Trambulina

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Trambulina (višeznačna odrednica).

Deca na trambulini

Trambulina je sprava koja služi za sport ili rekreaciju. Sastoji se od čvrstog elastičnog platna razvučenog oko metalnog okvira okruglog ili pravougaonog oblika. Platno je pričvršćeno na okvir jakim elastičnim trakama ili oprugama. Skakanje na trambulini je izuzetno zabavno, ali potencijalno opasno zbog visine skoka koja se može postići jačim odrazom. Zbog toga je okvir trambuline često zaštićen sunđerom ili drugim mekim materijalom.

Vrste trambulina

Okvir takmičarskog trambulina napravljen je od čelika i može se načiniti tako da se preklopa pri prevozu do mesta takmičenja. Trambulinski ležaj je pravougaonog oblika dimenzija 4,28 m × 214 m (14 ft 1 in × 702 ft 1 in) sa veličinom ugrađenog okvira od 5,05 m × 291 m (17 ft × 955 ft) i sa oko 110 čeličnih opruga (stvaran broj se može razlikovati u zavisnosti od proizvođača). Ležaj je napravljen od jake tkanine, iako ona sama po sebi nije elastična; elastičnost pružaju samo opruge. Tkanina se može biti istkana od jakog prediva, što je najčešće korišćeni materijal. Međutim, na Svetskom prvenstvu 2007. godine u Kvebek Sitiju korišten je Rosov ležaj (ili dvonitni ležaj), istkan od individualnih tankih struna. Ova vrsta ležaja daje malo dodatne visine pri odskoku.

Istorija

Rani uređaji nalik trambulini

Inuitsko bacanje ćebeta u Vejnrajtu na Aljasci (1922-1923) tokom Amundsenove ekspedicije Mod

Bacanje ćebeta inupijata tokom festivala Nalukatak u Utkijagviku, Aljaska (2006).

Igru sličnu trambuliniranju razvili su Inuiti, koji bi bacali plesače sa ćebadima u vazduh na koži morža jednog po jednog (vidi Nalukatak) tokom prolećne proslave žetve kitova. Postoje i izvesni dokazi da su ljudi u Evropi bacani u vazduh od strane više ljudi koji drže ćebe. Mak u Vejkfildskoj misterioznoj predstavi Druga pastirska igra i Sančo Pansa u Don Kihotu su podvrgnuti ovoj praksi – međutim, ovo su očigledno nedobrovoljni, nerekreativni slučajevi kvazi-sudskog kažnjavanja koje sprovodi rulja. Bezbedonosne mreže nalik onima na trambulinu nekada su koristili vatrogasci da bi uhvatili ljude koji iskaču iz zapaljenih zgrada. One su izumljene 1887. godine

Poster iz 19. veka za Kraljevski cirkus Pabla Fankea odnosi se na nastup na trambulinu. Smatra se da je uređaj više ličio na odskočnu dasku nego na aparat sa tkaninom i namotanim oprugama koji se trenutno koristi.

Vilijam Dejli Pejli iz kompanije Tomas A. Edison, Ink snimio je inicijaciju bacanjem ćebetom novog regruta u Kompaniji F, 1. Ohajski volonteri 1898. godine.

Prvi moderni trambulini

Prvi moderni trambulin izgradili su Džordž Nisen i Lari Grizvold 1936. godine. Nisen je bio takmičar u gimnastici i skokovima u vodu, a Grisvold je bio pripadnik u gimnastičkog tima, oboje na Univerzitetu u Ajovi, Sjedinjene Države. Oni su posmatrali umetnike na trapezu kako koriste čvrstu mrežu da dodaju zabavnu vrednost svom nastupu i eksperimentisali su rastezanjem komada platna, u koji su umetnuli otvore duž svake strane, do ugaonog gvozdenog okvira pomoću namotanih opruga. To je prvobitno korišteno za treniranje prevrtača, ali je ubrzo postalo popularno samo po sebi. Nisen je objasnio da ime potiče od španskog trampolín, što znači daska za skok u vodu. Nisen je čuo tu reč na demonstracionoj turneji u Meksiku tokom kasnih 1930-ih i odlučio je da koristi anglizovani oblik kao zaštitni znak za aparat.

Generički termin za zaštićeni trambulin bio je rebound tumbler i sport je počeo pod tim nazivom. Od tada je uređaj izgubio svoj zaštitni znak i naziv postao je generički zaštitni znak.

Demonstracija Spejsbola 1968

Rano u razvoju uređaja Nisen je predvideo da će se trambulini koristiti u brojnim rekreativnim područjima, uključujući i one koje uključuju više od jednog učesnika na istom trambulinu. Jedna takva igra je bila spejsbol—igra dva tima od po dva igrača na jednom trambulinu sa posebno konstruisanim krajnjim „zidovima“ i srednjim „zidom“ kroz koji je lopta mogla da se provuče i pogodi metu na krajnjem zidu druge strane.

