Инвазија

С Википедије, слободне енциклопедије

Инвазија (енгл. Invasion) у војној терминологији означава упад и продор оружаних снага једне или више држава на територију друге (зараћене, неутралне) земље.[1]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

У војној литератури после Другог светског рата, термин добија и нешто шире тумачење: неки војни писци и теоретичари користе га као синоним за најезду и агресију, па и за сваки продор оружаних снага једне земље у другу (нпр. инвазија Савезника у Италију и Нормандију у Другом светском рату). [1]

Изводи се, обично, на широком фронту (дуж целе или већег дела граничне територије), јаким војним групацијама и, по правилу, представља акт агресије. С обзиром на амбијент где и како се изводи, може бити копнена, поморска (прекоморска) и и комбинована, уз учешће свих видова и родова, и различитог интензитета на појединим правцима и рејонима.[1]

Кроз историју[уреди | уреди извор]

У историји ратова инвазијом су називани многи походи и ратна дејства, и то у првом реду они у којима је војска једне државе продирала на туђу територију ради освајања и пљачке. Инвазија је, у ствари, била синоним за најезду, и то значење је задржала и касније: инвазија Монгола, Хуна, Арапа, Турака, Нормана, крсташа, итд. У том смислу, термини инвазија, најезда и агресија често се користе у сличном, или истоветном, значењу.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 622. 

Литература[уреди | уреди извор]