Светско првенство у пливању 2015 — 50 м делфин за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у пливању
Казањ 2015.
Слободни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
800 метара мушкарци жене
1.500 метара мушкарци жене
Леђни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Прсни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Делфин стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Мешовити стил
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
Штафете
4×100 слоб. мушкарци жене
4×200 слоб. мушкарци жене
4×100 меш. мушкарци жене
Мушко-женске штафете
4 х 100 микс слобод. мешов.

Такмичење у пливању у дисциплини 50 метара делфин стилом за мушкарце на Светском првенству у пливању 2015. одржано је 2. (квалификације и полуфинала) и 3. августа (финале) 2015. године као део програма Светског првенства у воденим спортовима. Трке су се одржавале у базену Казањске арене у граду Казању (Русија).

За трке је било пријављено укупно 82 такмичара из 79 земаља. Титулу светског првака из 2013. није успео да одбрани бразилски пливач Сезар Сјело Фиљо који је финалну трку завршио са укупно 6. временом. Нови светски првак постао је француски пливач Флоран Маноду који је у финалу тријумфовао испред Бразилца Николаса Сантоса који је заостајао за 40 стотих делова секунде. Бронзану медаљу „поделили“ су Мађар Ласло Чех и Пољак Конрад Черњак, пошто су обојица у финалу испливали идентично време од 23,15 секунди.

Репрезентативац Србије Иван Ленђер наступио је у квалификацијама где је заузео 21. место испливавши деоницу од 50 метара за 23,87 секунде, што је за 20 стотинки слабије од времена које је било неопходно за пролазак у полуфинале. Репрезентативац Црне Горе Максим Инић у квалификацијама је заузео 49. место са резултатом од 22,52 секунде.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Резултат Резултат Резултат
 Флоран Маноду (FRA) 22,97  Николас Сантос (BRA) 23,09  Ласло Чех (HUN)
 Конрад Черњак (POL)		 23,15

Званични рекорди[уреди | уреди извор]

Пре почетка такмичења званични свестки рекорд и рекорд шампионата у овој дисциплини су били следећи:

Рекорд Име Резултат Место Датум
Светски рекорд  Рафаел Муњоз (ESP) 22,43 Малага (Шпанија) 5. април 2009.
Рекорд светских првенстава  Милорад Чавић (SRB) 22,67 Рим (Италија) 27. јул 2009.

Током трајања трка на овом првенству у овој дисциплини испливано је неколико националних рекорда, а у два наврата је и „поправљан“ рекорд Азије.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

За трке на 100 метара делфин стилом било је пријављено укупно 82 такмичара из 79 земаља, а свака од земаља могла је да пријави максимално два такмичара по утрци.[1]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Иако су за квалификације првобитно била пријављено 82 пливача из 79 земаља, са тркама је стартовало укупно 80 пливача. Пливало се у укупно 9 квалификационих група са по 10 такмичара (изузев у групи 1 где је било 4, и у групи 2 са 8 такмичара). Пласман у полуфинале обезбедило је 16 пливача са најбољим временима квалификација.[2] Квалификационе трке пливане су 2. августа, у јутарњем делу програма са почетком у 10:44 по локалном времену.

