Tromboliza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tromboliza
Angiografija pre i posle trombolitičke terapije u slučaju akutne ishemije ekstremiteta.
SinonimiFibrinolytic therapy
MedlinePlusugrušak", lise "rastvaranje".htm 007089krvni ugrušak", lise "rastvaranje"
eMedicine811234

Tromboliza (od grčkih reči thrombus - „krvni ugrušak” i lyse „rastvaranje“) je klasična endovaskularna tehnika uklanjanja tromba (ugrušaka) upotrebom trombolitičkog sredstva za razbijanje fibrina sadržanog u trombu (ugrušku), kod akutne embolije ili tromboze kod srčanog udara (infarkta miokarda), plućne embolije, ishemijskog moždanog udara ili periferne vaskularne bolesti, koje su povezane sa teškim morbiditetom i mortalitetom širom sveta.[1] Akutna tromboza koja je identifikovana kao glavna komplikacija vaskularnih bolesti, značajno utiče na kvalitet života miliona pacijenata i zahteva pravilno lečenje uključujući i otvorene i endovaskularne tehnike. Tromboliza se pojavila kao razumna opcija u poslednjim decenijama za lečenje takvih pacijenata, iako su podaci dobijeni randomizovanim studijama ograničeni.[2]

Istorijat intravaskularne primena trombolitičkih agenasa[uredi | uredi izvor]

Tromboza velike potkožne vene

Intravaskularna primena trombolitičkih agenasa započela je 1960-ih sa intravenskim (IV) tretmanom plućne embolije. Tromboliza pomoću selektivne infuzije kateterom za vaskularnu okluziju ušla je u upotrebu tokom 1970-ih. Od tada, tehnike trombolize su se razgranale u nekoliko pravaca lečenje tromba i/ili tromboze u:

  • koronarnim arterijama,
  • perifernim vaskularnim i visceralnim arterijama,
  • dijaliznim transplantacijama,
  • venama i
  • IV kateterima.

Brojni farmakološki režimi su korišćeni za trombolizu (npr urokinaza, streptokinaza, alteplaza, reteplaza, anistreplaza). Svaki agens posreduje u trombolizi pretvaranjem plazminogena u plazmin, koji zatim razgrađuje fibrin i fibrinogen do njihovih fragmentarnih nusproizvoda. Trombolitička sredstva su korišćena sama ili sa antikoagulansima (npr heparin), antagonistima receptora trombocita (npr abciksimab) i inhibitorima plazminogena ili trombina (npr argatroban).[3][4][5][6][7][8][9][10][11][12][13][14][15]

Terapija kod akutne tromboze[uredi | uredi izvor]

Vrste terapija[uredi | uredi izvor]

Akutna tromboza koja je uobičajen klinički problem povezan sa visokim morbiditetom i mortalitetom,[16] uključuju sledeće metode:

Sistemska antikoagulantna terapija

Sistemska primena antikoagulantni lekovi sprečava nastanak krvnog ugruška i omogućavaju fibrinolitičkom sistemu da uspešno lizira nastali tromb. Antikoagulantna terapija se primenjuje najčešće tokom 3-6 meseci. Intravenski heparin je indikovan u akutnom lečenju tromboze. Smatra se da je niskomolekularni heparin podjednako efikasan kao i nefrakcionisani, i ako su ovi oblici heparina skuplji prednost im je što ne zahtevaju laboratorijski monitoring. Nakon adekvatnog lečenja heparinom, započinje se oralna antikoagulantna terapija varfarinom.[17]

Kateterom usmerenu tromboliza

Kateterom usmerenu tromboliza (KUT) tretira vaskularne blokade i poboljšava protok krvi rastvaranjem abnormalnih krvnih ugrušaka, što koristi rendgensko snimanje i kateter za ubrizgavanje specijalnih lekova ili medicinskog uređaja do mesta krvnog ugruška da bi se rastvarila blokada.[18]

Hirurška revaskularizacija
Amputacija ekstremiteta

Izbor terapije[uredi | uredi izvor]

Izbor terapije zavisi od hroničnosti ugruška, stepena tromboze, statusa udova (ekstremiteta), raspoloživih resursa i preferencija lekara. Nakon što su tri randomizovana multicentrična ispitivanja objavljena 1990-ih godina pokazala kliničku efikasnost i bezbednost kateterom usmerene trombolize, ona je za odabrane pacijente, postala metoda izbora.[19][20][21][22]

