Statua Zevsa u Olimpiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Olimpijski Zevs u skulpturnoj antičkoj umetnosti Katremera Kansija (1815).

Statua Zevsa u Olimpiji je jedno od sedam svetskih čuda, posvećena je bogu Zevsu – vrhovnom bogu starih Grka u čiju čast su se održavale Olimpijske igre, a nalazila se na prostoru same Olimpije po kojoj su igre i dobile naziv.[1] U vreme Olimpijskih igara prestajali su ratovi, a atlete iz Male Azije, Sirije, Egipta i Sicilije su dolazili da proslave Olimpijadu i obožavaju svog boga nad bogovima – Zevsa. Statua se nalazila u samom gradu Olimpiji, na zapadnoj obali današnje Grčke, oko 150 kilometara zapadno od Atine.

Računanje vremena kod starih Grka započinje 776. p. n. e. kada se veruje da je počelo i održavanje Olimpijskih igara. Ogromni Zevsov hram konstruisao je arhitekta Libon i on je izgrađen oko 450. p. n. e. Usled rastuće moći antičke Grčke, jednostavni hram u dorskom redu delovao je isuviše obično, pa su bile potrebne krupne izmene na njemu. Rešenje je pronađeno u izgradnji ogromne statue. Atinski skulptor Fidija dobio je ovaj „sveti“ zadatak. Tokom narednih godina, hram je privlačio posetioce i vernike iz celog sveta. U drugom veku p. n. e. izgrađena statua je uspešno renovirana, a u prvom veku p. n. e. rimski imperator Kaligula pokušao je da statuu prebaci u Rim. Pokušaj je propao kada su se građevinske skele koje su podigli njegovi radnici urušile. Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. g. n. e. po naredbi cara Teodosija I kao paganski običaj, naređeno je i da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je oštećen i u požaru u petom veku n. e. Nešto pre toga, statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uništena u velikom požaru 462. g. n. e. Na mestu gde je nekada bio stari hram danas nema ničeg osim ostataka kamenja, temelja građevine i palih stubova.

Fidija je izgradnju statue započeo oko 440. godine p. n. e. Nekoliko godina ranije, on je razvio tehniku izgradnje ogromnih statua od zlata i slonovače pomoću drvenog rama na koji su se postavljali komadi metala i slonovače, a zatim se skulptura prekrivala zlatom. Ova tehnika se zvala hrizelfantija Fidijina radionica i danas postoji u Olimpiji i identična je po veličini i nalazi se na istom mestu kao i u vreme kada je postojao Zevsov hram. U njoj je Fidija vajao komade buduće statue koji bi zatim bili sklopljeni u celinu. Kada je statua završena, jedva da je mogla da stane unutar hrama. Strabo piše: "... Iako je hram sam po sebi veoma prostran, skulptora su kritikovali što nije poštovao zadate mere. Sedeća statua Zevsa je bila toliko velika da je njena glava dodirivala tavanicu." Po ovom opisu može se zaključiti da je impresivna veličina statue nju upravo i činila tako izvanrednom. Osnova statue bila je 6,5 m široka i 1 metar visoka. Visina same statue je bila 13 m - kao današnja četvorospratnica. Statua je bila toliko visoka, da su posetioci više opisivali tron, nego Zevsa i njegovu skulpturu. Podnožje trona bilo je ukrašeno rezbarijama Sfinge i figurama Pobede sa krilima, skulpturama grčkih bogova Apolona, Artemide i Niobinine dece, kao i mitskih bića. Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog šiblja. U njegovoj levoj ruci nalazio se skiptar sa orlom na vrhu, a njegova odeća je bila ukrašena rezbarijama životinja i ljiljana.

Bile su napravljene i kopije ove statue, uključujući i veliki prototip u Sirenu (Libija). Međutim, nijedna od njih nije očuvana do današnjih dana. Tako je ova statua ostala zapamćena kao najzapaženija tvorevina grčke skulptorske umetnosti.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Statua Zevsa u Olimpiji

Statuu Zevsa naručili su Elidijci, čuvari Olimpijskih igara, u drugoj polovini petog veka pre nove ere za njihov novoizgrađeni Zevsov hram. U želji da nadmaše svoje atinske rivale, Elidijci su angažovali vajara Fidiju, koji je prethodno napravio masivnu statuu Atene Partenos u Partenonu.[2]

