Srpsko-ruski sporazum o razmeni kulturnih dobara
U januaru 2019. godine u Beogradu predsednici dve zemlje postigli su Sporazum o razmeni između Ruske Federacije i Republike Srbije kulturnih dobara koja se čuvaju u Ruskoj narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju Srbije. Ministarstvo kulture Srbije nazvalo je ovaj sporazum „jednim od ključnih događaja u kulturnom životu države“.[1][2]
Ruska strana je izrazila spremnost da prenese 166. list Miroslavljevog jevanđelja u zamenu za 5 slika Nikole Reriha i 2 njegove skice sa srpske strane.
Državnoj dumi je 16. marta 2020. godine dostavljen nacrt saveznog zakona o ratifikaciji ovog sporazuma. Donji dom Savezne skupštine izglasao je 23. juna 2020. godine razmenu kulturnih dobara.
Savet Federacije je 8. jula odobrio odluku Državne dume slanjem instrumenta ratifikacije predsedniku Ruske Federacije na potpisivanje, koje je održano 13. jula 2020. godine.[3] Savezni zakon je objavljen u Ruskoj gazeti 16. jula 2020. godine.[4]
Miroslavljevo jevanđelje[uredi | uredi izvor]
Miroslavljevo jevanđelje je nacionalna relikvija srpskog naroda. Najpre je postojala želja da se zameni za rusku ikonu Bogorodice Vladimirske, koja se u to vreme čuvala u Srbiji. Ali 2017. godine u Beogradu su otkrivene slike Nikolaja Reriha, te je odlučeno da se ipak to dostavi Rusiji.
Miroslavljevo jevanđelje je najstariji primer ćiriličnog srpskog pisma. Nastao je u 12. veku, između 1180. i 1200. godine, po nalogu kneza Miroslava, brata Stefana Nemanjića, rodonačelnika srpske dinastije Nemanjića.
Rukopis je naručen za manastir Svetog Petra u Limi, koji je neko vreme služio kao kneževski grob. Zaposleni u Ruskoj nacionalnoj biblioteci Valentin Sidorin, Jevgenij Ljahovicki i Žana Levšina veruju da je do završetka izgradnje hrama nastalo ovo veličanstveno službeno Jevanđelje.[5]
Potom je završio u manastiru Hilandaru na Atosu. U drugoj polovini 19. veka ruski episkop Porfirije Uspenski posećuje Hilandar. U biblioteci manastira Porfirije je bio toliko očaran lepotom knjige da je istrgao 166. list, koji je doneo u Sankt Peterburg na poklon Carskoj javnoj biblioteci.[1] Prema drugoj verziji, poklonjen mu je list Jevanđelja. Davanje stranice bila je normalna praksa tih godina.[5] Ruska biblioteka ga je nabavila 1883. godine kao deo velike zbirke Porfirija Uspenskog.[5]
Nakon što je list otkupila Carska biblioteka, za njega je napravljen poseban reljefni zlatni povez. Tokom Drugog svetskog rata list je evakuisan u Dimitrovgrad i nije oštećen.[6]
Rukopis čini jedan pergamentni list (41 × 27,5 cm). Ovo je fragment Mesečnika. Tekst je napisan u dvostubnoj povelji na crkvenoslovenskom jeziku, ukrašen sa dva velika inicijala u bojama uz korišćenje zlata.[5]
Najveći deo knjige stigao je u Beograd tek 1896. godine, kada su monasi manastira Hilandara poklonili Miroslavljevo jevanđelje srpskom kralju Aleksandru Obrenoviću. Godine 1950. Miroslavljevo jevanđelje je preneto u Narodni muzej u Beogradu. Na primerku Miroslavljevog jevanđelja predsednici Srbije polažu zakletvu prilikom inauguracije.[5]
Rerihove slike[uredi | uredi izvor]
.jpg)
.jpg)
U Narodnom muzeju Srbije sačuvano je 7 dela Nikole Reriha. Smatralo se da su slike izgubljene tokom Drugog svetskog rata, ali su otkrivene u Beogradu 2017. godine.[5]
Godine 1932. Nikolaj Rerih je napisao pismo srpskom kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, uz koje jednu svoju sliku poklanja muzeju.
Srce mi gori da jednu svoju sliku donesem na poklon u ovu riznicu, ali moje delo je podeljeno na dva sveta: jedan je slovenski svet, ruski, drugi je svet kolevke predaka slovenskih Arijevaca — na Himalajima. Kako odabrati? Zar ne bi bilo milo Vašem Kraljevskom Veličanstvu da mi ukaže koji bi od ovih svetova bio poželjan za beogradsku riznicu?
— Nikolaj Rerih, Dopis od 5. juna 1930. godine, čuva se u Državnom arhivu Srbije
Kralj je odgovorio da bi više voleo sliku „iz ruskog života ili prirode, odnosno iz slovenskog sveta“. Drugi Rerihovi radovi doneti su u Srbiju u okviru izložbe njegovih radova, ali su izbijanje Drugog svetskog rata, a potom i napad nacističke Nemačke na Jugoslaviju u aprilu 1941. sprečili povratak eksponata u Rusiju.[5][7][8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Kulьturnый obmen. Miroslavovo Evangelie poedet v Serbiю, kartinы Reriha – v Rossiю | Balkanist”. balkanist.ru (na jeziku: ruski). 2020-02-21. Pristupljeno 2023-07-13.
- ^ „Obmen”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2021. g. Pristupljeno 11. 08. 2023.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2021. g. Pristupljeno 11. 08. 2023.
- ^ „Federalьnый zakon ot 13 iюlя 2020 g. N 199-FZ "O ratifikacii Soglašeniя meždu Pravitelьstvom Rossiйskoй Federacii i Pravitelьstvom Respubliki Serbii o peredače Peterburgskogo lista Miroslavova Evangeliя Respublike Serbii i kartin Nikolaя Konstantinoviča Reriha Rossiйskoй Federacii"”. Rossiйskaя gazeta (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-07-14.
- ^ a b v g d đ e „Peterburgskiй list Miroslavova Evangeliя. Novosti”. nlr.ru. Pristupljeno 2023-07-14.
- ^ „Rossiя polučit semь rabot Reriha v obmen na Peterburgskiй list serbskogo Evangeliя iz sobraniя RNB”. calendar.fontanka.ru. 20200713T2254+0300Z. Pristupljeno 2023-07-14. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „O sudьbe юgoslavskih kartin Nikolaя Reriha ili čto možet predložitь Serbiя v obmen na stranicu «Miroslavova evangeliя»”.
- ^ „Rerihove slike”.