Skadi

Skadi u lovu na planinama (1901)

U nordijskoj mitologiji, Skadi je jotun i boginja povezana sa lovom lukom i strelom, skijanjem, zimom, i planinama. Skadi je pomenuta u Poetskoj Edi, prevedena u 13-tom veku iz tradicionalnih izvora; Proznoj Edi i Heimskringli.

Prema svim izvorima, Skadi je ćerka izdanog Tijazija, i Skadi se udata za boga Njorda kao naknada od strane bogova zbog ubistva njenog oca. U Heimskringli, piše da se Skadi rastavila od Njorda i kasnije se udala za boga Odina, i da su njih dvoje imali mnogo dece. U Poetskoj Edi i Proznoj Edi, Skadi je odgovorna za postavljanje zmije koja je ispuštala otrov iznad Lokijeve glave. Skadi se još oslovljava kao Öndurguð (staro-nordijski "boginja hladnoće") i Öndurdís (staro-noridjski "hladna žena").

Etimologija imena Skadi nije pouzdana, ali može biti povezana sa originalnim nazivom Skandinavije. Imena nekih mesta u Skandinaviji, naročito u Švedskoj, odnose se na Skadi. Naučnici Scholars imaju pretpostavke o mogućoj povezanosti između Skadi i boga Ulra (koji je takođe povezan sa skijanjem i pojavljuje se najčešće u imenima gradova u Švedskoj), posebnom odnosu sa jotunom Lokijem, i da je Skandinavija možda dobila naziv po Skadi (moguće značenje "Skadijino ostrvo") ili da je ime povezano sa starom nordijskom imenicom čije je značenje "povrediti". Skadi je mnogima poslužila kao inspiracija u raznim delovima umetnosti.

Etimologija

Staro-nordijsko ime Skadi, kao i Ska(n)dinavija , može biti povezano sa gotskim skadus, staroengleskim sceadu, starosaksonskim scado, i staro-visoko nemačkim scato (značenje "senka"). Naučnik Džon Mekinel komentariše da ova etimologija sugeriše da je Skadi možda nekada bila personifikacija geografskog regiona Skandinavije ili da je bila povezana sa podzemljem.

Žorž Dimezil se ne slaže sa pojmom Skadin-avia etimološki "ostrvo boginje Skadi". Dimezil komentariše da je prvi element Skadin sigurno nekada imao veze sa "tamom" "ili nečim drugim za šta ne možemo da bude sigurni". Dimezil kaže da ime Skadi proističe iz imena geografskog regiona, koji je u to vreme bilo teško potpuno razumeti. U vezi toga, Dimezil ukazuje na paralelu u Eriu, boginji iz keltske mitologije koja je, po nekim irskim tekstovima, dobila ime po Irskoj a ne obrnuto.

Alternativno, Skadi je možda povezano sa staro-nordijsom imenicom skaði ("povrediti"), izvornim islandskim i farskim skaði (“povrediti, oštetiti”).

Postojanje

Skadijino postojanje je potvrđeno u poemama koje se nalaze u Poetskoj Edi, u dve knjige u Proznoj Edi i u jednoj Heimskringla knjizi.

Poetska Eda

Njord, Skadi, i Frejr prikazani u The Lovesickness of Frey (1908) od V. G. Kolingvud

U Poetskoj Edi poema Grimnismal, bog Odin (predstaljen kao Grímnir) otkriva mladom Agnaru postajanje dvanaest lokacija. Odin pominje lokaciju Triheimr šesti red u prvoj strofi. U toj strofi, Odin govori da je jotun Tijazi nekad živeo tamo, a da sada tu živi njegova ćerka Skadi. Odin opisuje Triheimr kao "drevni sud", a Skadi kao "svetlu mladu bogova". U uvodu u poemi Skirnismal, bog Frejr se zaljubio u poštenu devojku (jotun Gerdr) koju je ugledao u Jotunheimru. Bog Njord traži od Frejovog sluge Skinira da priča sa Frejrom, i u prvoj strofi poeme, Skadi govori Skirniru da pita Frejra što je toliko zabrinut. Skirnir odgovara da očekuje teške reči od njihovog sina Frejra.

