Sezar Sjelo Filjo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brazil Sezar Sjelo
Filjo na podijumu tokom LOI 2008.
Lični podaci
Datum rođenja(1987-01-10)10. januar 1987. (37 god.)
Mesto rođenjaBrazil Santa Barbara d'Oeste (Brazil),
DržavljanstvoBrazil
Visina195 cm
Masa88 kg
Karijera
Stilslobodni i delfin stil
KlubMinas Tênis Clube
medalje
Osvojene medalje
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Peking 2008. 50 slobodno
Bronzana medalja — treće mesto Peking 2008. 100 slobodno
Bronzana medalja — treće mesto London 2012. 50 slobodno
Svetsko prvenstvo (50m)
Zlatna medalja — prvo mesto Rim 2009. 50 slobodno
Zlatna medalja — prvo mesto Rim 2009. 100 slobodno
Zlatna medalja — prvo mesto Šangaj 2011. 50 slobodno
Zlatna medalja — prvo mesto Šangaj 2011. 50 delfin
Zlatna medalja — prvo mesto Barselona 2013. 50 slobodno
Zlatna medalja — prvo mesto Barselona 2013. 50 delfin
Srebrna medalja — drugo mesto Budimpešta 2017. 4×100 slobodno
Osvojene medalje
Takmičenje 2 3
Olimpijske igre 1 0 2
Svetsko prvenstvo (50m) 6 1 0
Svetsko prvenstvo (25m) 5 1 4
Panpacifičko prvenstvo 1 1 1
Panameričke igre 7 1 0
Ukupno 20 4 7

Sezar Augusto Sjelo Filjo (port. César Augusto Cielo Filho; Santa Barbara d'Oeste, 10. januar 1987) brazilski je plivač čija specijalnost je plivanje sprinterskih trka slobodnim i delfin stilom. Višestruki je svetski prvak i nacionalni rekorder, olimpijski pobednik, dvostruki svetski rekorder i najuspešniji plivač u istoriji brazilskog plivanja. Trostruki je dobitnik nagrade za najboljeg sportistu Brazila (2008, 2009. i 2011. godine).

Aktuelni je svetski rekorder u trkama na 50 (20,91 sekundi) i 100 metara slobodnim stilom (46,91 sekundi).

Biografija[uredi | uredi izvor]

Sezar Sjelo Filjo rođen je 10. januara 1987. godine u gradiću Santa Barbara d'Oeste, u brazilskoj saveznoj državi Sao Paolo. Plivanje je počeo da trenira još kao dečak u lokalnom plivačkom klubu u svom rodnom gradu, a profesionalnije je pristupio ovom sportu sa 16 godina kada je prešao u klub Esporte Clube Pinheiros u Sao Paolu gde ga je trenirao jedan od do tada najboljih brazilskih plivača Gustavo Boržes.[1][2] Jedan od njegovih idola u detinjstvu bio je i ruski plivač Aleksandar Popov

Godine 2005. preselio se u Sjedinjene Države zbog studija na Univerzitetu u Obernu gde je kao stipendista studirao međunarodnu trgovinu, a paralelno je i plivao za svoj univerzitetski tim.

Sportska karijera[uredi | uredi izvor]

Nikolas Santos i Sjelo Filjo na Panameričkim igrama 2007. u Rio de Žaneiru.

Prvo značajnije međunarodnio takmičenje na kom je nastupio bilo je Svetsko prvenstvo u malim bazenima u Indianapolisu, u oktobru 2004, i na tom prvenstvu Sjelo je kao član brazilske štafete 4×100 slobodno osvojio svoju prvu međunarodnu medalju, srebro.[3] Na istom prvenstvu takmičio se i u trci na 100 slobodno u kojoj je bio ukupno 6, na 50 slobodno bio je 10, te 19. na 50 leđno.

Nakon nastupa na svetskom prvenstvu u malim bazenima, te na Panpacifičkom prvenstvu u Viktoriji tokom 2006, naredne godine debitovao je i na svetskom prvenstvu u velikim bazenima u Melburnu. U Melburni je Sjelo plivao u tri discipline, i u sve tri se plasirao u finalne trke. Najbliži medalji bio je u trci na 100 slobodno u kojoj je zauzeo 4. mesto sa svega 0,4 sekunde zaostatka za trećeplasiranim Imonom Salivanom. U polufinalu trke na 50 slobodno postavio je novi južnoamerički rekord, isplivavši svoju trku u vremenu od 22,09 sekundi.[4] Nove kontinentalne rekorde postavio je i u trci na 100 slobodno, te u štafeti 4×100 slobodno.[5]

