Pređi na sadržaj

Skloništa za izbeglice

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Skloništa za izbeglice su strukture koje se kreću od najprivremenijih smeštaja u šatorima preko prelaznih skloništa do izgradnje privremenih naselja. Nastaju nakon sukoba ili prirodnih katastrofa kao privremeni boravak za žrtve koje su izgubile ili napustile svoje domove. Izbeglice i interno raseljena lica su ljudi koji beže iz svojih domova ili zemalja porekla usled prirodnih katastrofa, rata i političkog ili verskog progona u potrazi za utočištem i preseljenjem. Izbeglice koje žive u ovim skloništima mogu biti primorane da žive u prostorima prepunim, bučnim, prljavim, bolešću punim, gde je hiljade porodica skučeno i preživljava iz dana u dan.[1]

Kamp Njanzale, DR Kongo

Izbeglice i interno raseljena lica se često mogu naći kako žive u izbegličkim kampovima ili kampovima za interno raseljena lica više od jedne decenije. Dizajnerski modeli, programi pomoći u slučaju katastrofe i pitanja posedovanja zemljišta igraju veliku ulogu u napredovanju oporavka i kategorizaciji naselja kao privremenih.

Ciljevi[uredi | uredi izvor]

Dizajn privremenih kuća je posebno važan jer su to prvi prostori koji pružaju određeni stepen normalnosti nakon katastrofe. Privremeni smeštaj je u početku modeliran samo da bi se uzele u obzir vitalne i funkcionalne potrebe žrtava tokom perioda preseljenja. Agencije dizajniraju svoje modele sa ciljem da zadovolje osnovne potrebe pojedinaca, pored stvaranja svesti o potrebi za „domom“ umesto samo skloništa nakon prinudnog preseljenja.[2] Nakon katastrofa, pošto ljudi trpe potpuni slom u društvenim, ekonomskim i fizičkim aspektima života, postoji hitna potreba za zaštitom i skloništem.[3] Privremeni smeštaj sa minimalnim uslovima života je skoro uvek ograničen i donekle uključuje prostore za život, spavanje i druženje, kao i prostore za pripremu hrane, ličnu higijenu i privatnost. Osnovne faze i dizajn okruženja nakon katastrofe imaju za cilj stvaranje idealne situacije uključujući privremeni smeštaj koji je praktičan, pomaže u psihološkom oporavku i ekološki osetljiv.

Kuće od bambusa i slame koje su izgradile izbeglice u izbegličkom kampu Nong Samet na granici Tajlanda i Kambodže, maj 1984.

Uslovi života[uredi | uredi izvor]

Katastrofe, posebno one izazvane prirodom, često su praćene brzim odgovorom sa humanitarnom pomoći. Hitna humanitarna pomoć se fokusira na odgovor na hitnu potrebu za obnavljanjem osnovnih usluga, medicinskog tretmana i medicinskih potrepština, hrane i privremenog skloništa; i predstavlja kratkotrajan, naporan i često improvizovan rad. Za razliku od većine normalnih građevinskih projekata, stambeni projekti nakon katastrofe su raznoliki po prirodi, imaju jedinstvene društveno-kulturne i ekonomske zahteve i izuzetno su dinamični. Zbog neposredne potrebe za resursima, skloništem i medicinskim uslugama koje su nastale usled katastrofe ili sukoba, obično se primenjuje brzo, pristupačno i dostupno rešenje u obliku šatora. Cilj skloništa za izbeglice je da zaštiti porodice od spoljašnjih opasnosti i da stvori prostor radi zaštite njihove privatnosti i da vrati osećaj sigurnosti.

Šatori[uredi | uredi izvor]

Za većinu izbegličke i interno raseljene populacije kojoj je pružena direktna pomoć preko vladinih ili humanitarnih grupa, postoje kampovi sa hiljadama ljudi koji žive u malim šatorima u izviđačkom stilu.[4] Ova skloništa za hitne slučajeve sastoje se od neplaniranih i spontano traženih lokacija koje su namenjene samo da obezbede zaštitu od nepogoda i tipično se grade na velikim otvorenim površinama. Jednostavne strukture šatora, grupisane u „grad šatora“, obično su napravljene od platnenih vojnih šatora koji se kritikuju zbog toga što su teški, glomazni, neizolovani, loše napravljeni i što trunu za manje od godinu dana.[5] U izbegličkim kampovima širom sveta susreli su se veliki problemi – na primer, oni brzo postaju prenaseljeni, neudobni i nesigurni.