U uvodu u poemu Lokasena, Skadi je predstavljena kao žena Njodra i navedena je kao jedna od boginja prisutnih na Aegirovoj gozbi. Posle Lokijeve razmene sa bogom Hejmdalom, Skadi se ubacuje. Skadi govori Lokiju da je "bezbrižan" i da se Loki neće "igrati komedijaša" još dugo, i da će ga bogovi vezati Lokija za čvrstu stenu sa smrznutim iznutricama njegovog sina. Loki odgovara, da i ako se to desi, on je bio "prvi i najzaslužniji" u ubistvu Tijazija. Skadi odgovara, da ako je tako, "ubitačan savet" će uvek doći iz njenog "utočišta i ravnice". Loki odgovara da je Skadi bila više prijateljski raspoložena dok je bila u njegovom krevetu-prozivka koju je upućivao svim boginjama u poemu i nije potvrđena nigde drude. Loki završava sa prozivkama a potom se pretvara u boginju Sif.

Na kraju Lokasene, bogovi hvataju Lokija i vezuju ga sa iznutricama njegovog sina Narfija, dok su njegovog drugog sina Valija pretvorili u vuka. Skadi stavnja otrovnu zmiju iznad Lokijevog lica. Otrov ispada iz zmije dok Lokijeva žena Sigin sedi i drži lavor ispod zmije, skupljajući otrov. Kada se lavor napuni, Sigin mora da ga isprazni, u toku tog vremena zmijin otrov pada na Lokijevo lice, pri čemu bi se on toliko grčio, da je dolazilo do zemljotresa od Lokijevog grčenja.

U poemi Hindla, ženski jotun Hindla govori boginji Freji različite mitološke rodoslove. U jednoj strofi, Hindla napominje da je Tijazi "voleo da gađa" i da je Skadi bila njegova ćerka.

Prozna Eda

U Proznoj Edi, Skadi je pomenuta u dve knjige: Gilfagining and Skaldskaparmal.

Gilfagining

Njordova želja za morem (1908) od V. G. Kolingvud

Skadijina čežnja za planinama (1908) od V. G. Kolingvud

U poglavlju 23 u Proznoj Edi knjiga Gilfagining, ustoličena osoba objašnjava da je Skadi žena od Njorda, da je ona ćerka od jotuna Tijazija, i priseća se priče o njih dvoje. Priseća se da je Skadi želela da živi u kući u kojoj je živeo njen otac zvana Triheimr. Ipak, Njodr je želeo da živi bliže moru. Potom, njih dvoje dolaze do dogovora da će prvo provesti devet noći u Triheimru a onda će sledeće tri noći provesti u Njordovoj kući pored mora in Noatun (ili devet zima u Triheimru i sledećih devet u Noatunu prema Kodeks Regius rukopisu). Kako god, kada se Njord vratio iz planina u Noatun, rekao je:

"Mrsko mi je da budem u planinama,

Nisam bio dugo tamo,

samo devet noći.

Zavijanje vukova

zvučalo je ružno za mene

posle labudovih pesama."

Skadi je odgovorila:

"Nisam mogla da spavam

na morskim krevetima

od kreštanja ptica.

Taj galeb me budi

kada iz širokog mora

dolazi svakog jutra."

Izvori za ove stihove nisu dati u Proznoj Edi ili bilo gde. Osoba dalje govori da se Skadi posle vratila u planine u živela u Triheimru, tamo je Skadi često putovala na skijama, rukovala lukom i strelom, i ubijala divlje životinje. Osoba kaže da su Skadi još oslovljavana kao "boginja hladnoće" (Staro-nordijski Öndurgud) i "hladna žena" (Öndurdís). Kao podrška, gore pomenutim stihovima iz Poetske Ede citira se poema Grimnismal. U sledećem poglavlju (24), Osoba kaže da "posle ovoga", Njord "je imao dvoje dece": Frejr i Freja. Imena majke dvoje dece nije dato ovde.

Na kraju poglavlja 51 Gilfgininga, Osoba opisuje kako su bogovi uhvatili i vezali Lokija. Skadi je predstavljena kako uzima otrvonu zmiju i stavlja je iznad Lokijevog lica. Lokijeva žena Sigin je sedela pored njega i držala lavor. Kada se lavor napuni, Sigin mora da ga isprazni, u toku tog vremena zmijin otrov pada na Lokijevo lice, pri čemu bi se on toliko grčio, da je dolazilo do zemljotresa od Lokijevog grčenja.