Veliki uspeh postigao je na Panameričkim igrama 2007. u Rio de Žaneiru kada je osvojio tri zlatne (na 50, 100 i 4×100 slobodno) i jednu srebrnu medalju (na 4×100 mešovito). Do zlata na 50 slobodno došao je s vremenom od 21,84 sekundi, postavši tako prvim južnoameričkim plivačem koji je tu deonicu isplivao za manje od 22 sekunde.[6]

Mesec dana pre početka LOI 2008. u Pekingu ponovo je postavio novi južnoamerički rekord na 50 slobodno i sa vremenom novog rekorda od 21,75 sekundi znatno se približio tadašnjem svetskom rekordu od 21,64 sekunde koji je bio u vlasništvu ruskog plivača Aleksandra Popova.[7]

Sjelo na Američkom otvorenom prvenstvu u Indijanapolisu 2009.

Sjelo je nastavio sa odličnim plivanjima i na Olimpijskim igrama u Pekingu gde je osvojio prvo bronzanu medalju u trci na 100 slobodno (uz novi nacionalni i kontinentalni rekord od 47,67 sekundi), a potom i zlato na 50 slobodno uz novi olimpijski rekord. Ujedno bila je to i prva zlatna olimpijska medalja za Brazil u istoriji. Godinu dana kasnije na svetskom prvenstvu u Rimu osvaja i prvu titulu svetskog prvaka u trci na 100 slobodno uz novi svetski rekord u toj disciplini (46,91 sekund).[8][9] Zlato osvaja i na duplo kraćoj deonici, a njegovo vreme od 21,08 sekundi predstavljalo je i novi rekord svetskih prvenstava i novi južnoamerički rekord.[10] Osvojivši olimpijsko i svetsko zlato i postavivši novi svetski rekord Sjelo je postao tek treći plivač u istoriji svetskog plivanja sa tim dostignućem (pre njega to je pošlo za rukom Popovu i Ervinu).

Na plivačkom mitingu u Sao Paolu održanom 18. decembra 2009. Sjelo je postavio novi svetski rekord u trci na 50 metara slobodnim stilom, čiju vrednost je spustio na 20,91 sekundi. Ujedno je to bilo i poslednje međunarodno takmičenje na kojem je FINA dozvoljavala korištenje takozvanih „super plivačkih odela”.[11]

Doping skandal[uredi | uredi izvor]

U maju 2011. Sjelo je pao na doping testu, zajedno sa još četiri člana brazilske reprezentacije, pošto je bio pozitivan na zabranjeni diuretik furosemid.[12][13] Međunarodni sud za sportsku arbitražu (SAS) i FINA uputili su brazilskom plivaču javno upozorenje, ali ne i zabranu takmičenja, uz obrazloženje da je brazilski plivač verovatno nehotice uneo u organizam zabranjenu supsatncu, te da je njena koncentracija u organizmu bila minimalna i nije ni na koji način doprinosila poboljšanju njegovih fizičkih predispozicija.[14] Odluka SAS-a donesena je svega tri dana pre početka svetskog prvenstva u Šangaju 2011. čime je brazilskom plivaču omogućen nastup na tom takmičenju.

U Šangaju je Sjelo uspeo da odbrani titulu svetskog prvaka na 50 slobodno, a po prvi put osvojio je i zlatnu medalju na 50 metara delfin (s vremenom od 23,10 sekundi).[15] Tri meseca kasnije na Panameričkim igrama u Gvadalahari osvojio je čak četiri zlatne medalje (50, 100 i 4×100 slobodno i 4×100 mešovito).

London 2012.[uredi | uredi izvor]

Sjelo u Londonu 2012.

Na LOI 2012. u Londonu Sjelo je otputovao sa najboljim rezultatom sezone u trci na 50 slobodno i samim tim bio je jedan od glavnih favorita za odbranu zlatne medalje u toj disciplini. Međutim finale trke na 50 slobodno Sjelo je otplivao dosta loše i sa vremenom od 21,59 sekundi nije uspeo da odbrani titulu, ali jeste da osvoji bronzanu medalju, svoju treću olimpijsku medalju u karijeri. U trci na 100 slobodno bio je 6. sa vremenom od 47,92 sekunde.