Duboka venska tromboza se javlja kod približno 100 ljudi na 100.000.[23] Povezan je sa visokom stopom i akutnog i hroničnog morbiditeta. Akutno, pacijenti mogu imati otok, bol ili ozbiljnije simptome kao što su udružena plućna embolija, otekla plava noga, ili venska gangrena. Dugotrajne posledice mogu uključiti oslabljujući posttrombotički sindrom (PTS) ili hronični bol i otok.[24] Dok nedavno završeno multicentrično randomizovano kontrolno ispitivanje nije uspelo da pokaže smanjenje stope PTS-a u poređenju sa konzervativnom terapijom antikoagulacionih i kompresijskih čarapa, težina PTS-a je smanjena kod onih koji su bili podvrgnuti trombolizi usmerenim kateterom.[25]

Arterijska liza donjih ekstremiteta je tipično rezervisana za pacijente sa Rutherfordovom klasifikacijom I (održivi ekstremitet koji nije akutno ugrožen) i udovima stadijuma IIa (marginalno ugroženi) i pokazalo se da u ovim odabranim slučajevima ima jednaku efikasnost u poređenju sa hirurškom revaskularizacijom.[26]

Kateterom usmerena tromboliza nije bez rizika. Literatura navodi 8,8% rizik od velikog krvarenja i 43,8% rizik od manjeg krvarenja.[27][28] Pacijenti koji se podvrgavaju kateterom usmerenoj trombolizi zahtevaju prijem preko noći sa visokim nivoom nege, često na intenzivnoj nezi, kako bi se pratili znaci krvarenja ili komplikacije nakon terapije. Pored praćenja kliničkih znakova krvarenja, laboratorijske vrednosti su korišćene kako za identifikaciju okultnog krvarenja (serijski hemoglobin i hematokrit), tako i za predviđanje budućeg krvarenja.

Fibrinogen je rastvorljivi cirkulišući glikoprotein i trombin se pretvara u fibrin kao deo konačnog zajedničkog puta u kaskadi koagulacije. Normalni nivoi cirkulišućeg fibrinogena kreću se od 200-400 mg/dL sa poluživotom od 4 dana.[29] Plazminogen se pretvara u plazmin pomoću aktivatora tkivnog plazminogena (ATP), urokinaze, faktora XIa. i faktora XIIa. Plazmin je proteolitički enzim koji cepa fibrin u trombu u produkte razgradnje fibrina. Nivoi fibrinogena se koriste za predviđanje krvarenja tokom CDT-a i usmeravanje doziranja aktivatora tkivnog plazminogena. Međutim, niski nivoi fibrinogena su nespecifični i klinička značenja su kontroverzna. Povezano je i sa povećanim rizikom od krvarenja, kao i sa protrombotičkim stanjima.[30][31][32][33]

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Tromboliza u urgentnim stanjima
Trombolitička terapija je ključno sredstvo u lečenju urgentnih stanja u kojima je indikovana (npr srčani i moždani udar).
Ova metoda zahteva koordinisane napore celog multidisciplinarnog tima, uključujući medicinske sestre/paramedikuse u hitnim službama, lekare kliničare, specijaliste, praktičare srednjeg nivoa, medicinske sestre i farmaceute.
Kroz zajednički napor i otvorenu komunikaciju između svih ovih disciplina, kod pacijenti kojima je potrebna trombolitička terapija može se postići najbolji mogući ishod sa najmanje neželjenih događaja.

Trombolitička terapija, poznata i kao fibrinoliza ili tromboliza namenjena je za rastvaranje opasnih intravaskularnih ugrušaka kako bi se sprečilo ishemijsko oštećenje izazvano suženjem lumena krvnog suda poboljšanjem protoka krvi.[34]

Tromboza je značajan fiziološki odgovor koji ograničava krvarenje uzrokovano velikom ili malom vaskularnom povredom. Fiziološki hemostatski odgovor je dobro kontrolisan intrinzičnim antitrombotičkim svojstvima i fibrinolizom. Formiranje tromba bi trebalo da bude ograničeno na lokalizovana područja povrede tkiva. Svaki intravaskularni tromb bez oštećenja koji ometa protok krvi smatra se abnormalnim.

