Пољско-руски рат (1654—1667)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тринаестогодишњи рат
Wojna polsko-rosyjska 1654-1667.svg
Тринаестогодишњи рат
Време:1654—1667
Место:Украјина, Литванија, Белорусија
Узрок:приступање украјинских козака Русији
Резултат: Андрусовски мир, победа Русије
Територијалне
промене:
Русија освојила Украјину источно од Дњепра
Сукобљене стране
Herb Rzeczypospolitej Obojga Narodow.svg Пољско-литванска унија Coat of Arms of Moscow.svg Руско царство
Команданти и вође
Стефан Чарњецки
Јан II Казимир
Алексеј Трубецков
Богдан Хмељницки
Јуриј Хмељницки
Василиј Шереметев
Иван Ковански
Јачина
око 30.000 око 100.000
Жртве и губици
тешки, Литванија и Белорусија опустошене знатни

Пољско-руски рат, такође познат и као Тринаестогодишњи, Први северни или Рат за Украјину, вођен је у периоду од 1654. до 1667. године између Руског царства са једне и Пољско-литванске уније са друге стране. Завршен је победом Руса.

Рат 1654—1656[уреди]

Присаједињење Украјине Русији био је узрок новом рату између Русије и Пољске. Русија је ушла у рат са 100.000 војника. Пољаци са Литванцима имали су око 30.000 људи. Појачања су им пружили и кримски Татари. Главне руске снаге упућене су 1654. године према Смоленску, слабије према Витебску и Полоцку, а део снага јужније према Могиљову и Гомељу. У Украјину је послато појачање Хмељницком. Руске снаге освојиле су многа места, а пољска посада у Смоленску предала се након двомесечне опсаде. Руси следеће године заузимају Виљнус и Каунас у Литванији. У Белорусији су исте године заузели Гродно и Минск, а у Украјини Лавов и Лублин. Пољска је због рата са Шведском присиљена на примирје. Хмељницки умире 6. августа 1657. године, а замењује га украјински племић Иван Виговски који је 1658. године Украјину предао Пољској. То је био повод за наставак рата.[1]

Победе Пољака[уреди]

У Украјини је Виговски у јуну 1658. године уз помоћ кримског кана код Конотопа разбио бојаре Алексеја Трубецког. Украјинци су били незадовољни издајом Виговског па су 17. октобра прогласили за хетмана Јурија Богдановича Хмељницког, сина покојног Богдана Хмељницког. Рат је настављен 1660. године. У Литванији су Пољаци и Литванци имали око 70.000, а Руси око 40.000 људи. Руси су потиснути из Полоцка и Могиљова. Августа 1660. године у Украјини, источно од Лавова, прикупиле су се јаке пољско-литванске снаге (око 70.000 људи). Руси (око 30.000 људи) се прикупљају у Кијеву под Василијем Шереметевим. Рачунајући на помоћ Јурија Хмељницког, Руси су се упутили ка Чуднову. Зауставиле су се пред самим градом због надмоћнијих противничких снага. Хмељницки је прешао непријатељу након чега је Шереметјев приморан на капитулацију 2. новембра. Наредне године Руси су примирани на повлачење из Гродна и Вилна, а 27. октобра трпе пораз код Глубокога. У Украјини се руска војска налазила само у Кијеву и у неколико мањих градова.

Крај рата[уреди]

Пољска је 1663. године предузела поход на Украјину одакле је планирала да касније настави ка самој Москви. Пољско-литванске снаге, појачане татарским, бројале су око 100.000 људи. Прешле су руску границу и избиле до Глухова. Пољаци су ту презимили, а Татари се вратили на Крим. Почетком следеће године, Пољаци опседају Глухово, али их је 9. фебруара напао Иван Брјуховецки који је претходне године од стране Руса изабран за хетмана Украјине. Пољаци су поражени и присиљени на повлачење ка Севску. Украјинско становништво дигло се на устанак у позадини пољских снага. Руси то, међутим, нису искористили. Пољска је 1655. године повукла војску из Украјине. Наредне, 1666. године, није било значајнијих догађаја. Због заједничке опасности од Турака и Татара, обе стране су 30. јануара 1667. године закључиле мир у селу Андрусову на 13 и по година. Русији је враћен Смоленск и Северска земља са Черниговом и Стародубом и припојен јој је део Украјине на левој обали Дњепра с Кијевом. Пољска је добила Украјину на десној обали Дњепра и Белорусију, а запорошки Козаци остали су потчињени и једнима и другима. [1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]