Travijata (opera)

Opere

Oberto, grof od San Bonifacija Jedan dan vlasti Nabuko Lombardijci u Prvom krstaškom ratu Ernani Dva Foskarija Jovanka Orleanka Alzira Atila Magbet Razbojnici Gusar Bitka za Lenjano Lujza Miler Stifelio Rigoleto Trubadur Travijata Sicilijansko večernje Simone Bokanegra Bal pod maskama Moć Sudbine Don Karlos Aida Otelo Falstaf

Ostala dela

Inno delle Nazioni Gudački kvartet u e-mollu Rekvijem Pater noster za petodelni hor Ave Maria za soprana i gudače Četiri sveta komada

Travijata (ital. La Traviata) je opera u tri čina italijanskog kompozitora Đuzepea Verdija. Libreto je napisao Frančesko Marija Pjave prema drami Dama s kamelijama (fr. La dame aux camélias) Aleksandra Dime. Premijera je održana 6. marta 1853, u Teatro la Feniče (ital. Teatro la Fenice) u Veneciji.

Ime „travijata“ bukvalno znači „žena koja je zalutala“, ili figurativnije „ona koja je posrnula“, što je alegorija na palog anđela, Satanu.

Opera je smesta postala veoma popularna i nalazi se na standardnom operskom repertoaru. U SAD se nalazi na spisku dvadeset opera koje se najviše izvode - tačnije, na trećem mestu, odmah iza Madam Baterflaj i Boema.

Nastanak

Đuzepe Verdi

Verdi je 1852. tražio temu za svoju novu operu. U Parizu je pogledao popularnu dramu Dama s kamelijama Aleksandra Dime mlađeg. U saradnji s libretistom Frančeskom Marija Pjaveom, prionuo je na posao, s namerom da komponuje operu „za svoje doba”, sa savremenom temom, u savremenim kostimima.

Teme društvene osude, predrasuda i licemjerja su Verdiju tada bile bliske, jer je u Busetu živio nevenčano s bivšom sopranistkinjom Đuzepinom Streponi, majkom vanbračne dece, i zbog te veze bio je izložen zgražanju i protestima konzervativnih sugrađana. U to doba, Italijani su bili daleko manje liberalni od Francuza i Verdi je skandaloznu Margaritu iz Dame s kamelijama (koja se temelji na slavnoj pariskoj kurtizani Mari Duplesis, bivšoj Duminoj ljubavnici) pretvorio u plemenitu Violetu. Međutim, ubrzo je otkrio da uprava operske kuće La Feniče koja je naručila delo, njegovu ideju savremenog izvođenja smatra neprihvatljivom. Radnja se morala cenzurisati premeštanjem u prošlost, u vreme oko 1700-e. Verdi je takođe imao loše mišljenje o 38-godišnjoj Fani Salvini-Donateli sopranu odabranom za premijeru. Sve ga je to uznemirilo i kada je 21. februara došao na probe u Veneciju, glasno je dao do znanja da nije zadovoljan.

Istorija izvođenja

Fani Salvini-Donateli

Verdijeve zle slutnje su se obistinile na premijeri 6. marta 1853. godine. Publika je negodovala i dobacivala pogrde tokom predstave. Čini se da je glavni razlog bio neadekvatna pevačka postava; Gracijani nije pevao dobro, a sopranistkinja Fani Salvini-Donateli je bila prekrupna za ulogu Violete.

Nakon premijere, Verdi je napisao pismo prijatelju Emanuelu Muziju:

„Travijata” sinoć - fijasko. Jesam li kriv ja ili pevači? Vreme će pokazati.

Nakon tog neuspeha, Verdi je izvršio određene izmene, ponajviše u II i III činu, i kada je opera sledeći put prikazana, 6. maja 1854, s drugim pevačima, doživela je veliki uspeh.

Pohod na svetske pozornice Travijata počinje premijerom u Beču, 4. maja 1855. Londonska premijera se održala 24. maja 1856, američka 3. decembra 1856. u Njujorku, a francuska u Parizu 6. decembru 1856. godine.