Bilo koji oblik naslednog ili stečenog hiperkoagulabilnog stanja može dovesti do stvaranja intravaskularnog tromba. Nakon formiranja, abnormalni tromb se može širiti do potpune blokade arterijskog lumena ili se može odvojiti i putovati po telu da bi blokira nizvodno vaskularni lumen.

Duboka venska tromboza jedna je od glavnih indikacije za trombolizu

Glavne indikacije za trombolizu su:[34]

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Kontraindikacije za trombolitičko lečenje mogu biti apsolutne i relativne:[34]

Apsolutne kontraindikacije za trombolitičko lečenje
Relativne kontraindikacije za trombolitičko lečenje
  • Istorija teške i loše kontrolisane hipertenzije
  • Teška hipertenzija na prezentaciji (sistolni krvni pritisak >180 mmHg ili dijastolni krvni pritisak >110 mmHg)
  • Produžena (>10 minuta) kardiopulmonalna reanimacija (KPR) ili velika operacija u roku od tri nedelje.
  • Istorija ishemijskog moždanog udara.
  • Demencija
  • Unutrašnje krvarenje u roku od 2 do 4 nedelje
  • Nekompresibilne vaskularne punkcije
  • Trudnoća
  • Aktivni peptički ulkus
  • Trenutna terapija antikoagulansima povezana sa povišenim međunarodnim normalizovanim odnosom (INR) većim od 1,7 ili protrombinskim vremenom (PV) dužim od 15 sekundi.[35]

Mehanizam dejstva[uredi | uredi izvor]

Hemostaza i tromboza

Hemostaza i tromboza su rezultat integrisanog i interaktivnog odgovora faktora koagulacije, krvnih sudova i trombocita. Tokom tromboze, cirkulišući protrombin se pretvara u svoj aktivni oblik trombin pomoću aktiviranih trombocita. Aktivni trombin zatim pretvara fibrinogen u fibrin sa eventualnim formiranjem fibrinskog matriksa. Ovaj proces je protivteža plazminu dobijenom iz plazminogena, koji se skuplja u fibrinskom matriksu. Aktivator tkivnog plazminogena (tPA) je prirodni fibrinolitik koji se nalazi u endotelnim ćelijama. On pokazuje fibrinsku specifičnost i afinitet.

Cilj terapije

Krajnji cilj trombolize je pretvaranje plazminogena u plazmin što se postiže na mestu tromba i na površini fibrina vezivanjem tPA za plazminogen. Ovo vezivanje pomaže konverziji ugruška.

Oni se mogu podeliti u dve kategorije koje su sledeće:[34]

Fibrin-specifični agensi: Ovim agensima je uglavnom potrebno prisustvo fibrina za konverziju, ali u minimalnoj skali to mogu učiniti iu odsustvu fibrina. npr. alteplaza (tPA), reteplaza (rekombinantni aktivator plazminogena [r-PA]) i tenekteplaza

Sredstva koja nisu specifična za fibrin: Njima nije potrebno prisustvo fibrina za konverziju, zbog čega to mogu da urade sistemski (nprstreptokinaza)

Streptokinaza je prvi trombolitički agens u istoriji ekstrahovan iz određenih sojeva streptokoka. Istraživači su pronašli još jedan potencijalni fibrinolitički agens u ljudskom urinu pod nazivom urokinaza. Za razliku od streptokinaze, urokinaza nema antigenost i direktno pretvara plazminogen u plazmin. Ove dve supstance katalizuju formiranje plazmina iz plazminogena i na njih lagano utiče lokalni fibrinski ugrušak, čime imaju veći sistemski efekat. Streptokinaza i urokinaza se ne koriste široko u Sjedinjenim Američkim Državama, ali se koriste na drugim mestima zbog niže cene.[36]

Monitoring[uredi | uredi izvor]

Pacijenti koji primaju trombolitičku terapiju moraju biti podvrgnuti stalnoj neurološkoj i kardiovaskularnoj evaluaciji sa praćenjem krvnog pritiska svakih 15 minuta tokom i nakon infuzije tPA u trajanju od najmanje 2 sata, zatim na pola sata tokom 6 sati i na sat u narednih 16 sati nakon injekcije. Strogo praćenje krvnog pritiska je neophodno da bi se sprečile komplikacije.

Trombolitičku terapiju treba hitno prekinuti kod pacijenata sa bilo kakvim znacima neurološkog pogoršanja, a pacijentu treba uraditi hitnu kompjuterizovanu tomografiju (CT).

