Teoktista
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: manjak referenci, stil. (decembar 2022) |
Teoktista | |
|---|---|
| Datum rođenja | 8. vek |
| Datum smrti | 9. vek |
| Supružnik | Marin |
| Deca | Teodora, Varda, Petronas, Sophia |
Teoktista (grč. Θεοκτίστη), takođe poznata kao Florina (Φλωρινα), bila je majka vizantijske carice Teodore iz 9. veka, žene cara Teofila.
Život[uredi | uredi izvor]
Teoktista Florina bila je supruga Marina, oficira u vizantijskoj vojsci sa činom turmarša ili droungariosa.[1] Porodica je prvobitno živela u gradu Ebisa u Paflagoniji ili je poticala iz njega.[2] Neki moderni genealozi, uključujući Sirila Tumanova i Nikolasa Adonca, sugerišu da Marin potiče iz jermenskog plemićkog klana Mamikonijana. Međutim, prema Nini Garsojan u Oksfordskom rečniku Vizantije, „makar da je privlačna, ova teza se ne može dokazati zbog nedostatka izvora“. [3]
Sa Marinom, Teoktista je imala dva sina, Vardu i Petronasa, i četiri ćerke, Teodoru, Sofiju, Mariju i Irinu. [2] [4] Godine 821. ili 830. (datum je sporan), Teodora se udala za Teofila, koji je 829. nasledio svog oca cara Mihaila II Amorijca (vladao 820–829) kao car. Krunisanjem svoje ćerke za caricu, i Teoktista je počastvovana uzvišenom titulom zoste patrikije.[1][2] Otprilike u isto vreme kupila je od patrikija Nikita vilu u Carigradu, u kvartu Psamatija, koja je postala njena rezidencija. [1] [2]
Za razliku od njenog zeta cara Teofila, koji je bio vatreni ikonoborac, [5] Teoktista je (navodno) bila ikonodula. Ne samo da je pomagala progonjene ikonodule, već kada bi je Teodorinih pet ćerki posetilo u njenoj kući, ona bi ih poučavala poštovanju ikona, na veliku ljutnju cara Teofila, koji je svojim ćerkama zabranjivao da prečesto posećuju svoju baku. [2] [4] Njena kuća je kasnije — verovatno još za vreme Teofilove vladavine (829–842) — pretvorena u manastir Gastriju. Tu su sahranjeni Teoktista i Sveta carica Teodora, kao i ostali članovi porodice. [1] [2]
Od njene druge dece, Barda i Petronas će postati glavne ličnosti u vladavini Teodorinog i Teofilovog sina, cara Mihaila III ( v. 842–867 ); Sofija se udala za magistra Konstantina Babucikosa; Marija, poznata i kao Kalomarija („Marija prelepa“) se udala za patrikija i kasnije magistra Arsabera; dok se Irena udala za patrikija Sergija, brata ili ujaka budućeg patrijarha carigradskog Fotija. [4]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Guilland, Rodolphe (1971). „Contribution à l'histoire administrative de l'Empire byzantin: la patricienne à ceinture, ἠ ζωστὴ πατρικία”. Byzantinoslavica (na jeziku: French). 32: 269—275.
