Светолик Савић
| Светолик Савић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Светолик Савић на бициклу | |||||
| Лични подаци | |||||
| Пуно име | Светолик М. Савић | ||||
| Датум рођења | 23. јул 1873. | ||||
| Место рођења | Шабац, Кнежевина Србија | ||||
| Датум смрти | новембар 1944. | ||||
| Место смрти | Београд | ||||
| Држављанство |  Краљевина Југославија | ||||
| Спортске информације | |||||
| Спорт | Бициклизам | ||||
| Клуб | Прво српско велосипедско друштво, Београд | ||||
Награде и медаље
| |||||
Светолик Савић (Шабац, 23. јул 1873.[1] — Београд, новембар 1944) био је српски новинар и бициклиста.
У младости, био је успешан члан Првог српског велосипедског друштва у Београду. Заједно са браћом, штампао је опозициони лист Мали журнал. Током 1912. оснива лист Балкан, где му се крајем двадесетих година прикључује Крста Цицварић. Током тридесетих година и у току окупације Србије, издаје антисемитске текстове преко листова Балкан и Нови Балкан.[2]
Као сарадник окупационе владе Милана Недића стрељан је у новембру 1944. у Београду од стране НОВЈ.[1]
Бициклистичка каријера
[уреди | уреди извор]Од 1895. учествовао је у бројним велосипедским тркама. Победник је првог првенства Београда 2. јуна 1896. на стази „Лондон“—Топчидер (14 километара), у којој је учествовало 14 такмичара. Савић је представљао српске бициклисте и на јужнословенским тркама у Загребу 21. јуна 1896, на којим су учествовали и бициклисти из Загреба, Љубљане, Осијека и Вараждина. Савић је у трци јуниора на 1.000 метара био други, а у сениорској на 3.000 м први и четврти на 10.000 метара.
Светолик Савић је био најбољи српски бициклиста до Првог светског рата.[3]
Новинарство и политички рад
[уреди | уреди извор]Од 1897. до 1898. Светолик је био одговорни уредник Малог журнала, који су штампала његова браћа Божа и Петар.[4] Браћа Савић, представници француске компаније Гомон (фр. Gaumont) отворили су прву наменски изграђену биоскопску салу у Београду, "Модерни биоскоп" у Коларчевој 3.[5] Биоскоп је затворен 1913. као одмазда због опозиционог деловања Малог журнала.
Савић је 1912. покренуо лист Балкан преко којих је вршио агитацију у наредном периоду. Као лидер крајње десне Српске странке, учествовао је у формирању Српске националне омладине (СРНАО) 13. децембра 1922. СРНАО се одвојила од Организације југословенских националиста (ОРЈУНА) сукобивши се са југословенством, и заступала је оно што Доброслав Јевђевић тада назива „српски сепаратизам”. СРНАО није стигла да формира акционе чете до мартовских избора 1923., али већ у мају и јуну почиње њена нагла експанзија. Већ почетком 1923. Светолик Савић је напустио Српску странку и прешао у Радикалну странку, која је здушно стала иза нове организације.
Крајем 1924. избио је сукоб између двојице из реда најутицајнијих људи у СРНАО, Светолика Савића и Драгослава Пантовића, уредника листа Отаџбина, централног листа СРНАО. О коренима овог сукоба недовољно се зна, али по свему судећи, у питању није био никакав идеолошки неспоразум, већ искључиво борба за утицај унутар организације. Сукоб се завршио натегнутим измирењем крајем 1925, на другом конгресу СРНАО. Иако је цео конгрес протекао у духу обновљеног јединства, приметно је да су након конгреса Пантовић и његове присталице више заступљене у новим органима покрета.[6]
Био је члан Југословенског антимарксистичког комитета од јануара до фебруара 1936. након чега са новинаром Крстом Цицварићем води немилосрдну борбу против Комитета, оптужујући га за „недостатак енергије и лоше вођење антимарксистичке акције у земљи” преко свог листа Балкан. Савић је очигледно имао личне размирице са руководством Комитета, а о његовој конфликтној природи сведочи и чињеница да је привремено био искључен из чланства СРНАО у јулу 1924. године.[7]
Штампао је једно од првих издања Протокола сионских мудраца у Србији 1939. преко штампарије листа Балкан.[8] Од 1940. до 1941. издаје изразито антисемитски Нови Балкан.[2]
Као сарадник окупационе владе Милана Недића Савић је стрељан у новембру 1944. у Београду од стране НОВЈ.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Ћирковић, Симо Ц. (2009). Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944. Београд: Просвета. стр. 446. ISBN 978-86-7274-388-3.
- ^ а б Гавриловић, Дарко; Савин, Милош (2016). „Антисемитизам у Србији у време доласка Јевреја избеглица у Краљевину Југославију” (PDF). Култура полиса. 31: 71—82. ISSN 1820-4589. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 03. 2019. г. Приступљено 21. 6. 2019.
- ^ Алманах југословенског спорта 1943—1963 Југословенског савеза за физичку културу 1964. стр 80.
- ^ „Колекција „Мали журнал””. Дигитална библиотека Велики рат. Приступљено 21. 6. 2019.
- ^ Вучетић, Биљана (2012). Амерички прогресивизам и Србија. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. стр. 326. Приступљено 21. 6. 2019.
- ^ Бајић, Предраг (2005). Српство и југословенство у политици Српске националне омладине (СРНАО) (PDF). Нови Сад: Култура полиса. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 03. 2019. г. Приступљено 21. 6. 2019.
- ^ Стојановић, Александар (2014). Идеје, друштвено-политички пројекти и пракса владе Милана Недића (1941-1944). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. стр. 47—48. Приступљено 21. 6. 2019.
- ^ „Протоколи скупова сионских мудраца : паклени план освајења света који изводе јудео-масони”. COBISS. Балкан. Приступљено 21. 6. 2019.[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- Текст Никодија Трујића у Енциклопедији физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977 том II стр. 226
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
