Седам самураја

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sedam samuraja
Filmski poster na srpskohrvatskom jeziku
Izvorni naslov七人の侍
Žanrakcija
avantura
drama
TvoracAkira Kurosava
RežijaAkira Kurosava
ScenarioAkira Kurosava, Šinobu Hašimoto, Hideo Oguni
ProducentSojdžiro Motoki
Glavne ulogeTakaši Šimura
Toširo Mifune
Jošio Inaba
Seidži Mijaguči
Minoru Čijaki
Daisuke Kato
Isao Kimura
MuzikaFumio Hajasaka
Direktor
fotografije		Asakazu Nakai
Producentska
kuća		Toho
DistributerToho
Godina1954.
Trajanje160 minuta
ZemljaJapan Japan
Jezikjapanski
Budžet580.000 dolara
Zarada833.533 dolara
IMDb veza

Sedam samuraja (jap. 七人の侍), u Sjedinjenim Državama prvobitno objavljen kao Veličanstvenih sedam, japanski je epski samurajski dramski film iz 1954. godine, čiji je koautor, montažer i režiser Akira Kurosava. Radnja se odvija 1586.[a] tokom perioda Sengoku japanske istorije. Prati priču o selu očajnih farmera koji unajmljuju sedam ronina (samuraja bez gospodara) da se bore protiv razbojnika koji će se vratiti nakon žetve da ukradu njihove useve.

U vreme izlaska, ovo je bio najskuplji film snimljen u Japanu. Bilo je potrebno godinu dana za snimanje i suočio se sa mnogim poteškoćama. Bio je to drugi domaći film sa najvećom zaradom u Japanu 1954. Mnoge kritike su upoređivale film sa vesternima.[1]

Od svog objavljivanja, Sedam samuraja je stalno visoko rangiran na listama kritičara najboljih filmova ikada snimljenih, kao što su ankete BFI Sight & Sound i Rotten Tomatoes.[2] Takođe je proglašen za najbolji film na stranom jeziku svih vremena u BBC-jevoj anketi međunarodnih kritičara 2018. godine.[3] Njegov uticaj na filmsku industriju bio je bez presedana, a danas se često smatra jednim od „najprepravljenih, prerađenih i referenciranih“ filmova ikada.[4]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1586, banda razbojnika raspravlja o prepadu na jedno planinsko selo, ali njihov poglavica odlučuje da sačekaju do žetve. Seljani ih čuju i obraćaju se Gisakuu, seoskom starešini i vodeničaru, koji izjavljuje da treba da unajme samuraje da ih zaštite. Pošto nemaju novca i mogu da ponude samo hranu umesto plate, Gisaku im savetuje da pronađu gladne samuraje.

Nekoliko seljana odlaze u grad i na kraju pronalaze Kambeija, ostarelog, ali iskusnog ronina, koga vide kako spasava mladog dečaka kojeg je lopov saterao u ćošak i držao kao taoca. Mladi samuraj po imenu Kacuširo traži da postane Kambeijev učenik. Seljani traže Kambeijevu pomoć, i iako u početku nerado, on pristaje. Zatim regrutuje svog starog saborca Šičirodžija, zajedno sa Gorobeijem, Heihačijem i Kjuzoom, prećutnim majstorom mačevaoca koga Kacuširo posmatra sa strahopoštovanjem. Kikučijo, divlji i ekscentrični ronin, takođe je prihvaćen uprkos pokušajima da ga oteraju.

Po dolasku, samuraji pronalaze seljane kako se kriju u svojim domovima, odbijajući da ih pozdrave. Uvređen, Kikučijo zvoni na seosku uzbunu, podstičući seljane da izađu i mole za zaštitu. Polako, samuraji i farmeri uče da veruju jedni drugima. Kacuširo upoznaje Šino, farmerovu ćerku čiji otac ju je prerušio u dečaka, i postaju prisni uprkos tome što zna da njihove različite društvene klase to zabranjuju. Kasnije su samuraji ljute kada im Kikučijo donese oklop i oružje, koje su seljani stekli ubijajući druge samuraje koji su bili povređeni ili bežali iz bitke. Kikučijo ljutito uzvraća da su samuraji odgovorni za većinu patnji koje su farmeri pretrpeli, otkrivajući svoje poreklo kao siroče, sin farmera. Samurajev gnev se pretvara u sramotu.

