Sparti
Sparti (grč. Σπαρτοί, što u prevodu znači „posejani”) su u grčkoj mitologiji bili rasa ratnika, rođenih iz zemlje, odnosno posađenih zmajevih zuba, svetinje boga rata Areja. Odlikovali su se brzim rastom, a odmah su bili i naoružani i spremni za borbu.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
U mitologiji se pominju u dve različite priče.
Prve zube je posejao heroj Kadmo u Tebi. To su bili zubi zmaja sa izvora Ismene. Kada su iznikli iz zemlje, Kadmo je bacio kamen među njih i oni su oko njega otpočeli borbu. Samo ih je pet preživelo; Ehion, Udaj, Htonije, Hiperenor i Pelor. Oni su se pridružili Kadmu u osnivanju grada Tebe.[1] Potomci Sparta su nosili beleg i vladali Tebom. Polovinu zmajevih zuba su Atena i Arej podarili kolhidskom kralju Ejetu.[2]
Druge zube je posejao Jason na polju u Kolhidi kraj Crnog mora, a po zahtevu kralja Ejeta, koji je morao da ispuni da bi dobio zlatno runo. I on se izborio sa Spartima na isti način kao i Kadmo.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Za tebanskog komandira Epaminondu, koji je u istorijsko vreme osujetio invaziju spartanske armije u Leuktri, a nekoliko godina kasnije umro od rana u Mantineji (362. p. n. e.), čije su inovativne strategije uništile militarnu superiornost Sparte, verovalo se da pripada rasi Sparta, što je i bilo prikazano na njegovom grobu. Prema pričama, tamo je stajao stub i na njemu štit sa reljefom u obliku zmaja, što je predstavljalo amblem Sparta.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b theoi.com: SPARTOI, Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: SPARTI; -{Historical descendant of the SPARTI