ПЛ. КТ. Ст Пливач Репрезентација Време Нап.
1. 9 5 Флоран Маноду  Француска 23,15 КВ
2. 8 2 Ласло Чех  Мађарска 23,32 КВ
3. 9 3 Рафаел Муњоз  Шпанија 23,36 КВ
4. 8 6 Конрад Черњак  Пољска 23,38 КВ, НР
5. 7 6 Џозеф Скулинг  Сингапур 23,40 КВ, НР
6. 8 4 Николас Сантос  Бразил 23,41 КВ
7. 9 2 Ши Јанг  Кина 23,43 КВ
8. 8 3 Чад ле Клос  Јужна Африка 23,45 КВ
9. 8 5 Јевгениј Цуркин  Белорусија 23,49 КВ
9. 9 4 Андреј Говоров  Украјина 23,49 КВ
11. 7 4 Бен Прауд  Велика Британија 23,58 КВ
12. 7 2 Франсоа Херсбрант  Белгија 23,59 КВ
13. 7 7 Такеши Кавамото  Јапан 23,61 КВ
14. 7 5 Сезар Сјело Фиљо  Бразил 23,66 КВ
15. 7 8 Санто Кондорели  Канада 23,67 КВ
15. 9 0 Дилан Картер  Тринидад и Тобаго 23,67 КВ
17. 7 1 Александар Попков  Русија 23,75
18. 7 3 Пијеро Кодија  Италија 23,81
19. 8 1 Џејден Хадлер  Аустралија 23,83
20. 6 9 Тадас Душкинас  Литванија 23,85
21. 9 6 Ју Хесин  Кина 23,87
21. 9 8 Иван Ленђер  Србија 23,87
23. 9 1 Тим Филипс  САД 23,91
24. 8 9 Кристијан Голомејев  Грчка 23,96
25. 8 0 Марио Тодоровић  Хрватска 24,00
26. 6 5 Сантијаго Граси  Аргентина 24,03
27. 7 9 Џефри Чих  Хонгконг 24,12
28. 6 8 Сорен Дал  Данска 24,13
28. 7 0 Алберт Субиратс  Венецуела 24,13
30. 6 4 Кристофер Карлсен  Шведска 24,18
30. 8 8 Рајан Пини  Папуа Нова Гвинеја 24,18
32. 5 4 Елвис Бароус  Бахаме 24,19
33. 6 1 Луис Мартинез  Гватемала 24,20
34. 6 2 Бен Хокин  Парагвај 24,24
35. 6 7 Ралф Трибунцов  Естонија 24,28
36. 6 6 Јан Шефл  Чешка 24,34
37. 9 9 Томер Замир  Израел 24,49
38. 6 3 Глен Сутанто  Индонезија 24,51
39. 5 5 Франко Рејес  Панама 24,60
40. 6 0 Омар Ејса  Египат 24,63
41. 4 5 Ралефи Антони  Мадагаскар 24,69
42. 8 7 Алехандро Ескудеро  Мексико 24,73
43. 5 1 Зухајр Пигот  Суринам 24,76
44. 9 7 Данијел Рамирез  Мексико 24,83
45. 5 3 Антони Барбар  Либан 24,88
46. 5 2 Ралф Говеја  Замбија 25,16
47. 5 6 Тибо Дано  Обала Слоноваче 25,33
48. 5 9 Бредли Винсент  Маурицијус 25,42
49. 5 7 Максим Инић  Црна Гора 25,52
50. 4 3 Џошуа Данијел  Света Луција 25,61
51. 4 6 Ифеакачуку Нмор  Нигерија 25,91
52. 5 8 Ахмед Ателеси  Либија 25,94
53. 3 5 Умар Туре  Мали 26,13
54. 5 0 Вахан Мхитарјан  Јерменија 26,19
55. 4 4 Абеку Џексон  Гана 26,41
56. 4 1 Хасан Садик  Ирак 26,93
57. 4 2 Адам Викторија  Сејшели 27,08
58. 4 0 Ибрахим Нишван  Малдиви 27,42
59. 3 4 Мухамед Сад  Пакистан 27,66
60. 4 8 Стефано Мичел  Антигва и Барбуда 27,72
61. 3 6 Тинт Мјат  Mјанмар 27,77
62. 3 2 Борхане Абро  Џибути 27,99
63. 4 7 Јакоп ел Хулаифи  Катар 28,31
64. 4 9 Николас Силвестер  Свети Винсент и Гренадини 28,39
65. 3 0 Меритон Велију  Косово 28,67
66. 3 3 Амар Гадијали  Танзанија 28,81
67. 2 2 Абделазиз Ахмед  Судан 29,66
68. 3 1 Олим Курбанов  Таџикистан 29,82
69. 2 5 Калео Кихленг  Микронезија 30,15
70. 1 6 Дијенов Кока  Република Конго 30,20
70. 3 8 Били Скот Иракозе  Бурунди 30,44
72. 2 6 Јусеф ел Нехми  Јемен 30,53
73. 2 3 Браве Лифа  Малави 30,92
74. 3 7 Робел Хабте  Етиопија 30,95
75. 2 8 Чаоили Аоунзудин  Комори 31,09
76. 3 9 Ендру Фаулер  Гвајана 31,14
77. 2 4 Жил Бесан  Бенин 31,53
78. 1 3 Пап Јонга  Гамбија 32,36
79. 1 5 Осман Камара  Сијера Леоне 35,21
80. 2 1 Маел Амбонгилат  Габон 35,30
1 4 Чарли Нџуме  Камерун ×× НН
2 7 Албарчир Муктар  Нигер ×× НН