Kambei naoružava seljane bambusovim kopljima i deli ih u odrede da pripreme odbranu i treniraju. Uočena su tri razbojnička izviđača; dvojica su ubijena, dok preživeli otkriva lokaciju njihovog logora pre nego što su ga seljani ubili. Samuraji su spalili logor u preventivnom udaru. Rikiči, problematični seljanin koji pomaže samurajima, slomljen je kada vidi svoju ženu, koja je kidnapovana i koja je postala konkubina nakon prethodnog napada. Ugledavši Rikičija, ona trči nazad u zapaljenu kolibu gde gine. Hejhači je ubijen tokom pucnjave dok je spašavao Rikičija. Ožalošćeni seljani su inspirisani Kikučijom, koji podiže zastavu koji je Hejhači napravio da predstavlja samuraje i selo.

Kada razbojnici konačno stignu, zbunjeni su novim utvrđenjima, koje uključuju jarak i visoke drvene ograde. Spaljuju seoske kuće, uključujući Gisakuov mlin. Gisakuova porodica pokušava da ga spase kada on odbije da je napusti, ali svi ginu osim bebe koju je spasio Kikučijo. Razbojnici tada opsedaju selo, ali mnogi su ubijeni dok branioci osujećuju svaki napad, koji uključuje konjičke napade koji su dozvoljeni kroz proboj kako bi mogli upasti u zasedu.

Banditi poseduju tri muskete. Kjuzo izlazi sam i uzima jednu; zavidni Kikučijo napušta svoj tim da bi doneo drugu. Međutim, Kikučijevo odsustvo omogućava nekolicini bandita da se infiltriraju na njegovo mesto i ubiju nekoliko farmera, a Gorobei je ubijen braneći svoju poziciju. Te noći, Kambei predviđa da će banditi izvršiti još jedan poslednji napad zbog njihovog sve manjeg broja. U međuvremenu, odnos Kacušira i Šino otkriva njen otac, koji je besan što joj je oduzeta nevinost i tuče je. Kambei i seljani intervenišu; Šičiroji smatra da je takva sprega normalna pre bitke i da im treba oprostiti, ali društvena sramota je nepomirljiva.

Sledećeg jutra, branioci dozvoljavaju preostalim razbojnicima da uđu u selo, a zatim ih hvataju u zasedu. Kako se bitka završava, poglavica razbojnika se krije u ženskoj kolibi naoružan musketom i puca u Kjuzoa. Pobesneli Kikučijo upada i takođe je upucan, ali ubija poglavicu pre nego što umre. Preostali odmetnici su ubijeni.

Nakon toga, Kambei, Kacuširo i Šičirođi posmatraju sa pogrebnih humaka svojih drugova kako radosni seljani pevaju dok sade svoje nove useve. Kacuširo i Šino susreću se poslednji put, ali njihova veza je prekinuta. Kambei govori Šičirodžiju da je ovo bila još jedna pirova pobeda samuraja: „Pobeda pripada tim seljacima. Ne nama.”

Uloge[uredi | uredi izvor]

Sedam samuraja[uredi | uredi izvor]

  • Toširo Mifune kao Kikučijo (菊千代), duhovit, mrzovoljan i temperamentni razbojnik koji laže da je samuraj, ali na kraju dokazuje svoju vrednost i snalažljivost
  • Takaši Šimura kao Kambei Šimada (島田勘兵衛), ratom umoran, ali častan i strateški ronin, i vođa sedmorice
  • Daisuke Kato kao Šičiroji (七郎次), Kambeijev stari prijatelj i bivši poručnik
  • Isao Kimura kao Kacuširo Okamoto (岡本勝四郎), neprovereni sin bogatog samuraja koji je posedovao zemlju, koga Kambei nevoljno uzima kao učenika
  • Minoru Čijaki kao Hejhači Hajašida (林田平八), ljubazan, ali manje vešt borac, čiji šarm i duhovitost održavaju moral svojih drugova u suočavanju sa nedaćama
  • Seidži Mijaguči kao Kjuzo (久蔵), ozbiljan, kamena lica i izuzetno vešt mačevalac
  • Jošio Inaba kao Gorobei Katajama (片山五郎兵衛), vešt strelac, koji deluje kao Kambeijev zamenik i pomaže u kreiranju glavnog plana za odbranu sela