Statua je zauzimala polovinu širine prolaza hrama koji je izgrađen da bi je smestio. Geograf Strabon je rano u 1. veku pre nove ere primetio da je statua odavala „utisak da kad bi Zevs ustao i stajao uspravno, da bi otvorio krov hrama.“[3] Zevs je bila hrizelefantinska skulptura, napravljena od slonovače i zlatnih ploča na drvenoj potkonstrukciji. Nije sačuvana nijedna kopija u mermeru ili bronzi, iako postoje prepoznatljive, ali samo približne verzije na novčićima obližnje Elide i na rimskim kovanicama i graviranim draguljima.[4]

Geograf i putnik Pausanija iz 2. veka nove ere ostavio je detaljan opis: statua je bila krunisana izvajanim vencem od maslinovog spreja i nosila je pozlaćenu haljinu napravljenu od stakla i izrezbarenu životinjama i ljiljanima. Njegova desna ruka držala je malu hrizelefantinu statuu krunisane Nike, boginje pobede; levo je žezlo umetnuto mnogim metalima, koje nosi orla. Presto je imalo odslikane figure i kovane slike i bilo je ukrašeno zlatom, dragim kamenjem, ebanovinom i slonovačom.[5] Zevsove zlatne sandale počivale su na podnožju ukrašenom reljefnom amazonomahijom. Prolaz ispod prestola bio je ograničen oslikanim paravanima.[6]

Pausanija takođe priča da je statua bila stalno premazivana maslinovim uljem da bi se suprotstavilo štetnom uticaju na slonovaču izazvanom „močvarnošću“ gaja Altis. Pod ispred slike bio je popločan crnim pločicama i okružen uzdignutim rubom od mermera koji je sadržao ulje.[7] Ovaj rezervoar je delovao kao reflektujući bazen koji je udvostručivao prividnu visinu statue.[8]

Prema rimskom istoričaru Liviju, rimski vojskovođa Emil Paul (pobednik nad Makedonijom) je video statuu i „bio se ganut u svojoj duši, kao da je video boga lično“,[9] dok je grčki besednik iz 1. veka Dio Zlatoust izjavio da će jedan pogled na statuu učiniti da čovek zaboravi sve svoje zemaljske nevolje.[10]

Ermitaž

, Sankt Peterburg) ]]

Prema legendi, kada su Fidiju upitali šta ga je inspirisalo — da li se popeo na planinu Olimp da vidi Zevsa, ili je Zevs sišao sa Olimpa da bi Fidija mogao da ga vidi — umetnik je odgovorio da je Zevsa prikazao prema prvoj knjizi, stihovi 528–530 Homerove Ilijade.[11][12]

Skulptor je takođe slovio da je ovekovečio Pantarkesa, pobednika u rvanju za dečake na osamdeset šestoj olimpijadi za koga se govorilo da mu je bio „voljeni“ (eromenos), tako što je urezao Pantarkes kalos („Pantarkes je lep“) na Zevsov mali prst, i postavljanjem reljefa dečaka koji se kruniše kod nogu statue.[13][14]

Prema Pausaniji, „kada je slika bila sasvim gotova, Fidija se molio bogu da znakom pokaže da li mu je delo po volji. Odmah je, kaže legenda, pao grom na onaj deo poda gde sve do danas počiva bronzani vrč da pokrije to mesto.“[7]

Gubitak i uništenje[uredi | uredi izvor]

Fotografija (2005) Fidijeve radionice u Olimpiji

Prema rimskom istoričaru Svetoniju, rimski car Kaligula je naredio da se „statue bogova, koje su bile posebno poznate po svojoj svetosti ili umetničkim zaslugama, uključujući i Jupiterovu u Olimpiji, donesu iz Grčke, kako bi im se uklonile glave i na njihovo mesto postavila njegova.“[15] Car je ubijen pre nego što se to moglo dogoditi, 41. godine; njegovu smrt je navodno prorekao kip, koji je „iznenada izazvao toliki smeh da su se skele srušile i radnici su pobegli“.[16]

Alternativno, statua je stradala zajedno sa hramom, koji je teško oštećen u požaru 425. godine nove ere.[17] Ali raniji gubitak ili oštećenje implicira Lukijan iz Samosate u kasnijem 2. veku, koji je to pomenuo u Timonu: „Položili su ruke na vašu ličnost u Olimpiji, moj gospodaru Visokogromovniče, a vi niste imali energije da probudite pse ili pozovite komšije; sigurno su mogli da priteknu u pomoć i da uhvate momke pre nego što su završili sa pakovanjem plena.”[18][19]