Skaldskaparmal

Skade (1893) od Karl Fredrik Fon Salza

U poglavlju 56 Prozne Ede knjige Skaldskaparmal, Bragi se priseća sa Aegirom kako su bogovi ubili Tijazija. Tijazijeva ćerka, Skadi, uzela je šlem, oklop i "sva oružja rata" i uputila se ka, Asgardu, kući bogova. Pti Skadijinom dolasku, bogovi su želeli da se iskupe za njen gubitak i ponudili su dogovor. Skadi im je dala uslove dogovora, i bogovi su se složili da Skadi može da izabere muža među njima. Ipak, Skadi može da izabere njenog muža gledajući jedino njihove noge. Skadi je videla par nogu koji su joj delovali najprivlačnije i rekla je "Biram ovog; ima malo stvari koje su ružne kod Baldra". Ali, ispostavilo se da su te noge od Njorda.

Skadi je kao deo dogovora još uključila nešto što je mislila da je nemoguće da će bogovi da ispune; da je nasmeju. Da bi uradio to, Loki je vezao jedan kraj kanapa oko brade od koze, a drugi kraj za svoje testise. Koza i Loki vukli su jedno drugo napred-nazad, ispuštajući glasne zvuke. Loki je na kraju pao u Skadijino krilo, ona se nasemejala, čime su bogovi ispunili ovaj deo dogovora. Konačno, kao zadnji deo dogovora, Odin uzima Tijazijeve oči, šalje ih na nebo i od njih pravi dve zvezde.

Dalje u Skaldskaparmali, delo poete Tord Sjareksona je citirano. Poema naziva Skadi "mudrom božijom nevestom" i napominje da ona "nije mogla da voli Vanire (drugi klan bogova)". Proza ispod citata naglašava da je ovo razlog zašto je Skadi napustila Njorda. U poglavlju 16, data su imena za Lokija, uključujući "svađalica Hejmdala i Skadi". U poglavlju 22, Skadi je povezana sa poemom iz 10-tog veka Haustlong gde pesnik Tjodolf oslovljava vola kao "zavezani-Varin [Skadijin] kit". U poglavlju 23, pesnik Bragi Bodanson oslovljava Tijazija kao "oca ledene-dame". U polgavlju 32, Skadi je nabrojana među šest boginja koja prisustvuju Aegirovom ručku. U polgavlju 75, Skadi se nalazi među 27 imena Esira.

Heimskringla

U poglavlju 8 "Heimskringle" knjiga Saga o inglizmu, Skadi se pojavljuje u mitskom delu. Ovaj deo daje detalje da se Skadi prvo udala za Njorda, alo nije imala seksualne odnose sa njim, i da se kasnije udala za Odina. Skadi i Odin su "imali puno sinova". Samo jedno ime je poznato: Semingr, kralj Norveške. Dve strofe od pesnika Ejvindra Skaldaspilira su date kao izvor. U prvoj strofi, Skadi je opisana kao jotun i "poštena dama". Neostaju delovi druge strofe. Druga strofa počinje:

Na kostima mora,

i mnogim sinovima

zimska boginja

bila je sa Odinom

Li Hollander objašnjava da "na kostima mora" je metafora za "stene", i veruje da ova strofa nesumnjivo oslovljava Skadi "stavnovnikom stena" zbog njene povezanosti sa blaninama i skijanjem.

Teorije

Volsung Saga

Snežna dolina u planinama Norveške

Još jedna ličnost po imenu Skadi pojavljuje se u prvom poglavlju Volsung Sage. U poglavlju, ovaj Skadi—muškarac—vlasnike je roba po imenu Bredi. Drugi čovek, Sigi (jedan od Odinovih sinova) otišao je jedne zime u lov sa robom. Sigi i rob Bredi lovili su sve dok nije pao mrak, kada su upoređivali ko je više ubio. Sigi je primetio da je rob Bredi ubio više i zbog toga ga je ubio i zakopao njegovo telo u snegu.

Te noći, Sigi se vratio kući i tvrdio da je Vredi pobegao u šumi, nestao mu iz vida i da ne zna šta se desilo sa robom kasnije. Skadi nije poverovao u Sigijevu priču, sumnjajući da Sigi laž ei da je Sigi u stvari ubio Bredija. Skadi je okupio ljude i počeli su da traže Bredija, dok nisu našli njegovo telo zakopano u snegu. Skadi je predložio da dolina treba da se se zove "Bredijeva dolina", i od tada ljudi velike doline prekrivene sngom nazivaju pod tim imenom. Činjenica da je Sigi ubio Bredija postala je očita, i Sigi je postao odmetnik. Pomoću Odina, Sigi napušta zemlju, i Skadi se više ne pominje u priči.