Seljaci[uredi | uredi izvor]

  • Jošio Tsučija kao Rikiči (利吉), ljuti seljak
  • Bokuzen Hidari kao Johei (与平), smireni stari čovek
  • Jukiko Šimazaki kao Rikičijeva žena
  • Kamatari Fudživara (万造) kao Manco
  • Keiko Tsušima kao Šino (志乃), Mancova kćerka
  • Kokuten Kodo kao Gisaku (儀作), patrijarh sela, prozvan kao "Deda"
  • Jošio Kosugi kao Mosuke, jedan od farmera koji je tražio samuraje

Ostali[uredi | uredi izvor]

  • Šinpei Takagi kao glavni bandit
  • Šin Otomo kao drugi glavni bandit
  • Haruo Nakadžima kao bandit izviđač
  • Eidžiro Tono kao lopov
  • Atsuši Vatanabe kao prodavac peciva
  • Tošio Takahara kao samuraj s pištoljem

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Pisanje[uredi | uredi izvor]

Akira Kurosava je prvobitno želeo da režira film o jednom danu u životu samuraja. Kasnije, tokom svog istraživanja, otkrio je priču o samurajima koji su branili farmere. Prema rečima glumca Tošira Mifunea, film je prvobitno trebalo da se zove Šest samuraja, a Mifune će igrati ulogu Kjuza. Tokom šestonedeljnog procesa pisanja scenarija, Kurosava i njegovi scenaristi su shvatili da je „šest trezvenih samuraja bilo dosadno—trebao im je lik koji je više van zida“.[5] Tokom šestonedeljnog procesa pisanja scenarija, scenaristi nisu smeli imali posetioce, niti telefonirati.[6]

Kurosava i pisci bili su inovativni u prečišćavanju teme okupljanja herojskih likova za obavljanje misije. Prema DVD komentaru Majkla Džeka, Sedam samuraja je bio među prvim filmovima koji su koristili sada uobičajeni element zapleta regrutovanja i okupljanja heroja u tim za postizanje određenog cilja, uređaj koji se koristio u kasnijim filmovima kao što je Oružje Navarona, Šolaj, rimejk vesterna Veličanstvenih sedam, i Piksarov animirani film Život buba.[7] Filmski kritičar Rodžer Ebert u svojoj recenziji spekuliše da bi sekvenca u kojoj se predstavlja vođa Kambei (u kojoj samuraj brije svoj čvor kose, znak časti među samurajima, kako bi se predstavljao kao monah da spase dečaka od kidnapera) mogla da bude poreklo prakse, sada uobičajene u akcionim filmovima, upoznavanja glavnog junaka sa poduhvatom koji nije povezan sa glavnom radnjom.[8] Druge radnje kao što su nevoljni junak, romansa između meštanke i najmlađeg heroja i nervoza običnog građanina, pojavljivali su se u drugim filmovima pre ovoga, ali su kombinovani u ovom filmu.

Scenografija[uredi | uredi izvor]

Snimanje filma „Sedam samuraja“ (decembar 1953).

Kurosava je odbio da snimi seljačko selo u studiju Toho i dao je sagraditi kompletan set u Tagati na poluostrvu Izu, Šizuoka. Iako je studio protestvavao zbog povećanih troškova produkcije, Kurosava je bio nepokolebljiv da „kvalitet seta utiče na kvalitet glumačkih izvođenja... Iz tog razloga, ja dajem setove napravljene baš kao prave. To ograničava snimanje, ali podstiče taj osećaj autentičnosti."[9] Takođe je govorio o 'intenzivnom radu' na snimanju filma: "Stalno je padala kiša, nismo imali dovoljno konja. To je bila samo slika koju je nemoguće napraviti u ovoj zemlji.“[10]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Mnogo pre nego što je objavljen, film je već postao tema široke diskusije.[11] Posle tri meseca pretprodukcije, imao je 148 dana snimanja raspoređenih na godinu dana – četiri puta više od raspona obuhvaćenog originalnim budžetom, koji je na kraju dostigao skoro pola miliona dolara. Studio Toho je najmanje dva puta zatvorio proizvodnju. Svaki put, Kurosava je mirno išao na pecanje, obrazlažući da je studio već dosta uložio u produkciju i da će mu omogućiti da upotpuni sliku. Poslednja scena bitke u filmu, koja je prvobitno bila planirana za kraj leta, snimljena je u februaru na niskim temperaturama. Mifune se kasnije prisećao da nikada u životu nije bilo tako hladno.

