Горња Бијења

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горња Бијења
Gornja Bijenja.jpg
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаНевесиње
Становништво
 — (2013)160
Географске карактеристике
Координате43°20′08″ СГШ; 18°11′21″ ИГД / 43.3356° СГШ; 18.1892° ИГД / 43.3356; 18.1892Координате: 43°20′08″ СГШ; 18°11′21″ ИГД / 43.3356° СГШ; 18.1892° ИГД / 43.3356; 18.1892
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Горња Бијења на мапи Босне и Херцеговине
Горња Бијења
Горња Бијења

Горња Бијења је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Невесиње које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 160 становника.

Географија[уреди]

Горња Бијења је смјештена под планином Црвањ, док се испод села пружа Невесињско поље. Село се дијели на три засеока или махале — Дедовића махала, Демировића махала и Кафадарева махала или Атлићи. Дедовића махала је одијељена од остале двије махале тзв. Крагујевим потоком. Генерално, село је сиромашно водом. У близини Кафадареве махале налази се извор Јамник за који се претпоставља да крије значајне количине воде но никада није довољно истражен. На локалитету Илијино брдо налази се неколико бунарева и локва, углавном у рушевном стању, који се напајају водом из оближњег извора. Изнад Дедовића махале налази се омањи извор — Локвањ.

Историја[уреди]

На дуги континуитет живљења на овом простору свједоче некрополе стећака у близини села — у Орашницама и на Дернеку. У некрополи у Орашницама видљиви су и тумулуси из илирског доба. Такође, сеоско гробље или харем је једно од највећих и најстаријих у Херцеговини. На старост упућују надгробници који представљају прелазну фазу између стећака и исламских надгробника. У харему се налази и много надгробника у виду грубо отесаних, усправних, камених блокова, те миљоказ из римског периода.

Становништво[уреди]

На Попису из 1991. у Горњој Бијењи је живјело 160 особа, сви бошњачке националности. Овдје су живјеле породице: Бојчић, Ћушић, Дедовић, Демировић, Кафадар и Пајевић.[тражи се извор]

Из Горње Бијење потичу Ахмет Дедовић звани Јапалак, један од првака Херцеговачког устанка из 1882, те Салем Дедовић, мостарски муфтија од маја 2014. године.[тражи се извор]

Демографија[1]
Година Становника
1961. 194
1971. 235
1981. 208
1991. 160

Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]