Stećci u Jaseni
| Stećci u Jaseni | |
|---|---|
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Stećci - srednjovekovni nadgrobni spomenici |
| Kriterijum | kulturna: iii, vi |
| Referenca | 1504 |
| Upis | 2016. (41. sednica) |
| Veb-sajt | http://whc.unesco.org/en/list/1504 |
Nekropola sa stećcima u selu Jaseni sačinjena je od 62 stećka, među kojima su i brojni sanduci i spomenici sa ćiriličkim natpisima.[1] Nekropola je sastavljena od velikog broja ploča među kojima ima i jako velikih i četiri sanduka. Spomenici potiču iz 15. veka,[2] a smešteni su u selu Jaseni, koje leži u veoma prostranoj kraškoj površi koja se prostire južno od planinskog grebena Veleža.
Pored ove nekropole, kojom dominira veliki krst pozicioniran u neposrednoj blizini, više stotina metara istočno leži još jedna jako velika ploča koju je Šefik Bešlagić označio kao sanduk koji nosi i natpis. Treba, ipak, naglasiti da je površina ploče jako oštećena i da su upravo u zapadnom, nadglavnom delu, uočljiva najveća oštećenja i razaranja korozivnim procesom koji je fragmentovao krečnjak u dubini od više centimetara, pa je natpis teško uočljiv.
Ćirilički natpis
[uredi | uredi izvor]Najpoznatiji stećak sa ovog lokaliteta je onaj koji predstavlja spomenik izvesnom Milobratu Mrđiću i njegovom sinu Ivanišu, a koji sadrži i ćirilički natpis koji svedoči o pomenutim ličnostima. Stećak, odnosno ploča, dimenzija je 2,35 h 1,85 h 0,50 metara, a natpis je smešten na zapadnoj strani stećka.
Natpis je u dva navrata objavio epigrafičar Marko Vego.[2][3] Njegovo tumačenje, međutim, nije do kraja ispravno i stiče se utisak da se kraće zadržao na licu mesta, ili, moguće, nije bio na nekropoli u Jaseni, nego je natpis pružen na temelju nekog snimka ili odlivka. Natpis sa nekropole u Jaseni je, pre Vega, objavljen od strane Vida Vuletića-Vukasovića i Ljube Stojanovića, ali pogrešno.
Neposrednim uvidom nađeno je da je natpis nestručno i delimično markiran farbom, što je uočeno i na nekoliko srednjevekovnih natpisa u oblasti Nevesinja (Gornja Trusina), Dabra (Ljuti Do), Bileća (Radmilović Dubrava) i Gacka (Dulići).
Marko Vego je natpis u Jaseni pružio na način da je njegovim čitanjem postignuta puna logičnost natpisa. On je, pružajući neadekvatnu latiničnu transkripciju, natpis pročitao na sledeći način:
†A se leži MilobratЬ MrЬđićЬ (MrЬćićЬ) s dobrimЬ sinomЬ s IvanišemЬ. Bih živomu radЬ a mЬrtva saranihЬ (sahranih).[2]
Teškoće se javljaju kod poslednje reči natpisa, SARANIHЬ, za koju nema mesta u prostoru koji je obeležen završnim znakom: Ь. Pažljivom analizom slovnih znakova vidi se da je ovde u pitanju sasvim drugi glagol — SRETAMЬ, pa natpis glasi:
†A se leži Milobrat Mrđić s dobrim sinom s Ivanišem. Bih živomu rad, a mrtva sretam.
Vego je u svom Zborniku pružio sasvim nejasan snimak natpisa koji nije upotrebljiv, ali je njegova potpuna logičnost odbijala od preduzimanja puta i neposrednog uvida.[3] Ipak, uvidom na licu mesta, uočena je neodrživost reči: „saranihь“ i zbog nedostatka prostora za njeno uklesavanje i zbog toga što ovde jednostavno ne piše tako. Milobrat Mrđić kaže da se radovao dobrome sinu, a sada ga mrtva sreće (dočekuje). Marko Vego nije video slovo „omega“ koje se javlja pored „O“ u imenu Milobratovom.
U prvom redu natpisa postoji „omega“ nakon slova „O“, a klesar dosledno upotrebljava tanki poluglas, koji u određenim situacijama „priljubljuje“ odgovarajućim slovima. To upravo čini u poslednjoj reči drugog reda, a to je učinio i u poslednjoj reči natpisa, što je kod Marka Vega moglo izazvati zabunu ukoliko se služio snimkom ili nekim odlivkom. Kada se pažljivo pogleda završetak drugog reda natpisa, tada će se videti da je tanki poluglas svojom malo iskošenom okomitom linijom ugrađen u slovo „D“ pa formira njegovu desnu nožicu. Isti postupak je ponovljen u završnici natpisa gde je desna noga slova „M“ klesanog kao asimetrično „M“ (tendira obliku sa ukrštenim nogama), svojstveno i ranijim periodima, projektovana u liniju koja „izbija“ iz obline omče tankog poluglasa. Inače, klesar je „M“ izradio u tri varijante: oblo, izrazito uglasto i ovo poslednje asimitrično koje podseća na „M“ sa ukrštenim nogama.
U selu Fatnica, u predelu srednjovekovne župe, postoji visoki ukrašeni sanduk sa višerednim ćiriličkim natpisom na istočnoj užoj strani, koji je objavljen i u časopisu „Slovo“.[4] Pokojnik kome je izrađen spomenik u Fatnici nosi ime Ivan Mrčić, što je isto kao Mrđić. Moguće je da se na taj način ovo staro humsko prezime javlja i u Fatnici u 15. veku, jer je natpis na taj način datiran. Opaža se, međutim, pažljivim markiranjem slovnih znakova ovog natpisa, izvesna sličnost slovnih oblika sa natpisom u Jaseni. I ovde je klesar umetnuo tanki poluglas u slova. U natpisu iz Jasene, u problematičnoj poslednjoj reči natpisa, jedno malo, čak teško uočljivo nadredno „E“, klesano je orijentisano prema gore. Ovo slovo ima potpuno pravu „okomitu“ liniju, podsećajući na brzopisno „E“, a isto takvo „E“ se nalazi u natpisu Ivana Mrčića u Fatnici. I slovo „Ž“, iako se razlikuje u prvom redu natpisa Ivana Mrčića, nadalje je, po svojoj asimetričnosti, identično natpisu u Jaseni. Klesar je i u natpisu u Fatnici kombinovao „omegu“.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Šefik Bešlagić, Stećci; Kataloško-topografski pregled. Sarajevo, 1971
- ^ a b v Marko Vego, Iz istorije srednjovekovne Bosne i Hercegovine. Sarajevo, 1980
- ^ a b Marko Vego, Zbornik srednjovekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tom 3. Sarajevo, 1964
- ^ Goran Ž. Komar, Ćirilični natpisi iz istočne Hercegovine. Slovo, god. 8, broj 34-35, Nikšić, 2011
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Natpis u selu Jasena na sajtu Plemenito Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2020)
- Goran Ž. Komar, Ćirilični natpis u nevesinjskom selu Jasena
- Đorđić, Petar (1971). Istorija srpske ćirilice: Paleografsko-filološki prilozi (1. izd.). Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
