Sultanija Hatidže Muazez

Haseki Hatidže Muazez sultanija (otur. خدیجہ معزز سلطان , tur. Hasekı Hatıce Muazzez Sultan , 1628 - 12. septembar 1687), bila je treća Haseki i konkubina Sultana Ibrahima I , i majka budućeg vladara Osmanskog carstva - Ahmeda II.

Život, karakter, zanimljivost i smrt[uredi | uredi izvor]

Sultanija Hatidže Muazez, ili kraće, Muazez-sultanija rođena je u Poljskoj godine 1628. Ona je bila Jevrejka, prvobitno ime joj je bilo Eva. U harem je verovatno upala za vreme Muratove vladavine 1640.godine kao već mala 12/13-godišnja devojčica. Budući da je Murat preminuo iste godine, ona je automatski počela postati obučavana jer je bila kvalifikovana za buduću Ibrahimovu miljenicu. Naime ona je 1641. godine u Ibrahimov harem ušla kao jedna od prvih njegovih miljenica i jedna voljenijih, na to ukazuje činjenica da je već u 1642. godine rodila svoje prvo dete - sultaniju Fatmu^[1]. Svoje sledeće dete će roditi 25. februara 1643. i to će biti budući vladar i princ koji će je načiniti sultanijom Ahmed II.Moguće da je rodila i Sultaniju Umigulsum.

Bila je veoma lepa devojka čak najlepša od Ibrahimovih žena, imala je dugu crnu kosu, crne oči. Imala je lepe manire i blagi karakter, veoma je bila cenjena od strane sluga, svekrve i Ibrahima. Bila je i obrazovana jer je bila mirna i staložena pa su je smatrali dostojnom sultanijom. U haremu joj je prijateljica bila Sultanija Saliha Dilašub, primala je veliku platu i uživala je u bogatstvu. Bila je u senci Sultanije Turhan Hatidže u ostalom kao i sve njene suparnice. Od Ibrahima je kao znak pažnje dobila dijamantsku krunu koju je nasledila Sultanija Rabija supruga Ahmeda II). Nakon Ibrahimove smrti 18. avgusta 1648-e , s obzirom da je na presto stupio Mehmed IV a Turhan postala Valide, Muazez je proterana u Staru palatu u Jedreneu, dok su njen sin i njene kćerke ostali u Topkapiju. Ahmed je ostao zaključan u prinčevskom kavezu a Fatmu su odgajale Turhan Hatidže i Sultanija Atike. Dok se nalazila u Topkapiju jedina suparnica bila joj je Sultanija Lejla jedna od majki Ibraimovih prinčeva, ona je bila izuzetno loše naravi i često se svađala sa Turhan i Šivekar i takođe je provocirala Muazez. Godine 1687 tačnije 12. septembra izbio je veliki požar u Staroj palati i goreo je 6 sati, time je i palata mnogo izogerela i odnela mnogo žrtava, među kojima je bila i Muazez čiji život su spasile sluge ali je ona toliko izgorela da je sutradan preminula. Sahrenjena je u Uskudaru 14. septembra. Posle njene smrti usledila je i Mehmedova smrt i na presto dolazi Dilašubin sin Sulejman II koji je Muazezin nakit podelio svojim konkubinama. Ali kada je 1691 Ahmed stupio na presto nakit je stavio u carsku riznicu. Tokom Ahmedovog života videlo se koliko podseća na svoju majku, po karakteru i ponašanju. Njeno ime Muazez dobila je postankom sultanove ljubavnice i znači časna, a ime Hatidže je dobila ulaskom u harem i prelaskom u Islam.