Zahvaljujući kreativnoj slobodi koju je obezbedio studio, Kurosava je koristio telefoto sočiva, koja su bila retka 1954. godine, kao i više kamera koje su omogućile radnji da ispuni ekran i postavi publiku tačno u sredinu.[11] „Da sam to snimio tradicionalnom metodom snimak po kadar, ne bi bilo garancije da bi bilo koja radnja mogla da se ponovi na potpuno isti način dva puta. Smatrao je da je veoma efikasan i kasnije ga je koristio u filmovima koji su bili manje orijentisani na akciju. Njegov metod je bio da jednu kameru stavi u najortodoksniji položaj za snimanje, drugu za brze snimke i treću kameru „kao neku vrstu gerilske jedinice“. Ovaj metod je napravio veoma komplikovane snimke, za koje je Kurosava koreografisao kretanje sve tri kamere koristeći dijagrame.[12]

Teme[uredi | uredi izvor]

Analizirajući tačnost filma o Japanu iz šesnaestog veka, Filip Kemp je napisao, „farmerima čiji su usevi bili opljačkani, kuće spaljene, žene silovane ili otete, razlika između samurajskih ratnika i banditskih trupa postala je gotovo besmislena.“ Kemp primećuje kako je Kikučijo „sin farmera koji želi da postane samuraj, on može da vidi obe strane: da, on besni, farmeri su kukavički, podli, izdajnički, sasvim sposobni da opljačkaju i ubiju ranjenog samuraja – ali to je samuraj, njihova pljačka i brutalnost, poljoprivrednike je učinila takvima. A osramoćena reakcija njegovih drugova jasno daje do znanja da ne mogu osporiti optužbu."[13]

Kenet Turan napominje da dugo trajanje „odražava celu poljoprivrednu godinu, od sadnje do raskošnog cvetanja do žetve.“[14] Istoričar Dejvid Konrad primećuje da je u vreme izlaska filma skoro polovina japanske populacije još uvek bila zaposlena. u poljoprivredi. Iako su prihodi na farmama već rasli kao deo japanskog ekonomskog čuda koje je transformisalo ruralne i urbane živote 1950-ih i 60-ih godina, mnogi od uslova u selu prikazani u filmu su još uvek bili poznati publici 1954. godine.[15]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Japanska publika je dobro prihvatila film, zaradivši prihod od distribucije od 268,23 miliona jena u prvih dvanaest meseci od objavljivanja. Bio je to treći japanski film sa najvećom zaradom iz 1954. godine, nadmašivši Godzilu, koji je i sam prodao 9,69 miliona karata i zaradio ekvivalentnu inflaciju od 13,7 milijardi jena ili 105.000.000 dolara 1998.[16]

U inostranstvu, prihod na blagajnama za severnoameričko izdanje filma 1956. je trenutno nepoznat. Ponovno izdanje filma iz 2002. godine zaradilo je 271.841 dolara u Sjedinjenim Državama i 4.124 dolara u Francuskoj. Na festivalu Kurosava & Mifune 2002. u Sjedinjenim Državama, film je zaradio 561.692 dolara. Ovo ukupno iznosi najmanje 833,533 dolara zarađenih u Sjedinjenim Državama.[17]

Druga evropska reizdanja između 1997. i 2018. prodata su 27.627 karata.[18]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Na veb stranici agregatora recenzija Rotten Tomatoes, film ima savršenu ocenu odobravanja od 100% na osnovu 91 recenzije, sa prosečnom ocenom 9,6/10. Kritički konsenzus sajta glasi: „Remek-delo Akire Kurosave, Sedam samuraja, je klasik epske avanture sa zadivljujućom pričom, nezaboravnim likovima i zapanjujućim akcionim sekvencama koje ga čine jednim od najuticajnijih filmova ikada snimljenih“.[19]

