Rusija se nije pomirila sa odredbama mirovnog sporazuma iz 1618. godine. Računajući na slabost Poljske uvučene u Tridesetogodišnji rat (1618—1648), krajem septembra 1632. godine, ruska vojska pod komandom Mihaila Šejina (38.588 vojnika i 158 topora) je krenula na zapad. Pošto je oslobodila veći broj mesta, početkom 1633. godine započela je opsadu Smolenska. Krajem avgusta iste godine u pomoć opsednutom gradu dolazi poljski kralj Vladislav IV sa oko 23.000 ljudi. Tatari u službi Poljaka pustošili su po Ukrajini. Zbog toga su Ukrajinci, koji su bili u sastavu ruskih snaga, samovoljno napustili opsadu i otišli da brane svoje domove. Vladislav je prišao Smolensku sa severa, desnom obalom Dnjepra i tako omogućio ispad poljske posade iz grada. Poljaci su zatim neometano obišli Šejinove snage i odsekli ih od Moskve. Šejin je 9. oktobra pokušao da se probije ka Moskvi, ali i pored gubitaka od 2000 ljudi nije uspeo u svojoj nameri. Najzad, zbog gladi i hladnoće, ruske snage kapituliraju 19. februara 1634. godine pod uslovom slobodnog prolaza. Šejin se sa ostacima snaga (oko 8000 ljudi i 12 topova), povukao prema Moskvi gde je optužen za izdaju i pogubljen. Na predlog Vladislava IV zaključen je mir u selu Semljovo na reci Poljanovki. Po njoj je i dobio naziv „Poljanovski mir“. Njime su, uglavnom, potvrđeni uslovi mirovnog sporazuma iz 1618. godine.[2]
Poljsko-litvanska unija
Rusko carstvo
