Sekelj kapija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sekelj kapija

Sekelj kapija (mađ.: Székelykapu), je u dubokoj tradiciji sekelja, napravljena je cela od drveta i osim praktičnih razloga da štiti kuću, služi i u estetske i tradicionalno verske svrhe. Obavezno je ukrašena ornamentima, gravurama a takođe sadrži i natpise koje obično imaju neku poruku, ime vlasnika kuće, ko je i kada podigao kapiju i kome ili čemu je posvećuje. Natpisi su u novije vreme najčešće na Mađarskoj latinici a ređe se koristi Rovaško pismo, koje je više bilo u upotrebi do sredine 19. veka.

Sekelj kapija se sastoji iz okvirnih stubova (zábék), velike kapije (Nagykapu), male kapije (kiskapu) i gornjeg pokrovnog dela (búg).

Podela kapija[uredi]

Kapije se dele na:

  • Kapije gde je prostor iznad male kapije popunjen sa drvenom pločom na kojoj se obično stavljaju reljefni ukrasi ili grb u zavisnosti od staležnog položaja domaćina.
  • Kapije gde je iznad male kapije prostor ispunjen sa kružnim otvorima i gde je ukras koža, platno, kožne trake ili u stara vremena rogovi životinje.
  • Kapije sa ukrštenim letvama
  • Kapije koje su ukrašene sa motivima sličnim kao i na tradicionalnom sekelj nameštaju.

Ukrašavanje i ornamentika[uredi]

U srednjem veku kapije se nisu nešto posebno bojile, mada je bilo i toga da bi se zaštitilo drvo, u 18. veku je počela da se obnavlja, razvija bojenje ukrasne ornamentike. Ornamenti u obliku cveta koji se „penju“ uz kapiju su obično tamno crvene boje, cvetovi plave ili zelene boje sa belim tufnama a ruzmarini su uvek zeleni.. Za bojenje se koriste samo četiri boje a to su crvena, zelena, bela, a povremeno i plava. Obično, stubovi, nosači kapije nisu rezbareni pri dnu ali već malo iznad zemlje počinju rezbarije sa ornamentalnim pletenicama u obliku listova koji se ponavljaju. Između listova se ubacuju ornamentalni ukrasi (kacsok) u obliku nekog cveta, (tulipana, ruže npr.) ili zvezde.

Na gornjem delu kapije se obično rezbari poseban razgranati ukras čija je osnova palmin list. Između greda se pravi okvirni prostor, da bi se jedno iznad drugog ređali cveće, zvezda, ruža, kruna, sveća, krst, pehar ili ptica. Telo male i velike kapije se ne rezbari i ne ukrašava.

Ornamentika sekelj kapije vuče korene iz kineske tradicije i tradicije naroda iz unutrašnjih delova Azije. To se naročito iskazuje kroz ornamentiku koja se stavlja na grede. Ovi ornamentalni detalji imaju za podlogu zmaja ili bolje rečeno detalje kao što su zmajeve oči ili zmajeve grbe na leđima, zmajevi nokti i tako dalje. Ova vrsta kapija i ukrašavanja se ne nalazi nigde od Kine pa do Karpata. Oblik kapije, oblik stubova, stilski završetak, oblik krova od kapije i ukrasna zmajolika ornamentika na vrhu daju mogućnost povezivanja kulture Sekelja sa kulturama naroda iz srednje Azije. A takođe i sunčani simboli na stubovima ukazuju na to.

Tradicija zmaja u kulturi Sekelja se održala pretežno u narodnim umotvorinama i u ornamentici, pa se kao čuvar kuće stavljala na kapije kao motiv. Dolaskom hrišćanstva to je pomalo nestajalo kao glavni motiv ornamentike, pa je to mesto zauzeto sa motivima iz hrišćanstva, najviše je zastupljen natpis koji se proteže dužinom cele kapije i obično je religioznog karaktera, a tu je naravno i krst i još neki motivi.

Istorija[uredi]

Geografska rasprostranjenost sekelj kapija se poklapa sa istorijskim kretanjima Huna, tako da se pretpostavlja da su Huni doneli tradiciju gradnje ovih kapija sa sobom i ostavili svojim naslednicima u zaostavštini.

Priskos retor (Priszkosz rhétor) rimski istoričar je ostavio ove zapise o Hunima: " Atilina kuća je od svih kuća sjajnija i raskošnija. Ova kuća je napravljena od greda i fino obrađenog drveta i ograđena sa svih strana, ali ne radi zaštite već radi ukrasa... Atilino dvorište je zaštićeno sa velikom ukrasnom kapijom čije stranice se otvaraju prema unutra“.

Galerija[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]