Nakon olimpijskih igara plivao je na još nekoliko manjih mitinga, a na kraju godine bio je prinuđen da hirurškim putem reši probleme sa višegodišnjim povredama na oba kolena.[16]


2013 − do danas[uredi | uredi izvor]

Na svetskom prvenstvu u Barseloni 2013. Sjelo se takmičio samo u dve sprinterske trke pošto mu je zbog operacija na kolenima bilo zabranjeno intenzivnije opterećenje. Na obe trke, i na 50 slobodno i na 50 delfin Sjelo je osvojio zlatne medalje, postavši tako prvim plivačem u istoriji koji je uspeo da osvoji tri uzastopne titule svetskog prvaka na 50 metara slobodnim stilom.

Sjelo u finalu trke na 50 slobodno u Kazanju 2015.

Iako mu je svetsko prvenstvo u Kazanju 2015. bilo glavni prioritet za tu godinu, Sjelo je zbog povrede ramena postigao znatno skromne rezultate, a kako mu se povreda sa svakom novom trkom pogoršavala odlučio je da 5. avgusta i zvanično napusti takmičenje. Pre odustajanja plivao je u finalu trke na 50 delfin gde je zauzeo 6. mseto.

Povreda ramena koju je zadobio u Kazanju ostavila je ozbiljne posledice na njega te nije uspeo da se izbori za nastup na LOI 2016. u Riju. Nakon neuspeha na nacionalnom prvenstvu propustio je celu tu sezonu i nije se takmičio.

Na međunarodnu scenu vraća se leto 2017. na mitingu u Rimu, a potom učestvuje i na svetskom prvenstvu u Budimpešti 2017. godine. U Budimpešti je Sjelo plivao u dve discipline, na 50 slobodno je bio 8. pošto je u finalu plivao 21,83 sekunde, dok je u štafeti 4×100 slobodno osvojio srebrnu medalju. Pored Sjela u brazilskoj štafeti plivali su još i Gabrijel Santos, Marselo Šjerigini i Bruno Fratus.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „César Cielo- Clubs”. César Cielo-Official site. 2012. Arhivirano iz originala 24. 06. 2017. g. Pristupljeno 06. 08. 2017. 
  2. ^ „Cesar Cielo "return" swimsuit for Gustavo Borges”. O Globo. 7. 12. 2009. 
  3. ^ „Results of the 4×100m free at 2004 Indianapolis”. OmegaTiming. 7. 10. 2014.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ „Xuxa's record falls”. CBDA. 30. 3. 2007. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. 
  5. ^ „Brazil beats South American record of 1999 Pan”. CBDA. 25. 3. 2007. Arhivirano iz originala 28. 6. 2013. g. 
  6. ^ „Cielo breaks south American record in the 50m and wins gold at Pan 2007”. Estadão. 22. 7. 2007. Arhivirano iz originala 31. 12. 2012. g. 
  7. ^ „Cielo beats South American record in the 50-metre freestyle”. Estado de São Paulo. 11. 7. 2008. Arhivirano iz originala 28. 6. 2013. g. 
  8. ^ „Hungry for gold, Cesar Cielo shines and breaks the world record in the 100-metre freestyle”. Globoesporte. 30. 7. 2009. 
  9. ^ „Results of the 100m freestyle at 2009 Rome”. OmegaTiming. 30. 7. 2009. 
  10. ^ „Results of the 50-metre freestyle at 2009 Rome”. OmegaTiming. 1. 8. 2009. 
  11. ^ „Two days after hitting the crossbar, Cesar Cielo amazes tension and breaks the 50-metre freestyle record”. Globoesporte. 18. 12. 2009. 
  12. ^ „Brazilian swimmer Cesar Cielo let off with warning despite positive test”. Herald Sun. 2. 7. 2011. Arhivirano iz originala 02. 07. 2011. g. Pristupljeno 06. 08. 2017.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  13. ^ „Warnings Given to Cesar Cielo, Three Other Brazilian Swimmers, After Positive Drug Test”. Swimming World Magazine. 1. 7. 2011. Arhivirano iz originala 13. 9. 2012. g. 
  14. ^ „CAS arguments”. Globoesporte. 29. 7. 2011. Arhivirano iz originala 16. 10. 2012. g. 
  15. ^ „Results of the 50-metre butterfly at 2011 Shanghai”. OmegaTiming. 25. 7. 2011. 
  16. ^ „With 'new knees', Cesar Cielo seeks third straight title in the 50m freestyle”. SPORTV. 3. 8. 2013. Pristupljeno 10. 8. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Brazilski sportista godine
(2008, 2009)
Brazilski sportista godine
(2011)
Svetski rekorder na 50 slobodno
(18. decembar 2009 − traje)
—
Svetski rekorder na 100 slobodno
(30. jul 2009 − traje)
—
Sezar Sjelo Filjo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сезар_Сјело_Фиљо&oldid=26949757”