Naučnik Hese Byock napominje da se boginja Skadi takođe povezuje sa zimom i lovom, i da taj deo Volsung sage u kojoj učestvuju Skadi, Sigi i Bredi proizilazi iz nekog izgubljenog mita.

Drugo

Naučnik Džon Lindow komentariše da epizoda u Gilfgainingu koja opisuje Lokijevu scenu sa kozom može predstaviti kastraciju kao ritual koji je zasmejavao boginje. Lindow napominje da su Loki i Skadi imali poseban odnos, primer kada je Skadi postavila zmiju iznad Lokijeve glave u Lokaseni i Gilfgainintu.

Usled zajedničke povezanosti sa skijanjem i činjenicom da mnoga mesta u Švedskoj potiču od Ulra i Skadi, neki naučnici smatraju da postoji i poseban odnos između ova dva boga. Sa druuge strane, Skadi može biti muškog roda i kao rezultat toga, neki naučnici smatraju da je Skadi u stvari muški bog.

Naučnik Hilda Elis Davidson smatra da je Skadijina ličnost došla i do Halogalanda, provincija u severnoj Norveškoj, zato što "ona pokazuje osobine laponaca, koji su poznati po skijanju, gađanju lukom i strelom; njena rastava od Njorda može ukazati na razliku između njene kulture i kulture Vanira u ovom regionu, gde su skandinavci i paponci bili u blisim odnosima."

Moderni uticaj

Njord i Skadi na putu do Noatuna (1882) od Fridrih Vilhelm Hajne

Moderni radovi u umetnosti prikazuju Skadi u Skadi und Niurd (ilustacija, 1883) od K. Ehrenberga i Skadi (1901) od E. Doplera. Skadi se takođe polavljuje u A. Ehlenšlagerovoj pemsi (1819) Skades Giftermaal. Art deko naslikao je obe slike od bogovaa Ulra (1928) i Skadi (1929) koje su se pojavljivile na naslovnicama Švedskog godišnjeg skijaškog magazina På Skidor, na slikama oboje skijaju i drže luk i strelu. E. Džon B. Alen napominje da su bogovi oslikani u maniru koji "daje istorijsku vrednost velike vrednosti Švedskim ski novinama, koje su počele sa proizvodnjom 1893". Prirodi satelit Saturna (Skati) dobio je ime po ovoj boginji.

Dobivši ime od boginje, Skadi je glavni lik u internet stripu Kejti Rajs i Luk Korimakana koji se nalazi na interet-strip sajtu Dumm Comics.

The Eye of Skadi je item koji može da se kupi u igrici Dota 2, akciono-strategijska igra, od Korporacije Valv.

Skadi može biti pozvana kao ličnost u seriji Personska Carica Arkana, serija od Atlusa.

Skadi je bog koji može da se kupi u igrici Smajt.

Roterdamski veslački klub dobio je ime po Skadi.

Literatura

• Allen, E. John B. (2007). The Culture and Sport of Skiing. University of Massachusetts Press. ISBN 978-1-55849-601-9. 
• Byock, Jesse (1990). The Saga of the Volsungs: the Norse Epic of Sigurd the Dragon Slayer. University of California Press. ISBN 978-0-520-23285-3. 
• Byock, Jesse (2006). The Prose Edda. Penguin Classics. ISBN 978-0-14-044755-2. 
• Davidson, Hilda Ellis (1993). The Lost Beliefs of Northern Europe. Routledge. ISBN 978-0-203-40850-6. 
• Dumézil, Georges (1973). From Myth to Fiction: the Saga of Hadingus. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-16972-9. 
• Faulkes, Anthony (1995). Edda. Everyman. ISBN 978-0-460-87616-2. 
• Hollander, Lee M. (1964). Heimskringla. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-73061-8. 
• Larrington, Carolyne (1999). The Poetic Edda. Oxford World's Classics. ISBN 978-0-19-283946-6. 
• Lindow, John (2002). Norse Mythology: A Guide to Gods, Heroes, Rituals, and Beliefs. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983969-8. 
• McKinnell, John (2005). Meeting the Other in Norse Myth and Legend. Boydell & Brewer. ISBN 978-1-84384-042-8.