Popularnost Travijate ne jenjava. Prema statistici sa Operabase, samo u 2014. godini Travijata je širom sveta izvedena u 146 gradova, 927 puta u 224 različite produkcije, čime je bila najprikazivanija opera 2014. godine.

Lica

• Violeta Valeri, pariska kurtizana, sopran.
• Flora Bervoa, njena prijateljica, sopran.
• Alfred Žermon, mladić zaljubljen u Violetu, tenor.
• Žorž Žermon, njegov otac, bariton.
• Gaston, Vikont od Letorjera, Alfredov prijatelj, tenor.
• Baron Dufol, Violetin zaštitnik, bariton.
• Markiz d'Obinji, Florin prijatelj, bas.
• Doktor Granvil, bas.
• Anina, Violetina služavka, mecosopran.
• Đuzepe, Violetin sluga, tenor.
• Sluga kod Flore, bariton.
• Prijatelji i sluge Violete i Flore, maske (hor).

Sinopsis

Radnja se odvija u Parizu i okolini, prema Diminoj drami oko 1700. godine, ali se najčešće postavlja (prema Verdijevoj zamisli) u vreme praizvedbe, odnosno, sredinom 19. veka.

Čin prvi

Salon u Violetinoj kući u Parizu. Violeta je organizovala zabavu da proslavi svoj povratak u društvo nakon kratkog, ali intenzivnog napada tuberkuloze. Među gostima su i njeni dugogodišnji prijatelji, a Gaston predstavlja svog prijatelja koji je zaljubljen u nju i koji je svaki dan dolazio da pita za njeno zdravlje dok je bila bolesna. Ona mu se podsmeva, ali i baronu Dufolu koji se nije interesovao za nju. On odgovara da je zna tek godinu dana, a Violeta mu se podsmeva jer je Alfred „zna tek nekoliko minuta“.

Prijatelji pozivaju barona da nazdravi, ali on odbija, pa izbor pada na Alfreda. On nazdravlja lepoj Violeti i ističe da je ljubav najbitnija stvar na svetu, dok Violeta kaže da je to radost i zabava. Najednom, Violeti pozli i ona goste pošalje u drugu salu na igru dok ona dođe sebi. Alfred dolazi i izjavljuje Violeti ljubav. Ona ga odvraća od toga, jer misli da je nesposobna da voli i da njemu, poštenom mladiću, ne priliči da bude sa jednom kurtizanom. Ipak, daje Alfredu cvet kamelije i kaže mu da ga donese kada svene. Alfred srećan odlazi, a i gosti napuštaju zabavu jer već sviće. Violeta ostaje sama i čudi se kakva se to osećanja bude u njoj. Ona odbacuje ljubav kao ludost i veliča radost i zabavu, ali joj se stalno vraćaju Alfredove reči da je „ljubav samo bilo svemira“.

Čin drugi

Scena prva

Seosko imanje kraj Pariza. Alfred i Violeta su već tri meseca zajedno i napustili su vrevu Pariza da uživaju u samoći i ljubavi. Ipak, Alfred otkriva da Violeta tajno rasprodaje svoju imovinu da bi Alfredu pružila raskošni život koji zaslužuje i on postiđen odlazi za Pariz da podigne svoj novac iz banke.

U kuću dolazi Alfredov otac, Žorž, koji od Violete traži ogromnu žrtvu: da napusti Alfreda jer njena loša reputacija donosi sramotu njegovoj porodici i njegovoj kćeri, koja neće moći da se uda zbog toga. Violeta je očajna i preklinje Žorža da je ne tera na to, jer je tek pronašla pravu ljubav i ako ostane bez nje, umreće. Ipak, ona pristaje. Žorž odlazi, a Violeta piše oproštajno pismo Alfredu, u kojem ne navodi pravi razlog odlaska. Ona odlazi u Pariz da pokuša da zaboravi Alfreda, ali on kreće za njom da se sveti uprkos očevim molbama.

