Stevan Lazić
| Stevan Lazić | |
|---|---|
 Stevan Lazić | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. oktobar 1830. |
| Mesto rođenja | Sremski Karlovci,  Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 15. februar 1901. (70 god.) |
| Mesto smrti | Sremski Karlovci,  Austrougarska |
| Naučni rad | |
| Institucija | Karlovačka gimnazija |
| Potpis |  |
Stevan Lazić (Sremski Karlovci, 7. oktobar 1830 — Sremski Karlovci, 15. februar 1901) je bio srpski profesor, klasični filolog, književnik i direktor Karlovačke gimnazije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Otac Grigorije bio je profesor Karlovačke gimnazije i pisac. U Sremskim Karlovcima završio je srpsku osnovnu (1836—40) i nemačku školu (1840—41) i šest razreda gimnazije (1841—47). Sedmi i osmi razred gimnazije (filozofija) pohađao je u Segedinu (1847-48) i Zagrebu (1849-50). U Pešti je upisao medicinu (1851), koju ubrzo napušta, kako bi studirao pravo u Beču (1851-54). Odustaje i od prava, i završava kurs za profesora latinskog jezika i književnosti, takođe u Beču (1854).[1]
Angažman u Karlovačkoj gimnaziji[uredi | uredi izvor]
Patrijarh Josif Rajačić postavio ga je za profesora Karlovačke gimnazije (1854—76) a potom je do penzionisanja bio direktor ove obrazovne ustanove (1876—96). Kada je gimnazija 1873. dobila status javne škole, zalagao se da se ona prilagodi novonastalim zahtevima i da ima veću autonomiju koju je Zemaljska vlada u Zagrebu ograničavala. U gimnaziji je sprovodio Vukovu jezičku reformu, što je naišlo na neodobravanje patrijarha Rajačića, pa je Vukov pravopis zabranjen. Nakon smrti patrijarha 1861. ponovo je uveo Vukov pravopis, koji je Patronat još jednom zabranio 1865. Za vreme njegovog mandata završena je nova zgrada gimnazije.
Bio je član Književnog odeljenja Matice srpske (od 1873), Školskog saveta, Konzistorije i Patronata Karlovačke gimnazije (od 1897).[1]
Književni i prevodilački rad[uredi | uredi izvor]
Prvu pesmu, Usklik mladim Srbima, objavio je u Serbskom narodnom listu 1847. godine. Uglavnom je pisao prigodne pesme, članke iz književnosti, besede, biografije, prikaze i sl. Sa nemačkog je prevodio Šilera, a sa latinskog Horacija i Vergilija. Za prevod Pesme Horacija dobio je 1862. novčanu nagradu Matice srpske. Važio je za odličnog govornika, i govore je sastavljao po uzoru na Ciceronove. Radove je objavljivao u Sedmici, Podunavci, Javoru, Danici, Privredi, Stražilovu, Zastavi, Brankovom kolu, Izveštajima i Programima Karlovačke gimnazije. Napisao je i Kratak pregled istorije Srpske pravoslavne velike gimnazije u Sremskim Karlovcima (1891). U rukopisu je ostavio autobiografiju na nemačkom jeziku.[1]
Porodica[uredi | uredi izvor]
Imao je ćerku i sina Gligorija, takođe profesora Karlovačke gimnazije.[1]