Сулејман II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сулејман II
Süleyman II.jpg
Сулејман II
Датум рођења (1642-04-15)15. април 1642.
Место рођења Истанбул
Османско царство
Датум смрти 23. јун 1691.(1691-06-23) (49 год.)
Место смрти Истанбул
Османско царство
Династија Османлије
Отац Ибрахим
Мајка Салиха Дилашуб
20. Султан Османског царства
Период 16871691.
Претходник Мехмед IV
Наследник Ахмед II

Сулејман II (15. април 164223. јун 1691), турски султан 1687—1691.

Детињство и младост[уреди]

Био је син султана Ибрахима. Мајка му је била Српкиња по имену Катарина, историји позната као Салиха Дилашуб султанија.

Као млађи брат султана Мехмеда IV провео је 46 година у кафесу (харемски луксузни затвор за принчеве у оквиру Топкапи палате).

Владавина[уреди]

Султан Сулејман II (1687-1691)

Након свргавања Мехмеда IV његов брат Сулејман II 8. новембра је 1687. године проглашен за новог султана. Иако је на престо дошао путем војног удара, Сулејман II је успео да поново освоји мање делове земље и спроведе унутрашње реформе како би стабилизовао царство. Нови владар је себи дао за задатак, да такође уради величанствена и сјајна дела попут његовог претка Сулејмана Величанственог.

Уз велике потешкоће довео је у ред своју махом побуњену и револтирану војску која се враћала из Угарске за Константинопољ. Османлије су од 1687. године трпеле пораз за поразом, прво у Угарској, а затим и у Далмацији.

Године 1687., Османлије су изгубили градове Београд, Смедерево, Херцег Нови (Пад Херцег Новог је описан у делу "Горски вијенац" од владике Петра II Петровића Његоша) и 1689. године Ниш. Осим тога султан се борио против против одметника и у властитим редовима.

Везир Мустафа-паша је реорганизовао војску и уз помоћ татарске армије 1690. године поново освојио Београд, Ниш и Смедерево. Османска армија је такође била успешна у Трансилванији и Албанији. Мустафа- паша је погинуо у бици код Сланкамена 1691. године. Био је то страшан пораз за Османлије.

Султан Сулејман II је умро у јулу 1691. године у Једрену. Покопан је у Константинопољу у свом турбету (Сулејманово турбе). Са једном од краћих владавина у историји османског царства (4 године), Сулејман II није могао да уради много, услед тога што му је недостајало времена. Наследио га је брат, султан Ахмед II.

Иако је извршио унутрашње реформе и повратио изгубљено из претходних ратова, његова дела нису оставила трајне ефекте на османску империју. У суштини, његова владавина била је тампон зона између владавина султана Мехмеда IV и Ахмеда II, а имала је значај у прилагођавању народа на нови однос снага унутар османског царства, успостављеном у време владавине Мехмеда IV.

Рат са Хабзбурзима[уреди]

Одмах по наслеђивању престола, Османлије су претрпеле фаталан пораз у другој бици на Мохачу. Пошто није био у могућности да сам ефектно влада, као великог везира поставио Копрулу Фазил Мустафа-пашу. Упркос томе, уласком Русије у савез са Аустријом и Венецијом предстојао је катастрофалном завршетку похода на Криму.

Под вођством Копрулуа, Османлије су задржале пробој Аустрије у Србију и уништиле устанке у Македонији и Бугарској. Сви ти успеси трајали су до пашине погибије у бици код Сланкамена 1691. године.

Односи са Могулским царством[уреди]

Године 1688. султан Сулејман II захтевао је хитну асистенцију могулских трупа у борби против Аустријанаца који су брзо напредовали. Међутим, могулски цар Аурангзеб био је заузет дугим деканским ратовима, које је водио против Маратаса, те није могао пружити било какву формалну помоћ својим османским савезницима.

Претходник:
Мехмед IV
турски султан
16871691.

Наследник:
Ахмед II