Sklonište od cerada i štapova

Sekundarna katastrofa[uredi | uredi izvor]

Privremenim stambenim rešenjima često nedostaje nekoliko kvaliteta domova koji su u ovoj fazi značajni za žrtve, kao što su prozori, toplina, boja, prostor i sigurnost.[6] Problem buke takođe negativno doprinosi privatnosti stanara privremenih kuća. U susednim kućama hronični su zvuci plača ljudi nakon zemljotresa ili druge katastrofe. Dodatnu štetu izaziva kiša, što dovodi do poplava ili curenja gasa koje često izaziva požare. U ovim sekundarnim katastrofama, privremene stambene jedinice često postaju nefunkcionalne, a žrtve katastrofe ponovo postaju beskućnici.[7] Drugi problemi su: nedostatak privatnosti, nedostatak privatnog života; nedostatak prostora; svi članovi porodice prisiljeni da spavaju u istom prostoru; nedostatak mogućnosti da se uzmu u obzir osećanja drugih, uključujući strah i tugu; vremenski uslovi; bolesti; postojanje javnih toaleta i njihova sanitarija; briga o higijeni; toaleti su stalno zauzeti; nedostatak vode, uključujući za pranje veša i pranje sudova; problemi sa grejanjem, hlađenjem, strujom; vlažnost; curenje kišnice u stambeni prostor; prisustvo insekata; nedostatak prozora; nedostatak sunčeve svetlosti u kućama; prevoz do i od lokacije stanovanja; teškoće u dobijanju hrane; i nedovoljan broj skloništa.[2] Sve ovo žrtve mogu shvatiti kao sekundarnu katastrofu. Citat novinarke koja beleži svakodnevni život izbeglica u Palestini izražava njena osećanja nakon što je prvi put posetila kamp:

„Ulazeći u izbeglički kamp, osećam da ulazim u neki srednjovekovni geto. Hodam uskom uličicom, zaobilazeći otvoreni kanalizacioni kanal. Prolazim pored desetina jednosobnih i dvosobnih kuća, svaka naslonjena na drugu za oslonac. Nalazim se u getu bez ulica, trotoara, bašta, dvorišta, drveća, cveća, trgova ili prodavnica – među iskorenjenim, apatridima, raštrkanim ljudima koji su, kao i Jevreji pre njih, u tragičnoj dijaspori. Prolazim pored bezbroj male dece, treće generacije Palestinaca rođenih u getu koji ima skoro isto dugu istoriju kao i sama država Izrael. Neko je rekao da je za svakog Jevrejina koji je doveden da stvori novu državu, jedan palestinski Arapin iskorenjen i ostavljen bez doma.“ [8]
Ruandski izbeglički kamp u istočnom Zairu

Dizajn razmatranja[uredi | uredi izvor]

Kada se razmatraju hitni, privremeni, smeštajni uslovi, sledeće činjenice se vezuju za uspeh takvog skloništa i napora za pružanje pomoći:[9]

  • cena (koliko po skloništu? cena resursa? troškovi života?)
  • dostupnost (da li su dostupni neophodni resursi? da li su dostupni pod pritiskom/vreme? ko će ih obezbediti?)
  • vreme transporta (koliko dugo će biti potrebni neophodni materijali?)
  • vreme podešavanja (koliko je potrebno za postavljanje? koliko ljudi je potrebno? šta ako nedostaju delovi?)
  • kvalitet (od čega je napravljen? da li štiti od životne sredine?)
  • trajnost (koliko treba da traje? da li se lako može oštetiti, da li može da se popravi?)
  • veličina (broj osoba po sobi, kuhinja? prostor za pranje? prostor za spavanje?)
  • obezbeđenje (da li kuća ima bravu? ima li prozora? da li je okružena drugim skloništima za hitne slučajeve? da li se stvari mogu ostaviti bezbedno?)
  • otpornost na vremenske uslove (zaštita od uslova okoline, ekstremne vrućine, ekstremne hladnoće, vetra, kiše)
  • dizajn / izgled (boja? estetika? da li je kulturološki osetljiv? verski prostor? da li je blizu prirode?)
  • privatnost (odvojene sobe? brave na vratima?)
  • buka
  • čistoća
  • udaljenost do posla/ škole/ verskih službi/ toaleta.