Напомена: КВ - квалификација; НР - национални рекорд; НН - није наступио

Полуфинала[уреди | уреди извор]

Полуфиналне трке одржане су 2. августа у послеподневном делу програма, са почетком у 18:07 по локалном времену. Пласман у финале обезбедило је 8 пливача са најбољим резултатима.[3]

Прво полуфинале
ПЛ. Стаза Пливач Репрезентација Време Нап.
1. 3 Николас Сантос  Бразил 23,05 КВ
2. 4 Ласло Чех  Мађарска 23,06 КВ
3. 5 Конрад Черњак  Пољска 23,07 КВ, НР
4. 2 Андреј Говоров  Украјина 23,15 КВ
5. 1 Сезар Сјело Фиљо  Бразил 23,29 КВ
6. 7 Франсоа Херсбрант  Белгија 23,34
7. 6 Чад ле Клос  Јужна Африка 23,49
8. 8 Дилан Картер  Тринидад и Тобаго 23,60
Друго полуфинале
ПЛ. Стаза Пливач Репрезентација Време Нап.
1. 4 Флоран Маноду  Француска 22,84 КВ, =НР
2. 7 Бен Прауд  Велика Британија 23,24 КВ
3. 3 Џозеф Скулинг  Сингапур 23,27 КВ, АЗР
4. 8 Санто Кондорели  Канада 23,30
5. 2 Јевгениј Цуркин  Белорусија 23,41
6. 5 Рафаел Муњоз  Шпанија 23,44
6. 6 Ши Јанг  Кина 23,44
8. 1 Такеши Кавамото  Јапан 23,74

Напомена: КВ - квалификација; АЗР - рекорд Азије; НР - национални рекорд; =НР - изједначен национални рекорд

Финале[уреди | уреди извор]

Освајачи медаља на подијуму
Чех, Сантос и Маноду по окончању финалне трке

Финална трка пливана је 3. августа са почетком у 18:17 по локалном времену.[4]

ПЛ. Стаза Пливач Репрезентација Време Нап.
4 Флоран Маноду  Француска 22,97
2 5 Николас Сантос  Бразил 23,09
3 3 Ласло Чех  Мађарска 23,15
3 6 Конрад Черњак  Пољска 23,15
5. 2 Андреј Говоров  Украјина 23,18
6. 8 Сезар Сјело Фиљо  Бразил 23,21
7. 1 Џозеф Скулинг  Сингапур 23,25 АЗР
8. 7 Бен Прауд  Велика Британија 23,39

Напомена: АЗР - рекорд Азије

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Званична стартна листа
  2. ^ „Званични резултати квалификација”. Архивирано из оригинала 07. 06. 2017. г. Приступљено 12. 08. 2015. 
  3. ^ Званични резултати полуфинала
  4. ^ Званични резултати финала

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_пливању_2015_—_50_м_делфин_за_мушкарце&oldid=27002699”