Scena druga

Zabava-maskenbal kod Flore. Razlaz Violete i Alfreda glavna je tema ogovaranja. Violeta dolazi u pratnji barona Dufola, a i Alfred je tu. On misli da ga je Violeta napustila zbog barona i on mu besno prebacuje u igri kartama. U nameri da zaštiti Alfreda od baronovog besa ona ga nagovara da ode. Skriva od njega pravi razlog što ga je ostavila i laže da je zbog ljubavi prema baronu. On je pred svima optužuje da je bila sa njim samo iz koristi i poziva sve da mu budu svedoci da joj on plaća za njene usluge. Baca joj u lice novac koje je osvojio u kartama. Svi su ogorčeni njegovim postupkom i osuđuju ga, baron ga izaziva na dvoboj, a pojavljuje se i Žorž Žermon koji govori da je nedostojan onaj koji „čak i u besu povredi ženu“. Violeta Alfreda moli da joj oprosti i da će jednom znati kakvu žrtvu ona čini i tada će sve shvatiti.

Čin treći

Violetina spavaća soba. Teško bolesna od tuberkuloze, Violeta je sama i napuštena od sviju. Kraj nje je samo Anina. Dolazi doktor Granvil i ubeđuje je da će ozdraviti, ali ona zna da to nije istina. Dobija pismo od Žorža Žermona, koji poručuje da je baron ranjen, a da je Alfred u bekstvu. On joj obećava da će mu sve reći i da je čeka bolja budućnost. Ona je očajna, u strahu da će umreti sama, da na grob jedne posrnule žene niko neće staviti ni cvet. No, Alfred se pojavljuje i, pošto mu je otac sve objasnio, oprašta joj. Violeta i Alfred govore o novom životu koji ih čeka. Ali, za Violetu je kasno i ona umire na rukama voljenog Alfreda.

Poznate muzičke numere

• Zdravica „Pijmo, nek' pesma nam bude u duši“ (ital. Libiamo ne'lieti calici), prvi čin.
• Violetina arija „Oh, možda je on“ (ital. Ah! Fors'e lui), prvi čin.
• Alfredova arija „Kad nisam kraj nje“(ital. Lunge da lei), drugi čin.
• Žoržova arija „Zar ti više nije drag“ (ital. Di Provenza il mare, il suol), drugi čin.
• Igra Andalužanki i matadora, drugi čin.
• „Pozvah ga ja da dođe“ (ital. Invitato qui seguirmi), finale drugog čina.
• Violetina arija „Zbogom, dani prošli“ (ital. Addio del passato), treći čin.