Fidijeva radionica[uredi | uredi izvor]

Približan datum statue (treća četvrtina 5. veka pre nove ere) potvrđen je u ponovnom otkriću (1954–1958) Fidijine radionice, otprilike tamo gde je Pausanija rekao da je izgrađena statua Zevsa. Arheološki nalazi uključivali su oruđe za obradu zlata i slonovače, komade slonovače, drago kamenje i kalupe od terakote. Većina ovih poslednjih je korišćena za pravljenje staklenih ploča i za formiranje ogrtača statue od staklenih listova, naturalistički drapiranih i presavijenih, a zatim pozlaćenih. Na tom mestu je pronađena šolja sa natpisom „ΦΕΙΔΙΟΥ ΕΙΜΙ“ ili „Ja pripadam Fidiji“.[20] Međutim, naširoko se smatra da je natpis falsifikat.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Phidias from encyclopædiabritannica.com. Retrieved 3 September 2014
  2. ^ McWilliam, Janette; Puttock, Sonia; Stevenson, Tom (2011). The Statue of Zeus at Olympia: New Approaches. Cambridge Scholars Publishing. str. 33—34. ISBN 978-1-4438-3032-4. 
  3. ^ Strabo, Geography 8.3.30. Trans. C. Hamilton and W. Falconer, 1903. Perseus Digital Library, Tufts University. Retrieved 20 March 2021.
  4. ^ Gisela M. A. Richter, "The Pheidian Zeus at Olympia" Hesperia 35 .2 (April–June 1966:166–170) pp. 166f, 170. Details of the sculpture in this article are corroborated in the Richter article.
  5. ^ Pausanias, Description of Greece 5.11.1-.10). Pausanias was told that the paintings were by the brother of Phidias, Panaenus.
  6. ^ McWilliam, Janette; Puttock, Sonia; Stevenson, Tom (2011). The Statue of Zeus at Olympia: New Approaches. Cambridge Scholars Publishing. str. 46. ISBN 978-1-4438-3032-4. 
  7. ^ a b Pausanias. Description of Greece, 5.11 Trans. Jones & Ormerod (1918) via Perseus Digital Library
  8. ^ McWilliam, Janette; Puttock, Sonia; Stevenson, Tom (2011). The Statue of Zeus at Olympia: New Approaches. Cambridge Scholars Publishing. str. 44. ISBN 978-1-4438-3032-4. 
  9. ^ Livy, Ab Urbe Condita, XLV.28.5: "Iovem velut praesentem intuens motus animo est."
  10. ^ Or. 12.51
  11. ^ Zamarovský, Vojtěch. Za sedmi divy světa. str. 186. 
  12. ^ Iliad, I, 528–530 Arhivirano 2007-10-11 na sajtu Wayback Machine
  13. ^ John Grimes Younger, Sex in the Ancient World from A to Z, p. 95. Routledge; Abingdon and New York, 2005.
  14. ^ Clayton, Peter A; Price, Martin (2013). The Seven Wonders of the Ancient World. Routledge. str. 70—71. ISBN 978-1-136-74810-3. 
  15. ^ Suetonius, Gaius 22.2; compare Cassius Dio, 59.28.3.
  16. ^ Suetonius, Gaius, 57.1. In Roman religion Jupiter was the equivalent of Zeus.
  17. ^ Richter, 1966, note 1, citing Georgius Cedrenus, Historiarum Compendium §322c, in Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae 34, vol. I, p. 564.
  18. ^ Lucian, Timon, 4.
  19. ^ Lucian's dialogue Timon the Misanthrope, translated by H. W. Fowler And F. G. Fowler.
  20. ^ James Grout, The Workshop of Pheidias, Encyclopaedia Romana (accessed 31 July 2013)
  21. ^ „Museology, Classics and Lies: 3 Case Studies from the Museum of Olympia”. 25. 10. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Statua Zevsa u Olimpiji na Vikimedijinoj ostavi.
Bibliotečki resursi o
Statue of Zeus at Olympia
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Статуа_Зевса_у_Олимпији&oldid=27549484”