Sirovari

Sirovari — u jugoistočnoj Srbiji maskirana obredna povorka, vrsta — koledara, koja obilazi domaćinstva u selu uoči Nove godine. Naziv obreda je vezan sa sličnim nazivima novogodišnjih ophoda, koja su obavljana u makedonskim i bugarskim krajevima (сурвакане). U južnoj Srbiji izrazom mkd. Сурва, bug. Сурва, Сурава, rodop. Survak, označavan je praznik Sv. Vasilija.

Po pravilu, u povorci sirovari, koju je činila trupa maskiranih momaka, išli su „nevesta“ (taška, baba), „mladoženja“ i drugi svadbeni akteri (staroko, svekrva, svatovi). Kao i u drugim maskiranim povorkama koje su imitirale svadbu, „nevesta“ je nosila „dete“, napravleno od koretikve ili drveta, a sama igra bila je praćena erotskim elementima (npr. u Pčinji su babe pokušavale da uštinu „nevestu“). Učesnici povorke nose zvona, štapove i prave veliku buku, kako bi time oterali nečistu silu (karakondžule), koja je bila naročito aktivna u periodu nekrštenih dana i, kako se smatralo, tada mogla da naškodi ljudima, stoci, usevima. U okolini Vranja broj sirovari obavezno je bio neparan (sedam, devet, 11); u protivnom, kako se verovalo, neko iz povorke će umreti u toku nastupajuće godine. Sirovari su snažno uzvikivali: „Sirovo-burovo!“ ili „Sirovo!“, dok su iz kuće odgovarali „Borovo!“ (Bujanovac). Zatim bi sledila ustaljena blagosiljanja za bogatstvo kuće, plodnost stoke, rodnost polja, kao i domaćinovo darivanje sirovara (davali su im meso, rakiju, brašno, šećer). Ako ukućani ne otvore vrata, sirovari uzvikuju kletve, npr. „Nikad ti se neće otvorit' kuća!“ (Jablanica, Pčinja) ili „Sirovo-borovo i sve po kupi ćoravo!“ (Bujanovac). U leskovačkom kraju za sirovare bi ranije pripremili poseban hleb — sirovarski kravaj.

Vidi još

• Koledari
• Polažajnik

Izvori

• Plotnikova A. A. Sirovari // Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik / Redaktori Svetlana M. Tolstoj, Ljubinko Radenković — Zepter book world, Beograd, 2001.