Fibrinolitički agensi ili bilo koji antikoagulansi moraju se odmah prekinuti sa svakim dokazom o komplikacijama krvarenja kod pacijenata koji su u toku fibrinolitičke terapije. U sledećem koraku treba uvesti mere podrške, uključujući korekciju zapremine i transfuziju faktora krvi.

Ako je pacijent istovremeno uzimao heparin, protamin sulfat on može da poništi efekat heparina.[37]

Prognoza nakon trombolize[uredi | uredi izvor]

Iako je tromboliza obično uspešna, tretman nije u stanju da rastvori krvni ugrušak kod do 25% pacijenata, kao i kod 12% pacijenata kod kojih se naknadno ponovo razvije ugrušak ili začepljenje krvnog suda. Pored toga, sama tromboliza - čak i kada je uspešna - ne može da tretira tkivo koje je već oštećeno kompromitovanom cirkulacijom krvi.[2]

Dakle i pored primenjene trombolze, ponekad će možda biti potrebno dalje lečenje da bi se rešili osnovni uzroci krvnog ugruška i popravila oštećena tkiva i organi.[2]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Ukupan rizik od hemoragičnog moždanog udara zbog procedure trombolize je 1-2,3%. Oko 50% hemoragijskih komplikacija se javlja tokom trombolitičke procedure. Prijavljeno je da je hematom na mestu vaskularne punkcije 12-17%, a gastrointestinalno krvarenje je promenljivo zabeleženo između 5-10%; kao i hematurija nakon trombolize.[38]

Anafilaktičke reakcije na streptokinazu su retke, ali se javljaju alergijske reakcije. Obično ih karakteriše crvenilo, vazodilatacija, osip i hipotenzija. Simptomi obično dobro reaguju na prekid infuzije streptokinaze i primenu hidrokortizona i antihistaminika.[38]

Odložena serumska bolest – simptomi su retka pojava kod streptokinaze. Pacijenti imaju bolove u zglobovima, groznicu i mikroskopsku hematuriju 10-21 dan nakon tretmana. Većina pacijenata se oporavlja bez posledica, iako je opisano ireverzibilno oštećenje bubrega.[38]