Literatura

• Martin, George Whitney (2011). Verdi in America: Oberto Through Rigoletto. University Rochester Press. str. 81. ISBN 9781580463881. 
• Budden, Julian The Operas of Verdi: Volume 2: From Il Trovatore to La Forza del Destino. New York: Oxford University Press. The Operas of Verdi: Volume 2: From Il Trovatore to la Forza del destino. Clarendon Press. 1992. ISBN 978-0-19-816262-9. .
• Kimbell, David in Holden, Amanda (2001). The New Penguin Opera Guide. New York: Penguin Putnam. 2001. ISBN 978-0-14-029312-8. .
• Krehbiel, Henry Edward (1909). A Book of Operas: Their Histories, Their Plots and Their Music. New York: The Macmillan Company. 1909. . at Google Books.
• Lawrence, Vera Brodsky (1995). Strong on Music: The New York Music Scene in the Days of George Templeton Strong. Volume II. Reverberations, 1850–1856. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-47011-5. .
• Loewenberg, Alfred Annals of Opera 1597–1940 (third edition, revised). Annals of Opera, 1597-1940. Totowa, New Jersey: Rowman and Littlefield. 1978. ISBN 978-0-87471-851-5. .
• Meadows, F. C. (1892), Meadows' Italian and English Dictionary. London: Bernard Quaritch.
• Melitz, Leo (1921), The Opera Goer's Complete Guide,(trans. from German by Richard Salinger, revised by Louise Wallace Hackney). Garden City, New York: Garden City Publishing Company.
• Parker, Roger (1998). „La traviata”. Ur.: Stanley Sadie. The New Grove Dictionary of Opera. London: Macmillan Publishers, Inc. ISBN 978-1-56159-228-9.  Vol. Four.
• Piave, Francesco Maria (1865). Violetta, la Traviata, opéra en 4 actes, musique de G. Verdi. 
• Phillips-Matz, Mary Jane Verdi: A Biography, London & New York. Verdi: A Biography. Oxford University Press. 1993. ISBN 978-0-19-313204-7. 
• Rattalino, Pierro Memoriale di "Pura Siccome". La storia di Violetta la traviata raccontata dalla sorella nubile di Alfredo. Zecchini Editore. Rattalino, Piero (2006). Memoriale di Pura Siccome: La storia di Violetta la traviata raccontata dalla sorella nubile di Alfredo. Zecchini. ISBN 978-88-87203-05-9. 
• Taruskin, Richard (2009). Music in the Nineteenth Century: The Oxford History of Western Music. Oxford, U.K.: Oxford University Press. 
• Walsh, T. J. (1981). Second Empire Opera: The Théâtre Lyrique Paris 1851–1870. New York: Riverrun Press. ISBN 978-0-7145-3659-0. .
• Baldini, Gabriele (trans. Roger Parker, 1980), The Story of Giuseppe Verdi: Oberto to Un Ballo in Maschera. Cambridge, . Cambridge University Press. 1970. ISBN 978-0-521-29712-7. 
• Balthazar, Scott. The Cambridge Companion to Verdi. New York: Cambridge University Press. Balthazar, Scott Leslie (2004). The Cambridge Companion to Verdi. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63535-6. .
• Chusid, Martin, (Ed.) Verdi’s Middle Period, 1849 to 1859, Chicago and London. Verdi's Middle Period: Source Studies, Analysis, and Performance Practice. University of Chicago Press. 1997. ISBN 978-0-226-10659-5. 
• De Van, Gilles (trans. Gilda Roberts) Verdi’s Theater: Creating Drama Through Music. Chicago & London. Verdi's Theater: Creating Drama Through Music. University of Chicago Press. 1998. ISBN 978-0-226-14369-9.  (hardback). Van, Gilles de (15. 9. 1998). Verdi's Theater: Creating Drama Through Music. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-14370-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gossett, Philip Divas and Scholar: Performing Italian Opera, Chicago. Divas and Scholars: Performing Italian Opera. University of Chicago Press. 2006. ISBN 978-0-226-30482-3. 
• Martin, George (1983). Verdi: His Music, Life and Times. New York: Dodd, Mead and Company. ISBN 978-0-396-08196-8. 
• Osborne, Charles The Complete Opera of Verdi, New York: Da Capo Press, Inc. Osborne, Charles (1969). The Complete Operas of Verdi. Hachette Books. ISBN 978-0-306-80072-6. 
• Parker, Roger The New Grove Guide to Verdi and His Operas, Oxford & New York. The New Grove Guide to Verdi and His Operas. Oxford University Press. 2007. ISBN 978-0-19-531314-7. 
• Pistone, Danièle Nineteenth-Century Italian Opera: From Rossini to Puccini, Portland, OR. Nineteenth-century Italian Opera from Rossini to Puccini. Amadeus Press. 1995. ISBN 978-0-931340-82-6. 
• Toye, Francis (1931), Giuseppe Verdi: His Life and Works, New York: Knopf
• Walker, Frank, The Man Verdi New York: Knopf, 1962, Chicago. The Man Verdi. University of Chicago Press. 1982. ISBN 978-0-226-87132-5. 
• Warrack, John and West, Ewan, The Oxford Dictionary of Opera New York. The Oxford Dictionary of Opera. Oxford University Press. 1992. ISBN 978-0-19-869164-8. 
• Werfel, Franz and Stefan, Paul Verdi: The Man and His Letters, New York, Vienna House. Verdi, Giuseppe (1973). Verdi, the Man in His Letters. L.B. Fischer. ISBN 978-0-8443-0088-7. 

Spoljašnje veze

• Libreto ove opere.
• Klavirski izvod Travijate.
• Partitura Travijate.
• La traviata: Pesme na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• Digitised miniature score for solo piano published by Ricordi in Milan in 1855, from National Library of Scotland.