Gore predstavljena pitanja su često nepotpuno odgovorena i uzeta u obzir kada se priprema rešenje nakon katastrofe.

Uključivanje korisnika[uredi | uredi izvor]

Pošto najefikasnije politike pomoći i rekonstrukcije proizilaze iz učešća preživelih u određivanju i planiranju sopstvenih potreba, uspešan rad grupa za pomoć zavisi od odgovornosti da se apeluje na lokalnu pomoć i njihovog uključenja. Psiholozi i humanitarne grupe sugerišu da je to korisno i za pojedinca i za učešće zajednice u finansiranju sopstvenih programa skloništa, posebno trajne rekonstrukcije. Pokazalo se da uključivanje potencijalnih korisnika ne samo u pogledu davanja glasa u skloništu, već i u projektovanju, planiranju i izgradnji skloništa doprinosi ublažavanju bola i patnji.[10] Arhitekte i psiholozi su sarađivali kako bi konstruisali modele dizajna koji su holistički i funkcionalni, obezbeđujući i najosnovnije, fizičke potrebe, kao i psihološka očekivanja od realnosti nakon katastrofe.

Uloge i odgovornosti[uredi | uredi izvor]

U nekim slučajevima, sav teret pomoći i olakšica stavljen je na nacionalnu vladu, dok je u drugim odgovornost različita na više nivoa vlasti i spoljne pomoći. Rekonstrukcija je usko povezana sa posedovanjem zemljišta, vladinom politikom i svim aspektima planiranja korišćenja zemljišta i infrastrukture. Upravljanje resursima i dostupnost su uvek konzistentan problem u hitnom oporavku, ali je bilo uspeha kada se pomoć nađe što je više moguće lokalno.[5]

Izbeglički kamp, Čad

Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice ili UNHCR, je agencija Ujedinjenih nacija koja štiti i podržava izbeglice.[1] Kada je UNHCR prvi put osnovan, smatralo se da su materijalni aspekti pomoći izbeglicama (npr. smeštaj, hrana) odgovornost vlade domaćina. Kako su se mnoge novije velike izbegličke zajednice u svetu pojavile u manje razvijenim zemljama, UNHCR je dobio dodatnu ulogu koordinacije materijalne pomoći za izbeglice i povratnike. Iako ovo nije bio prvobitni mandat UNHCR-a, koordinacija materijalne pomoći je postala jedna od njegovih glavnih funkcija uz zaštitu i promociju rešenja. [11]

Inovativne prakse[uredi | uredi izvor]

Postoji veliki broj inovativnih pristupa izgradnji privremenih skloništa, ali malo njih uspeva na terenu. Arhitekta Šigeru Ban dizajnirao je privremene i trajne strukture sa papirnim cevima kao temeljnom strukturom, korišćenim nakon zemljotresa u Kobeu 1995. Institut Cal-Earth je takođe razvio "Superadobe" koji koristi vreće peska i bodljikavu žicu za formiranje skloništa za hitne slučajeve za pomoć u katastrofama.

Šigeru Ban je japanski arhitekta poznat po inovacijama sa recikliranim papirom/kartonom i brzo i efikasno je smestio žrtve katastrofe. Počeo je da radi sa kartonskim cevima u saradnji sa UNHCR-om tokom humanitarne krize u ratom razorenoj Ruandi 1994. godine. Dizajniran za jednostavnu izgradnju od strane nekvalifikovane radne snage, svaka jedinica u obliku štale sastoji se od okvira od papirne cevi prekrivenog plastičnim ceradama. Cilindri obloženi poliuretanom su povezani spojevima iverice i užetom, što rezultira veoma stabilnom, vodootpornom strukturom koja maksimizira unutrašnji prostor. Sanduci punjeni peskom služe kao platforma i pod za skloništa i štite od poplava, kiše i snega. Papir je jeftin, nisko-tehnološki, može se reciklirati i zameniti. Kako je projektovano, za izgradnju je potrebno manje od šest sati.

