Stjepan Crnota
| Stjepan Crnota | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | kraj 15. veka |
| Mesto rođenja | Rab, Hrvatska |
| Datum smrti | 1548 |
| Mesto smrti | Venecija, Italija |
| Umetnički rad | |
| Polje | slikarstvo |
Stjepan Crnota (ital. Stefano Cernotto, Rab, kraj 15. veka — Venecija, 1548) bio je venecijanski slikar. Prema nekim izvorima bio je hrvatskoga porekla. O njegovom životu nije bilo ništa poznato do otkrića arhivskih dokumenata iz 1902. godine, u kojima se pojavljuje sa različitim imenom Stjepan ili Stefan, i sa različitim varijacijama prezimena, ali najčešće kao Carneto, Carnietto, Carnetto, Cernota, Cernoto, de Cernotis, de Zernotis.[1]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je, skraja 15. veka,[a] na ostrvu Rabu, tada pod vlašću Venecije, od oca Frančeska Crnote (ital. Francesco de Cernotis). U Veneciji je stvarao počev od 1530-tih godina, kao već izgrađenoga slikara. O tome postoje podaci iz 1530. godine, po kojima je u Veneciji kao priznati slikar plaćao neki porez za svoju suprugu Marinu, i podaci iz 1533. godine kada je pred notarom dao punomoćje svom bratu Benedetu Cernoti svešteniku crkve Svetog Salvatorea, kojim ga ovlašćuje za izvršnog i zakonskog zastupnika. Među članovima njegove porodice izvori pominju i njegovog brata Geroloma, oslobođenog 27. jula 1496. godine, nakon odležane kazne za ubistvo izvesnog Tomasa di Kristofora (ital. Tommaso di Cristoforo).
Kako je 1548. godine u zapisniku „desetine” (valjda crkvene?) supruga Marina upisana kao udovica, može se prepostaviti da je Stjepan Crnota preminuo 1548. godine.
Likovno stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]
U Vencije se Stjepan Crnota kao uvaženi majstor, bavio slikanjem realističkih prizora koji su bili inovacija u tadašnjem venecijanskom slikarstvu.[2]
Od njegovih se dela, nastalih pod uticajem Ticijana i Paola Veronezea ističe se slika: Izgon trgovaca iz hrama, u Duždevoj palati. Slika je nastala na osnovu ovog zapisa iz Jevanđelja po Mateju:
| „ | Isus uđe u Hram i protera sve koji su prodavali i kupovali u Hramu. Menjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe. Kaže im: „Pisano je: Dom će se moj zvati Kuća molitve, a vi je pravite razbojničkom pećinom.” [3] |
” |
Dugo vremena, samo su tri slike pripisane Crnoti, koje su nastale kao deo projekta Bonifacija Veronezea za koga je radio i Andrija Medućić (1510 do 1515 — 1563), poznatiji kao Andrija iz Zadra. Projekt se odnosio na palatu Camerlenghi. Za jednu od slika kasnije je otkreno da nije Bonifacijeva već Crnotina jer je hebrejskim slovima na amblemu pisalo Stefano. U to doba su poznati slikari imali veliki broj narudžbi, i kako bi ih realizovali u zadatim rokvima oni su angažovali manje umešne ili nešto poznatije umetnike u svoj radionici, tako da je po tom običaju nastala i ova slika. Bonifacio Veroneze verovatno nije bio u bliskom srodstvu s velikim Paolom Veronezeom, njihov nadimak znači Veronjanin (iz Verone). Paolo se prezivao Caliari a Bonifacio de Pitati.