Incidenca hemoragijskih komplikacija je smanjena sa alteplazom u poređenju sa streptokinazom, ali nije pronađena razlika u stopama hemoragijskih komplikacija između alteplaze i urokinaze.[38]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Giannakakis, Sotirios; Galyfos, George; Sachmpazidis, Ioannis; Kapasas, Kostas; Kerasidis, Stavros; Stamatatos, Ioannis; Geropapas, Georgios; Kastrisios, Georgios; Papacharalampous, Gerasimos (2017). „Thrombolysis in peripheral artery disease”. Therapeutic Advances in Cardiovascular Disease. 11 (4): 125—132. ISSN 1753-9447. PMC 5933543 Slobodan pristup. PMID 28164744. . doi:10.1177/1753944716687517.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  2. ^ a b v Ansorge, Rick. „Thrombolysis: Definition, Types, Uses, Effects, and More”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-11. 
  3. ^ Kuo WT, van den Bosch MA, Hofmann LV, Louie JD, Kothary N, Sze DY. Catheter-directed embolectomy, fragmentation, and thrombolysis for the treatment of massive pulmonary embolism after failure of systemic thrombolysis. Chest. 2008 Aug. 134(2):250-4.
  4. ^ Chamsuddin A, Nazzal L, Kang B, Best I, Peters G, Panah S, et al. Catheter-directed thrombolysis with the Endowave system in the treatment of acute massive pulmonary embolism: a retrospective multicenter case series. J Vasc Interv Radiol. 2008 Mar. 19(3):372-6.
  5. ^ Vedantham S, Millward SF, Cardella JF, Hofmann LV, Razavi MK, Grassi CJ, et al. Society of Interventional Radiology position statement: treatment of acute iliofemoral deep vein thrombosis with use of adjunctive catheter-directed intrathrombus thrombolysis. J Vasc Interv Radiol. 2009 Jul. 20(7 Suppl):S332-5. [QxMD MEDLINE Link].
  6. ^ Rathi S, Latif F, Emilio Exaire J, Hennebry TA. Use of simultaneous angioplasty and in situ thrombolysis with a specialized balloon catheter for peripheral interventions. J Thromb Thrombolysis. 2008 Nov 6
  7. ^ Rao AS, Konig G, Leers SA, Cho J, Rhee RY, Makaroun MS, et al. Pharmacomechanical thrombectomy for iliofemoral deep vein thrombosis: an alternative in patients with contraindications to thrombolysis. J Vasc Surg. 2009 Nov. 50(5):1092-8.
  8. ^ Michel P, Ntaios G, Reichhart M, Schindler C, Bogousslavsky J, Maeder P, et al. Perfusion-CT guided intravenous thrombolysis in patients with unknown-onset stroke: a randomized, double-blind, placebo-controlled, pilot feasibility trial. Neuroradiology. 2011 Aug 2.
  9. ^ Burkart DJ, Day JS, Henderson K, Borsa JJ. Efficacy of peripheral interventional radiologists performing endovascular stroke therapy guided by CT perfusion triage of patients. J Vasc Interv Radiol. 2013 Sep. 24(9):1267-72.
  10. ^ Said SM, Salhab KF, Joyce LD. Management of peripheral pulmonary emboli with the use of transvenous catheter-directed thrombolysis and right ventricular assist device. J Card Surg. 2013 Sep. 28(5):611-5.
  11. ^ Dakhil B, Lacal P, Abdesselam AB, Couffinhal JC, Gordienco A, Bagan P. Evaluation of balloon catheter-guided intra-arterial thrombolysis for acute peripheral arterial occlusion. Ann Vasc Surg. 2013 Aug. 27(6):781-4
  12. ^ Dumantepe M, Tarhan IA, Ozler A. Treatment of chronic deep vein thrombosis using ultrasound accelerated catheter-directed thrombolysis. Eur J Vasc Endovasc Surg. 2013 Sep. 46(3):366-71.
  13. ^ Williams M, Patil S, Toledo EG, Vannemreddy P. Management of acute ischemic stroke: current status of pharmacological and mechanical endovascular methods. Neurol Res. 2009 Oct. 31(8):807-15.
  14. ^ Wardlaw JM, Koumellis P, Liu M. Thrombolysis (different doses, routes of administration and agents) for acute ischaemic stroke. Cochrane Database Syst Rev. 2013 May 31. CD000514.
  15. ^ Ebben HP, Jongkind V, Wisselink W, et al. Catheter Directed Thrombolysis Protocols for Peripheral Arterial Occlusions: a Systematic Review. European Journal of Vascular and Endovascular Surgery. MAY 01, 2019. VOLUME 57, ISSUE 5,:667-675
  16. ^ Van den Berg J.C. Thrombolysis for acute arterial occlusion. J. Vasc. Surg. 2010;52:512–515. . doi:10.1016/j.jvs.2010.01.080.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  17. ^ „TROMBOZA VENA”. www.bolnicapancevo.rs. Pristupljeno 2022-02-09. 
  18. ^ Radiology (ACR), Radiological Society of North America (RSNA) and American College of. „Catheter-directed Thrombolysis”. Radiologyinfo.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-09. 
  19. ^ Ouriel K., Shortell C.K., DeWeese J.A., Green R.M., Francis C.W., Azodo M.V., Gutierrez O.H., Manzione J.V., Cox C., Marder V.J. A comparison of thrombolytic therapy with operative revascularization in the initial treatment of acute peripheral arterial ischemia. J. Vasc. Surg. 1994;19:1021–1030. . doi:10.1016/S0741-5214(94)70214-4.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  20. ^ Stile Investigators Results of a prospective randomized trial evaluating surgery versus thrombolysis for ischemia of the lower extremity. Ann. Surg. 1994;220:251–266.
