Spokoj (budizam)
| Dio serije o |
| budizmu |
|---|
 |
Spokoj ili smirenje (sanskrit: उपेक्षा upekkhā) je temeljna budistička vrlina.
To je kvalitet emotivne smirenosti, uravnoteženosti i mira, naročito u teškim situacijama. Ponekad se naziva i staloženost, ravnoteža (susamāhita) ili usredištenost (mađđhatta).[1] Neki je prevode grčkim filozofskim terminom apatija (apatheia).[2]
Spokojstvo je stav stabilnosti bez obzira na okolnosti u kojima se nađemo, takođe odsustvo pristrasnosti prema bilo kome.[3]
Budino učenje[uredi | uredi izvor]
Među onima koji na ovom svetu uvek dobro spavaju ja sam jedan.[4]
— Buda
Buda je govorio da dva kvaliteta, smirenje i uvid, čine znanje:
Dva su kvaliteta koja čine jasno znanje. Smirenje i uvid. Kada je smirenje razvijeno, um je razvijen. A kada je um razvijen, svaka strast je napuštena. Kada je uvid razvijen, mudrost je razvijena. A kada je mudrost razvijena, svako neznanje je napušteno.[5]
— Buda
Prema Budinom učenju, spokoj je jedno od četiri uzvišena boravišta (brahma vihāra). Ostala tri su prijateljska ljubav (mettā), saosećanje (karunā) i sa-radost (muditā).[3]
Tumačenja[uredi | uredi izvor]
Spokoj je jedan od načina na koji ljubav može da se izrazi. Izraziti ljubav prema nekome ko nas je povredio ili ko je bezrazložno zao, je da ostanemo mirni, neuznemireni i lišeni mržnje.[1] Takođe, spokojstvo je dobar odgovor na mnoga iskušenja i čulne podražaje. Ona će učiniti da nam razum ostane u ravnoteži i da se, kako je to Buda rekao, "krećemo ravno preko neravnog" (SN I.7)
Neki budisti prave jasnu razliku između spokoja i ravnodušnosti. Ako ostanemo mirni kada uznemirenost nije prikladna, opravdana ili korisna, to je spokoj. Ako ostajemo mirni i neuključeni zato što nećemo da nas bilo šta ometa, to se može nazvati ravnodušnošću. Spokojstvo nastaje iz znanja, ravnodušnost iz neznanja i sebičnosti.[1] Drugi, pak, smatraju ravnodušnost pravim značenjem.[2]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Budizam od A do Ž
- ^ a b Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I
- ^ a b Kovačević 2014, str. 92.
- ^ „Govor Hatthaki (O prijatnom snu u senovitoj šumi)”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 22. 08. 2015.
- ^ Kovačević 2014, str. 237.
