Straton (filozof)
| Straton | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 340. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Lampsak, |
| Datum smrti | 268. p. n. e. |
| Mesto smrti | Atina, |
| Filozofski rad | |
| Škola filozofije | Paripatetička škola |
Straton od Lampsaka, zvani "fizičar" (340. p. n. e. - 268. p. n. e.) bio je starogrčki filozof i fizičar.
Biografija
[uredi | uredi izvor]On je predstavnik peripatetičke škole. Njegov učitelj je drugi šef Liceja, Teofrast (pošto je Straton u godini Aristotelove smrti imao 17-18 godina, malo je verovatno da je imao priliku da uči kod samog osnivača Liceja). Kada je Ptolemej I Soter, kralj helenističkog Egipta, pozvao Teofrasta da postane učitelj njegove dece (naročito budućeg kralja Ptolomeja Filadelfa), on je to odbio, navodeći činjenicu da ne može da napusti Licej, i poslao je Stratona u njegovo mesto. U glavnom gradu Egipta, Aleksandriji, Straton je aktivno učestvovao u organizaciji Biblioteke i Muzeja, koji su kasnije postali centar naučnih saznanja helenističkog sveta. Godine 287. p. n. e. postavljen ke na čelo Liceja, koji je vodio do smrti[1].
Pogledi i aktivnosti
[uredi | uredi izvor]Stratonovi stavovi se uglavnom nisu poklapali sa stavovima Aristotela. Dakle, Straton je verovao da je priroda (phisis) sila neodvojiva od materije, poričući Boga i dušu kao nezavisno delujuće agente. Prema Ciceronu, Straton „veruje da sva božanska moć leži u prirodi, koja sadrži uzroke generisanja, porasta, ali je lišena svakog smisla i izgleda[2]. Stratonova priroda je spontana i samodovoljna sila, lišena svesti i ličnosti, nije podređena nikakvim spoljašnjim oblicima ili ciljevima. Očigledno je po svojim pogledima bio blizak ateizmu[3].
Većina Stratonovih dela se odnosi na fiziku, o čemu svedoči i njegov nadimak. Straton je smatrao gravitaciju glavnom silom u prirodi, koja, po njegovom mišljenju, organizuje kosmos i izvor je kretanja. U svom tumačenju gravitacije, Straton je negirao aristotelovski koncept prirodnih mesta, smatrajući da sva četiri elementa (Aristotelov peti element – Straton je takođe negirao etar) imaju različite stepene gravitacije. Straton se nije slagao sa Aristotelovim mišljenjem da tela padaju na Zemlju stalnom brzinom; po njegovom mišljenju brzina pada tela raste sa rastojanjem. Da bi dokazao ovu izjavu, sproveo je posebne eksperimente: bacao je tela sa različitih visina i procenjivao brzinu po sili udara o prepreku. Dakle, Straton se može smatrati pretečom eksperimentalne fizike[4].
Pored gravitacije i udara, Strato je verovao u postojanje drugih sila, koje je uključio, posebno, toplotu i hladnoću[5].
Kao i Demokrit, Straton je prepoznao postojanje praznine, verujući da ona razdvaja čestice koje čine materiju: tako je objasnio stišljivost tela. Za razliku od Demokritovih atoma, ove čestice je on smatrao u principu deljivim. Stratonovi stavovi o praznini imali su snažan uticaj na antičku pneumatiku (posebno na delo Filona Vizantijskog i Herona), kao i na istraživanja lekara i anatoma Erazistrata[6].
Pseudo-Plutarh navodi Stratonovo mišljenje da je meteor „svetlost zvezde obavijena gustim oblakom, kao što se dešava sa bakljama“[7].
Straton je veliku pažnju posvetio i psihologiji[8]. Verovao je da se duša nalazi u prednjem delu glave, između obrva. Duša se smatrala izvorom mišljenja, opažanja i osećanja, dok su čula bila samo posrednici u prenošenju senzacija. Prema Stratonu, opažanja mogu ostati u duši neko vreme; mišljenje je kretanje opažaja. Istovremeno, ne možemo misliti na ništa što ranije nismo uočili[9].
Sledbenici
[uredi | uredi izvor]Mnogi Stratoovi stavovi su bliski savremenim naučnim idejama, ali on nije ostavio iza sebe studente koji bi mogli da nastave njegov rad. Međutim, njegovi učenici su veliki astronom Aristarh sa Samosa, osnivač heliocentričnog sistema, a po nekima i veliki aleksandrijski lekar i anatom Herofil[10].
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Algra, Keimpe; Barnes, Jonathan; Mansfeld, Jaap; Schofield, Malcolm, ur. (1999-12-09). The Cambridge History of Hellenistic Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25028-3.
- ^ „Cicero, De Finibus Bonorum et Malorum: Libri Quinque”. Cicero, De Finibus Bonorum et Malorum: 338—341. 2016-02-05. doi:10.1017/cbo9781139197571.007.
- ^ „Diogenes Laertius, Lives of Eminent Philosophers, Ε, Κεφ. γ᾽. ΣΤΡΑΤΩΝ”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2024-01-02.
- ^ Zeller, Eduard (2014-07-10). „Outlines of the History of Greek Philosophy”. doi:10.4324/9781315822976.
- ^ Aristotle (1996-01-01), Physics, Oxford University Press, Pristupljeno 2024-01-02
- ^ Furley, David (2003-09-02). Routledge History of Philosophy Volume II. Routledge. ISBN 978-0-203-02845-2.
- ^ ALGRA, KEIMPE (1995-01-01), INTRODUCTION, BRILL, str. 1—6, ISBN 978-90-04-32087-1, Pristupljeno 2024-01-02
- ^ Sir Charles Lyell. Principles of geology: being an attempt to explain the former ..., Volume 1 (na jeziku: engleski). University of Lausanne. J. Murray, 1832.
- ^ Shank, J B. (2008). „Jonathan I. Israel.Enlightenment Contested: Philosophy, Modernity, and the Emancipation of Man 1670–1752.:Enlightenment Contested: Philosophy, Modernity, and the Emancipation of Man 1670–1752”. The American Historical Review. 113 (2): 441—444. ISSN 0002-8762. doi:10.1086/ahr.113.2.441.
- ^ Preface, Cambridge University Press, 2013-05-09, str. ix—xii, Pristupljeno 2024-01-02