  21. ^ Ouriel K., Veith F.J., Sasahara A.A. Thrombolysis or peripheral arterial surgery: Phase I results. TOPAS Investigators. J. Vasc. Surg. 1996;23:64–73. . doi:10.1016/S0741-5214(05)80036-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  22. ^ Marder V.J., Comerota A.J., Shlansky-Goldberg R.D., Davis J.P., Deng C., Hanna K., Fineberg D. Safety of catheter-delivered plasmin in patients with acute lower extremity arterial or bypass graft occlusion: Phase I results. J. Thromb. Haemost. 2012;10:985–991. . doi:10.1111/j.1538-7836.2012.04728.x.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  23. ^ White R.H. The epidemiology of venous thromboembolism. Circulation. 2003;107:I-4–I-8. . doi:10.1161/01.CIR.0000078468.11849.66.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  24. ^ Hirsh J., Hoak J. Management of deep vein thrombosis and pulmonary embolism. A statement for healthcare professionals. Council on Thrombosis (in consultation with the Council on Cardiovascular Radiology), American Heart Association. Circulation. 1996;93:2212–2245. . doi:10.1161/01.CIR.93.12.2212.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  25. ^ Vedantham S., Goldhaber S.Z., Julian J.A., Kahn S.R., Jaff M.R., Cohen D.J., Magnuson E., Razavi M.K., Comerota A.J., Gornik H.L., et al. Pharmacomechanical catheter-directed thrombolysis for deep-vein thrombosis. N. Engl. J. Med. 2017;377:2240–2252. . doi:10.1056/NEJMoa1615066.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PMC free article] [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  26. ^ Rutherford R.B., Baker J.D., Ernst C., Johnston K.W., Porter J.M., Ahn S., Jones D.N. Recommended standards for reports dealing with lower extremity ischemia: Revised version. J. Vasc. Surg. 1997;26:517–538. . doi:10.1016/S0741-5214(97)70045-4.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  27. ^ Ouriel K., Gray B., Clair D.G., Olin J. Complications associated with the use of urokinase and recombinant tissue plasminogen activator for catheter-directed peripheral arterial and venous thrombolysis. J. Vasc. Interv. Radiol. 2000;11:295–298. . doi:10.1016/S1051-0443(07)61420-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  28. ^ Berridge D.C., Kessel D.O., Robertson I. Surgery versus thrombolysis for initial management of acute limb ischaemia. Cochrane Database Syst. Rev. 2013;6:CD002784. . doi:10.1002/14651858.CD002784.pub2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  29. ^ Collen D., Tytgat G.N., Claeys H., Piessens R. Metabolism and distribution of fibrinogen. I. Fibrinogen turnover in physiological conditions in humans. Br. J. Haematol. 1972;22:681–700. . doi:10.1111/j.1365-2141.1972.tb05715.x.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  30. ^ Beinart G., Damon L. Thrombosis associated with L-asparaginase therapy and low fibrinogen levels in adult acute lymphoblastic leukemia. Am. J. Hematol. 2004;77:331–335. . doi:10.1002/ajh.20230.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  31. ^ Ouriel K., Kandarpa K., Schuerr D.M., Hultquist M., Hodkinson G., Wallin B. Prourokinase versus urokinase for recanalization of peripheral occlusions, safety and efficacy: The PURPOSE trial. J. Vasc. Interv. Radiol. 1999;10:1083–1091. . doi:10.1016/S1051-0443(99)70196-X.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  32. ^ Stewart D., Kong M., Novokhatny V., Jesmok G., Marder V.J. Distinct dose-dependent effects of plasmin and TPA on coagulation and hemorrhage. Blood. 2003;101:3002–3007. . doi:10.1182/blood-2002-08-2546.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  33. ^ Skeik N., Gits C.C., Ehrenwald E., Cragg A.H. Fibrinogen level as a surrogate for the outcome of thrombolytic therapy using tissue plasminogen activator for acute lower extremity intravascular thrombosis. Vasc. Endovasc. Surg. 2013;47:519–523. . doi:10.1177/1538574413497107.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  34. ^ a b v g Baig, Muhammad U.; Bodle, Jeffrey (2022), Thrombolytic Therapy, StatPearls Publishing, PMID 32491343, Pristupljeno 2022-02-09 
  35. ^ a b Fugate JE, Rabinstein AA. Absolute and Relative Contraindications to IV rt-PA for Acute Ischemic Stroke. Neurohospitalist. 2015 Jul;5(3):110-21.
  36. ^ Chapin JC, Hajjar KA. Fibrinolysis and the control of blood coagulation. Blood Rev. 2015 Jan;29(1):17-24.
  37. ^ Kaufman C, Kinney T, Quencer K. Practice Trends of Fibrinogen Monitoring in Thrombolysis. J Clin Med. 2018 May 10;7(5)
  38. ^ a b v g „Peripheral Thrombolysis: Treatment and Posttreatment Issues”. emedicine.medscape. 2021-10-16. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тромболиза&oldid=27442233”