Unifajt
| Nadimci | Univerzalna borba |
|---|---|
| Prvi put igran | 2000 g. |
| Tip | Kombinovani sport |
Unifajt, Univerzalna borba je složen sport koji uključuje savladavanje staze prepreka, bacanje noževa, pucanje i borbu prsa u prsa.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Unifajt je nastao 1996. godine. Prvobitno nazvan "Ruska borba". Inicijator ovog sporta bio je olimpijski šampion u džudou, kandidat pedagoških nauka S. P. Novikov. Koncept i pravila novog sporta pripremio je pukovnik FSB Valerij Ivanovič Haritonov. Novi sport je podržao komandant unutrašnjih trupa Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije A. A. Škirko[1].
Ruska televizija je 1997. godine počela da promoviše ovaj sport u programu „Ruska borba“. Takmičenje je izazvalo veliko interesovanje u Ruskoj Federaciji i šire. Za ovaj sport posebno su se zainteresovali predstavnici agencija za provođenje zakona i specijalnih snaga.
U međunarodnoj areni ovaj sport je nazvan „Univerzalna borba“. 2000. godine u Vinici u Ukrajini je održan osnivački kongres Međunarodne amaterske federacije „Universal Fajt” (FIAU). Savez je registrovan 12. decembra iste godine u Parizu. Za predsednika federacije izabran je Sergej Novikov.
Kasnije je stvorena Međunarodna amaterska federacija „Vinter Unifajt” (FIAVU), čiji je predsednik takođe Sergej Novikov.
Nacionalne federacije univerzalne borbe stvorene su u nizu zemalja ZND, bivše Jugoslavije, Češke, Rumunije, Bugarske, Francuske i drugih[1]. Članovi Međunarodne amaterske federacije su 32 zemlje, održano je 13 svetskih prvenstava.
2000. godine u Orenburgu je održano prvo svetsko prvenstvo među muškarcima. 2007. godine u Bakuu je održano prvo svetsko prvenstvo u univerzalnoj borbi za žene.
Pravila takmičenja[uredi | uredi izvor]
Prva faza se sastoji od prolaska staze prepreka. Može se sastojati od 7-10 etapa u zavisnosti od uzrasta učesnika i ranga takmičenja. Može uključivati lavirinte, grane, ograde, mreže, stepenice, barijere i druge prepreke[2].
Nakon prolaska trake, učesnici pucaju u metu iz vazdušnog pištolja ili pištolja za paintbol. Nakon toga sledi bacanje noževa u metu. Učesnici mlađi od 13 godina bacaju teniske loptice na metu umesto da pucaju i bacaju noževe. Sportista koji prvi savlada stazu prepreka dobija 1 bod.
Minut posle prve etape sledi druga faza koja podrazumeva duel u ringu (ili tatamiju). Tokom borbe su dozvoljeni udarci, bacanja, davljenja i bolni zahvati. Za učesnike mlađe od 13 godina zabranjene su udarne tehnike. Broj kola i njihovo trajanje zavise od uzrasta i kvalifikacija učesnika, faze takmičenja i njihovog ranga. Za svaku dobijenu rundu, sportista dobija 1 bod. U slučaju čiste pobede, meč se završava ranije. Pobeda u dubl disciplini se dodeljuje borcu koji osvoji prevremenu pobedu na stazi prepreka ili u duelu. Inače, pobednik je sportista koji postigne najviše poena u zbiru dve vrste kombinovanih disciplina[2]. Uniforma: jastučići u skladu sa bojom ugla ili beli, verifikovani kimono sa amblemom univerzalne borbe, rukavice od 10 unci (određuje se prema uzrastu sportiste), otvoreni šlem koji odgovara boji ugla, štitnik za usta, cipele za rvanje.
Evropska prvenstva[uredi | uredi izvor]
- 2004 - Moskva, 16 zemalja;
- 2008. - Drobeta-Turnu-Severin, Rumunija, 15 zemalja;
- 2009. - Mangalija, Rumunija, 15 zemalja;
- 2010. - Rešica, Rumunija, 12 zemalja;
- 2015. - Medinj, Rusija (10-17. jul);
- 2016. - Černomorsk, Ukrajina (24-28. avgust);
- 2017. – Koblevo, Ukrajina (27. avgust – 1. septembar).
Svetska prvenstva[uredi | uredi izvor]
- 2000 - Orenburg, 16 zemalja;
- 2001 - Samara, 20 zemalja;
- 2002 - Sankt Peterburg, 21 zemlja;
- 2003 - Kijev, Ukrajina, 25 zemalja;
- 2004. - Podgorica, Srbija i Crna Gora, 31 država;
- 2005. - Sankt Peterburg, 34 zemlje;
- 2006 - Kalinjingrad, 36 zemalja;
- 2007 - Taškent, Uzbekistan, 32 zemlje;
- 2008 - Kalinjingrad, 36 zemalja;
- 2009 - Prag, Češka, 40 zemalja;
- 2011 - Moskva, 35 zemalja;
- 2012 - Medinj, 30 zemalja;
- 2015. - Medinj (16-23. novembar);
- 2016. - Medinj (14-21. novembar);
- 2017. - Medinj (17-20. novembar);
- 2022 - Taškent, Uzbekistan, 42 zemlje.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Universalьnый boй”. web.archive.org. 2014-10-29. Pristupljeno 2024-06-18.
- ^ a b „Universalьnый boй. Pravila sorevnovaniй | Novgorodskaя federaciя rukopašnogo boя”. web.archive.org. 2014-10-28. Pristupljeno 2024-06-18.