Mnogi kritičari izvan Japana upoređuju film sa vesternom. Bosli Krovter, koji je pisao za The New York Times, rekao je da film „ima kulturološko poređenje sa našim popularnim vesternom High Noon. To će reći, to je solidan, naturalistički, akcioni film na otvorenom, koji karakteriše kvalitet ljudske snage. a slabosti se otkrivaju u krizi napetoj opasnosti."[20] Istoričar filma Piter Kauvi citirao je Kurosavu: "Dobri vestern vole svi. Pošto su ljudi slabi, žele da vide dobre ljude i velike heroje. Vesterni su bili rađeni iznova i iznova, a u tom procesu je evoluirala neka vrsta gramatike. Naučio sam iz ove zapadnjačke gramatike." Kauvi nastavlja ovu misao govoreći: „Da se sedam samuraja može tako neprimetno preneti u američko okruženje naglašava koliko je pažljivo Kurosava asimilirao ovu gramatiku.“[21]

Filmski kritičar Rodžer Ibert dodao ga je na svoju listu sjajnih filmova 2001. godine.[22] Martin Skorseze ga je uvrstio na listu „39 najvažnijih stranih filmova za mladog filmskog stvaraoca.“[23] Takođe ga je naveo ruski reditelj Andrej Tarkovski kao jedan od svojih deset najomiljenijih filmova.[24]

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Institucija Godina Kategorija Status
Filmski festival u Veneciji 1954. Srebrni lav Da
Zlatni lav Nominacija
Majiniti filmska nagrada 1955. Najbolja sporedna uloga - Sejdži Mijaguči Da
BAFTA 1956. Najbolji film Nominacija
Najbolji strani glumac - Toširo Mifune Nominacija
Najbolji strani glumac - Takaši Šimura Nominacija
Nagrade Akademije 1957. Najbolja umetnička režija - dekoracija, crno-bela - So Matsujama Nominacija
Najbolji kostimograf, crno-beli - Kohei Ezaki Nominacija
Džusi nagrade 1959. Najbolji strani režiser - Akira Kurosava Da
Najbolji strani glumac - Takaši Šimura Da