Koristi se u letenju i obuci astronauta

Tokom Drugog svetskog rata, Američka mornarička škola letenja razvila je upotrebu trambulina u svojoj obuci pilota i navigatora, dajući im koncentrisanu praksu u prostornoj orijentaciji koja ranije nije bila moguća. Nakon rata, razvoj programa svemirskih letova ponovo je doveo trambulin u upotrebu kao pomoć u obuci američkih i sovjetskih astronauta, dajući im iskustvo promenljivih položaja tela u letu.

Komercijalni trambulinski parkovi

Kuća od vazduha trambulinski park u San Francisku

Godine 1959. i 1960. postalo je veoma popularno imati otvorene komercijalne „centre za skokove” ili „trambulinske parkove” na mnogim mestima u Severnoj Americi gde su ljudi mogli da uživaju u rekreativnom trčenju na trambulini. Međutim, oni su imali visoku stopu nesreća, a interesovanje javnosti je brzo opadalo.

Početkom 21. veka, zatvoreni komercijalni trambulinski parkovi su se vratili, sa brojnim franšizama koje rade širom Sjedinjenih Država i Kanade. ABC Njuz su izvestile da je 2014. godine u Sjedinjenim Državama radilo najmanje 345 trambulinskih parkova. Slični parkovi su nedavno otvoreni i u drugim zemljama. Međunarodna asocijacija trambulinskih parkova (IATP) procenila je da je broj parkova porastao sa 35-40 parkova u 2011. na oko 280 u 2014. Sledeće godine, IATP je procenio da je do kraja 2014. otvoreno 345 parkova, a da će još 115 parkova biti otvoreno do kraja 2015. u Severnoj Americi. IATP je takođe procenio da je na kraju 2014. godine bilo 40 parkova van Severne Amerike, a da će do kraja 2015. biti najmanje 100 pikrivenih trambulinskih parkova otvoreno na međunarodnom nivou. Od marta 2019, CircusTrix (i njegova podružnica Skaj Zona) je najveći operater trambulinskih parkova u SAD i svetu, sa 319 parkova koji rade pod njihovim brendovima.

Ovi komercijalni parkovi se nalaze u zatvorenom prostoru i imaju trambuline od zida do zida kako bi se sprečilo da ljudi padaju sa trambulina na tvrde površine. Obloženi ili opružni zidovi štite ljude od povreda. Uprkos ovim merama predostrožnosti, zabeležen je najmanje jedan smrtni slučaj usled sletanja glavom u trambulinskom parku. U martu 2012. bacač njujorških Jenkija Džoba Čemberlejn ozbiljno je povredio skočni zglob dok je skakao u komercijalnom centru za skokove u Tampi sa svojim sinom. Godine 2018, jedan čovek je umro u trambulinskom parku u Britanskoj Kolumbiji, što je izazvalo pozive za uvođenje dodatnih bezbednosnih propisa za ove popularne aktivnosti.

Bezbednost

Sa zaštitnim mrežama smanjuje se rizik od pada sa trambulina.

Korišćenje trambulina može biti opasno. Organizovani klubovi i teretane obično imaju velike sigurnosne bočne palube sa jastučićima od pene na svakom kraju, a posmatrači su postavljeni pored trambulina kako bi pokušali da prekinu pad svakog sportiste koji izgubi kontrolu i padne. Godine 1999, američka Komisija za bezbednost potrošačkih proizvoda procenila je da je bilo 100.000 poseta hitnoj službi bolnica zbog povreda na trambulini.

Zbog mnogo većeg broja uključenih i nižih bezbednosnih standarda, većina povreda se dešava na kućnim trambulinama u privatnom vlasništvu ili u komercijalnim objektima za trambuline, a ne na organizovanim teretanama.

Marketplejs emisija CBC televizije izvestila je da je industrija trambulinskih parkova neregulisana u Kanadi, sa različitim standardima za dubinu jastučića i pene, samoinspekcije i popravke, i da se ne zahteva da se prijave povrede. Takođe je primećeno da je generalno bilo premalo osoblja za sprovođenje pravila i da su promotivni oglasi često prikazivali učesnike kako se upuštaju u salto, iako je to izuzetno opasno bez odgovarajuće obuke. Svi trambulinski parkovi se oslanjaju na odricanje od odgovornosti, gde potpisnik preuzima rizik aktivnosti, uključujući slučajeve kada su povrede nastale usled nemara ustanove ili loše održavane opreme, umesto da se pojačaju bezbednosni standardi i nadzor.

Odskakivanje od trambulina može dovesti do pada sa 3—4 m (10—13 ft) od vrha odskoka na zemlju ili pada u opruge i potporni vešanja. Poslednjih godina došlo je do povećanja broja kućnih trambulina i odgovarajućeg povećanja broja prijavljenih povreda. Neke medicinske organizacije su predložile da se uređaji zabrani za kućnu upotrebu.

Obuka u teretani može biti korisna u upozoravanju ljudi na moguće opasnosti i pružanju tehnika za izbegavanje loših padova.

Vidi još

• Trambulina (sport), gimnastička disciplina

Spoljašnje veze

• Safety tips for trampolines and other high-risk backyard fun