Danas znamo za pedesetak Cernotinih radova. Mnogi radovi su bili pripisivani Frančesku Vezaliju (bratu velikog slikara Ticijana) kao i Polidoru de Lanciano(u), čoveku iz Abruza koji je takođe radio za Bonifacija Veronesea, Ticiana i njegovog brata Franceska. Postoji evidencija po kojoj je Crnota radio za velikoga Ticijana 1520. godine i da je najverovatnije bio njegov šegrt, pre nego što je mogao da postane Veronezeov.[4]
Istoričari umetosti, nakon brojnih istraživanja u mnogim Cernotinim slikama prepoznaju pored velikog uticaja umetnosti Bonifacija (što je uostalom bilo zajedničko svim grupama slikara koji su radili sa njim u palati Kamerlingi), i dosta elemenata nastalih pod uticajem velikana nemačkog slikarstva, naročito Direra i Bartela Behama.[5]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Laureat pesnik (1530-1548) -
Laureat pesnik (1530-1548) -
Mojsijevo otkriće (1530-1548)
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Ne zna se koje je godine rođen
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Trostmann, Teo. „Stefano Cernotto oliti Stjepan Crnota ili Črnota”. www.hrvatski-fokus.hr. Pristupljeno 17. 4. 2020.[mrtva veza]
- ^ Trostmann, Teo. „Slavni slikar s Raba proslavio se u Mlecima”. www.hrvatski-fokus.hr. Pristupljeno 17. 4. 2020.[mrtva veza]
- ^ Jevanđelju po Mateju: 21, 12-13
- ^ Vjesnik Državnog arhiva u Rijeci, 40. izdanje; Državni arhiv u Rijeci
- ^ CERNOTTO, Stefano di Marina Repetto Contaldo - Dizionario Biografico degli Italiani - Volume 23 (1979)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- M. A. Michiel, Der Anonimo Morelliano..., a cura di T. Frimmel, Wien 1888, pp. 78, 84
- M. Boschini, Le Minere della pittura, Venezia 1664, p. 275
- A. M. Zanetti, Descriz. di tutte le pubbliche pitture della città di Venezia..., Venezia 1733, p. 283
- G. A. Moschini, Guida per la città di Venezia...,Venezia 1815, I, p. 427; Id., Itinéraire de la Ville de Venise..., Venise 1819, p. 39
- F. Zanotto, Nuoviss. guida di Venezia...,Venezia 1856, p. 157; Id., Pinacoteca Veneta, ossia raccolta dei migliori dipinti delle chiese di Venezia, Venezia 1867, I, n. 26
- V. Cérésole, A propos de l'article XVIIIe du Traité de Vienne du 3 octobre 1866. La vérité sur les déprédations autrich. à Venise, Venise 1867, p. 98; A. F. Rio, De l'art chrétien, Paris 1874, IV, p. 216
- L. Sernagiotto, Discorso sopra il celebre pittore Bonifacio Veneziano, Venezia 1883, pp. 17 ss.
- K. K. Akademie der Bildenden Künste, C. von Lützov, Katalog der Gemaldegalerie, Wien 1889, p. 52, n. 41
- Th. von Frimmel, Gesch. der Wiener Gemäldesammlungen, Leipzig-Berlin 1901, IV, p. 95
- G. Ludwig, Dokumente über Bildersendungen von Venedig nach Wien in den Jahren 1816 und 1838…,in Jahrbuch der kunsthistor. Sammlungen des allerhöchsten Kaiserhauses, XXII(1901), pp. X nn. 35, 43, XXX, n. 35
- Id., Bonifazio di Pitati da Verona, eine archival. Untersuchung, II, Die Schüler Bonifazios, in Jahrbuch der königlich preussischen Kunstsammlungen, XXII (1901), pp. 189-193
- III, Die Datierung der aus Bonifazios Werkstatt stammenden Bilder, ibid., XXIII(1902, pp. 46 s. * F.Wickhoff, Aus der Werkstatt Bonifazios, in Jahrbuch der kunsthistor. Samml. des ... Kaiserhauses, XXIV(1903), pp. 95-98
- D. von Hadeln, in U. Thieme-F. Becker, Künstlerlexikon,VI, Leipzig 1912, p. 296
- G. Fiocco, Catalogo delle opere d'arte tolte a Venezia nel 1808, 1816, 1838, restituite dopo la Vittoria, Venezia 1919, pp. 17
- A. Venturi, Storia dell'arte italiana, IX,3, Milano 1928, p. 1060
- S. Moschini Marconi, Gallerie dell'Accad. di Venezia. Opere d'arte del sec. XVI, Roma 1962, pp. 107
- G. T. Faggin, Banifacio ai Camerlenghi, in Arte veneta, XVII(1963), p. 91; G. Canova, in Le Muse, III, Novara 1965, p. 206
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Stjepan Crnota na Vikimedijinoj ostavi
| Međunarodne | |
|---|---|
| Umetničke | |
| Ljudi | |