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

  • Prvobitna Kurosavina ideja za film bila je da to bude priča o jednom danu u životu samuraja, koja počinje njegovim buđenjem i završava se tako što on pravi grešku zbog koje će morati da izvrši samoubistvo na tradicionalni način. Uprkos detaljnom istraživanju, Kurosava nije imao dovoljno informacija da bi napravio takav film. Ali je zato naišao na anegdotu o tome da su stanovnci jednog seoceta unajmili samuraja da bi ih odbranio i rešio da iskoristi tu ideju. Kurosava je osmislio sve likove koji imaju tekst u ovom filmu. Bili su navedeni detalji o tome šta su nosili, koja im je omiljena hrana, njihova životna istorija, navike u govoru i još mnogo sitnih detalja.
  • U ovom filmu, Kurosava je prvi put koristio više kamera da ne bi, tokom procesa montaže, prekidao tok scena i da bi imao više mogućnosti za montažu filma. I u svakom kasnijem filmu koristio je više kamera.
  • Zbog nedostatka konja u poslednjoj sceni borbe, snimanje ovog filma nekoliko puta je prekidano.
  • Seidži Mijaguči, koji tumači ulogu samuraja Kiuza, nikada pre ovog filma nije bio u kontaktu sa mačevima. Pažljivim snimanjem i montažom postignut je takav efekat da izgleda kao da Seidži zaista dobro vlada mačevanjem.
  • Glavni producent filma nekoliko puta je zaustavljao snimanje zbog prekoračenja budžeta, primoravajući Kurosavu da se lično suoči sa bordom direktora koji su bili ubeđeni da će film biti promašaj.
  • „Kikučio” je žensko ime iz dva dela, kao Beti Su u Americi, i to je razlog zbog koga se samuraji smeju svaki put kada čuju njegovo ime.[25]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kikučijo“ ima genealogiju koja pokazuje da je „rođen 17. drugog meseca Tenšo 2 (1574), godine šumskog psa“. Kanbeijev komentar je „o-nushi 13 sai niwa mienu ga“ (Ne izgledaš kao da imaš 13…). Pošto je tradicionalni način brojanja starosti u Japanu po broju kalendarskih godina u kojima je neko živeo, to znači da se priča odvija 1586.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Seven Samurai: the rocky road to classic status of Akira Kurosawa's action masterpiece”. BFI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-10. 
  2. ^ „Sight & Sound 2002 Critics' Greatest Films Poll”. www.listal.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-10. 
  3. ^ „The 100 greatest foreign-language films”. www.bbc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-10. 
  4. ^ Desser, David (1998). „Reviewed work: The Films of Akira Kurosawa, Donald Richie”. The Journal of Asian Studies. 57 (4): 1172—1173. JSTOR 2659350. S2CID 159855562. doi:10.2307/2659350. 
  5. ^ Toshiro Mifune interview (Pamphlet). Criterion Collection. 25 August 1993.
  6. ^ Turan, Kenneth. „The Hours and Times: Kurosawa and the Art of Epic Storytelling”. The Criterion Collection (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-11. 
  7. ^ Lack, Jonathan R. „An Appreciation of Akira Kurosawa's "Seven Samurai"”. Pristupljeno 2022-09-13. 
  8. ^ Ebert, Roger. „The Seven Samurai movie review (1954) | Roger Ebert”. www.rogerebert.com/ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-13. 
  9. ^ „Behind the Camera - Seven Samurai”. 2011-07-06. Arhivirano iz originala 06. 07. 2011. g. Pristupljeno 2022-09-13. 
  10. ^ Richie, Donald (1996). The films of Akira Kurosawa. Internet Archive. Berkeley, Calif. : University of California Press. ISBN 978-0-520-20026-5. 
  11. ^ a b Richie, Donald (1996). The films of Akira Kurosawa. Internet Archive. Berkeley, Calif. : University of California Press. ISBN 978-0-520-20026-5. 
  12. ^ „Behind the Camera - Seven Samurai”. 2011-07-06. Arhivirano iz originala 06. 07. 2011. g. Pristupljeno 2022-09-15. 
  13. ^ Kemp, Philip. „A Time of Honor:Seven Samurai and Sixteenth-Century Japan”. The Criterion Collection (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-13. 
  14. ^ Turan, Kenneth. „The Hours and Times: Kurosawa and the Art of Epic Storytelling”. The Criterion Collection (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-13. 
  15. ^ Conrad, David A. (2022). Akira Kurosawa and Modern Japan, pp101-105, McFarland & Co.
  16. ^ 宝田明 (1998-08-10). ニッポン・ゴジラ黄金伝説 (na jeziku: japanski). 扶桑社. ISBN 978-4-594-02535-9. 
  17. ^ „Kurosawa & Mifune Festival”. Box Office Mojo. Pristupljeno 2022-10-19. 
  18. ^ „Lumiere”. lumiere.obs.coe.int. Pristupljeno 2022-10-19. 
  19. ^ Seven Samurai (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-10-19 
  20. ^ „Seven Samurai: the rocky road to classic status of Akira Kurosawa's action masterpiece”. BFI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-19. 
  21. ^ Cowie, Peter (2006). Seven Rode Together: Seven Samurai and the American Western. 'Seven Samurai': Eight Takes. Criterion Collection. p. 13.
  22. ^ Ebert, Roger. „The Seven Samurai movie review (1954) | Roger Ebert”. https://www.rogerebert.com/ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-19.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  23. ^ „Martin Scorsese Creates a List of 39 Essential Foreign Films for a Young Filmmaker | Open Culture” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-19. 
  24. ^ „[ Nostalghia.com | The Topics :: Tarkovsky's Choice (1972) ]”. www.nostalghia.com. Pristupljeno 2022-10-19. 
  25. ^ „Sedam samuraja”. RTS. Pristupljeno 28. 1. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sedam samuraja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седам_самураја&oldid=26024463”