvog svetskog rata.[3]
Novinarstvo i politički rad[uredi | uredi izvor]
Od 1897. do 1898. Svetolik je bio odgovorni urednik Malog žurnala, koji su štampala njegova braća Boža i Petar.[4] Braća Savić, predstavnici francuske kompanije Gomon (franc. Gaumont) otvorili su prvu namenski izgrađenu bioskopsku salu u Beogradu, "Moderni bioskop" u Kolarčevoj 3.[5] Bioskop je zatvoren 1913. kao odmazda zbog opozicionog delovanja Malog žurnala.
Savić je 1912. pokrenuo list Balkan preko kojih je vršio agitaciju u narednom periodu. Kao lider krajnje desne Srpske stranke, učestvovao je u formiranju Srpske nacionalne omladine (SRNAO) 13. decembra 1922. SRNAO se odvojila od Organizacije jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) sukobivši se sa jugoslovenstvom, i zastupala je ono što Dobroslav Jevđević tada naziva „srpski separatizam”. SRNAO nije stigla da formira akcione čete do martovskih izbora 1923., ali već u maju i junu počinje njena nagla ekspanzija. Već početkom 1923. Svetolik Savić je napustio Srpsku stranku i prešao u Radikalnu stranku, koja je zdušno stala iza nove organizacije.
Krajem 1924. izbio je sukob između dvojice iz reda najuticajnijih ljudi u SRNAO, Svetolika Savića i Dragoslava Pantovića, urednika lista Otadžbina, centralnog lista SRNAO. O korenima ovog sukoba nedovoljno se zna, ali po svemu sudeći, u pitanju nije bio nikakav ideološki nesporazum, već isključivo borba za uticaj unutar organizacije. Sukob se završio nategnutim izmirenjem krajem 1925, na drugom kongresu SRNAO. Iako je ceo kongres protekao u duhu obnovljenog jedinstva, primetno je da su nakon kongresa Pantović i njegove pristalice više zastupljene u novim organima pokreta.[6]
Bio je član Jugoslovenskog antimarksističkog komiteta od januara do februara 1936. nakon čega sa novinarom Krstom Cicvarićem vodi nemilosrdnu borbu protiv Komiteta, optužujući ga za „nedostatak energije i loše vođenje antimarksističke akcije u zemlji” preko svog lista Balkan. Savić je očigledno imao lične razmirice sa rukovodstvom Komiteta, a o njegovoj konfliktnoj prirodi svedoči i činjenica da je privremeno bio isključen iz članstva SRNAO u julu 1924. godine.[7]
Štampao je jedno od prvih izdanja Protokola sionskih mudraca u Srbiji 1939. preko štamparije lista Balkan.[8] Od 1940. do 1941. izdaje izrazito antisemitski Novi Balkan.[2]
Kao saradnik okupacione vlade Milana Nedića Savić je streljan u novembru 1944. u Beogradu od strane NOVJ.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Ćirković, Simo C. (2009). Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944. Beograd: Prosveta. str. 446. ISBN 978-86-7274-388-3.
- ^ a b Gavrilović, Darko; Savin, Miloš (2016). „Antisemitizam u Srbiji u vreme dolaska Jevreja izbeglica u Kraljevinu Jugoslaviju” (PDF). Kultura polisa. 31: 71—82. ISSN 1820-4589. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 21. 6. 2019.
- ^ Almanah jugoslovenskog sporta 1943—1963 Jugoslovenskog saveza za fizičku kulturu 1964. str 80.
- ^ „Kolekcija „Mali žurnal””. Digitalna biblioteka Veliki rat. Pristupljeno 21. 6. 2019.
- ^ Vučetić, Biljana (2012). Američki progresivizam i Srbija. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. str. 326. Pristupljeno 21. 6. 2019.
- ^ Bajić, Predrag (2005). Srpstvo i jugoslovenstvo u politici Srpske nacionalne omladine (SRNAO) (PDF). Novi Sad: Kultura polisa. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 21. 6. 2019.
- ^ Stojanović, Aleksandar (2014). Ideje, društveno-politički projekti i praksa vlade Milana Nedića (1941-1944). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. str. 47—48. Pristupljeno 21. 6. 2019.
- ^ „Protokoli skupova sionskih mudraca : pakleni plan osvajenja sveta koji izvode judeo-masoni”. COBISS. Balkan. Pristupljeno 21. 6. 2019.[mrtva veza]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tekst Nikodija Trujića u Enciklopediji fizičke kulture JLZ Zagreb 1977 tom II str. 226
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