Pored toga, socijalno preduzeće Better Shelter i UNHCR razvili su modularno sklonište za izbeglice u saradnji sa IKEA fondacijom (filantropski ogranak velike kompanije za nameštaj koja se ističe po svom jednostavnom postavljanju i masovnoj proizvodnji). Ovi modeli uključuju lagane polimerne ploče pričvršćene na čelični okvir. Potrebno im je samo oko četiri sata da se sastave i dolaze upakovani sa panelima, cevima, konektorima i žicama, sa LED svetlom na solarno napajanje unutra sa USB utičnicom.

Uprkos brojnim pokušajima — kartonske kuće Šigeru Bana, sklonište Better Shelter, Superadobe i još mnogim — projektovanje odgovarajućeg skloništa koje obuhvata sve neophodne karakteristike za izbeglice nastavlja da bude kontinuiran proces koji uključuje i arhitekte i psihologe.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b UNHCR: The UN Refugee Agency." UNHCR News. N.p., n.d. Web. 13 Nov. 2013. <http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/vtx/home>.
  2. ^ a b Yuksel, B. and Hasirci D. "An Analysis of Physical and Psychological Expectations of Earthquake Victims from Temporary Shelters: A Design Proposal." METU JFA. . 29 (2012): 225—40.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  3. ^ Yuksel, B. and Hasirci D. "An Analysis of Physical and Psychological Expectations of Earthquake Victims from Temporary Shelters: A Design Proposal." METU JFA. . 29 (2012): 225—40.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  4. ^ Al-Khatib, Issam A., and Ahmad Ju'ba. "Impact of Housing Conditions on the Health of the People at Al-Ama'ri Refugee Camp in the West Bank of Palestine."International Journal of Environmental Health Research. . 13 (4). 2003: 315—26.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). Print.
  5. ^ a b Murphy, Denis, and David Ndegwa. "Mental Health of Refugees in Inner-London."Psychiatric Bulletin 26.6 (2002): n. pag. Print.
  6. ^ Evans & Wells 2003, str. 485
  7. ^ Rueff, H., and A. Viaro. "Palestinian Refugee Camps: From Shelter to Habitat." Refugee Survey Quarterly 28.2–. 3 (2010): 339—59.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  8. ^ Halsell, Grace. Journey to Jerusalem. New York: Macmillan, 1999. Print.
  9. ^ Wardak, Zabihullah S. "Rebuilding Housing after a Disaster: Factors for Failure." (2012): 292–99.
  10. ^ Wardak, Zabihullah S. "Rebuilding Housing after a Disaster: Factors for Failure." (2012): 292–99.
  11. ^ Arslan, Hakan; Ünlü, Alper (2008). „The Role of NGO's in the Context of Post-Disaster Housing in Turkey” (PDF). humanitarianlibrary.org. i-Rec 2008. 
  12. ^ Arslan, Hakan; Ünlü, Alper (2008). „The Role of NGO's in the Context of Post-Disaster Housing in Turkey” (PDF). humanitarianlibrary.org. i-Rec 2008. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Evans, Gary W., and Nancy M. Wells (2003). „Housing and Mental Health: A Review of the Evidence and a Methodological and Conceptual Critique.”. Journal of Social Issues. 59 (3): 475—500. . Print.
  • Levine, J. N., A.-M. Esnard, and A. Sapat (2007). „Population Displacement and Housing Dilemmas Due to Catastrophic Disasters.”. Journal of Planning Literature. 22 (1): 3—15. . Print.
  • Gold, S. J. "Mental Health and Illness in Vietnamese Refugees." West J Med. . 157 (3). 1992: 290—94.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). Print.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Склоништа_за_избеглице&oldid=27875262”