Farmakokinetičke interakcije
Farmakokinetičke interakcije su interakcije između istovremeno primenjenih lekova, koje se odigravaju na svim farmakokinetičkim parametrima (resorpcija, distribucija, metabolisanja i izlučivanje). Dva leka istovremeno primenjena mogu promeniti dejstvo jedan drugom (tako npr. lek „A“ menja koncentraciju leka „B“ koji stiže na mesto delovanja).[1][2]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Od 2008. godine, među odraslim osobama u Sjedinjenim Američkim Državama starijim od 56 godina, 4% je uzimalo lekove i/ili suplemente koji su ih doveli u opasnost od velike interakcije sa lekovima.[3] Potencijalne interakcije lek-lek su se vremenom povećale[4] i češće su kod manje obrazovanih starijih čak i nakon kontrole starosti, pola, mesta stanovanja i komorbiditeta.[5]
Interakcija na nivou resorpcije[uredi | uredi izvor]
Na nivou resorpcije interakcija lekova može biti:[6]
- Usporena resorpcija
Nastaje istovremenom primenom lekova koji inhibišu pražnjenje želuca (npr. atropin ili opijati). Takođe dodavanje adrenalina lokalnim anestetičkim sredstvima usporava njihovu resorpciju sa mesta ubrizgavanja, usled vazokonstrikcije krvnih sudova.
- Ubrzana resorpcija
Nastaje nakon primene nekih lekova, kao što su npr. metoklopramidi.
- Smanjena resorpcija
Smanjena resorpcija može biti posledica hemijskih reakcija, kao što je reakcija između kalcijuma i tetraciklina. Takođe, npr hlestiramin može stupiti u interakciju sa verfarinom i digoksinom i na taj način smanjiti njihovu resorpciju.
Interkacija na nivou distribucije[uredi | uredi izvor]
Jedan lek može da promeni distribuciju drugog, istovremeno primenjenog leka. Tako npr. povećanje slobodne frakcije jednog leka u plazmi (zbog njegovog istiskivanja iz veze sa belančevinama plazme) najčešće se reguliše povećanom eliminacijom. Na taj način uspostavlja se ista ukupna koncentracija leka kao i pre primene „istiskivača“ iz veze sa belančevinama plazme. Ove interakcije su retko od kliničkog značaja.
Promena distribucije može imati i klinički značaj u sledećim slučajevima;[6]
- Pojava toksičnosti izazvana prolaznim (tranzitornim) povećanjem koncentracije slobodne frakcije leka, do uspostavljanja novog - engl. „steady state“.
- Ako se doza leka određuje prema koncentraciji leka u plazmi, pre pojave interakcije (pre primene „istiskivača“).
- Ako istovremeno primenjeni lek usporava eliminaciju prvog leka, tako da se koncentracija prvog leka u plazmi povećava u toku dužeg vremena i dovodi do toksičnosti.
Interakcije na nivou metabolisanja[uredi | uredi izvor]
Preko 200 lekova indukuje mikrozomne enzime u jetri i na taj način smanjuje koncentraciju i efikasnost istovremeno primenjenih lekova. Ovom indukcijom može da se razvije (sporo) tolerancija na supstrate odgovarajućih enzima.
Interakcija na nivou izlučivanja[uredi | uredi izvor]
Na nivou izlučivanja lekova najznačajniji mahanizmi su;[6]
Promena pH mokraće se koristi u cilju povećanja izlučivanja slabo kiselih materija, kao mera u lečenju trovanja ovim materijama (npr trovanja aspirinom ili barbituratima)
- Inhibicija tubularne sekrecije
Neki lekovi inhibišu tubularnu sekreciju (npr probenicid, inhibiše sekreciju penicilina) što produžava njihovo dejstvo.
- Promena vezivanja za albumine plazme
Ova pizmena, u vezivanju za albumine plazme, dovodi do promena vrednosti filtracije)
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Laurence D R, Bennet R N, Brown M J, Clinical Pharmacology, eight edition, Churchill Livingstone 1998.
- ^ Ganeva, M.; Gancheva, T.; Troeva, J.; Kiriyak, N.; Hristakieva, E. (2013). „Clinical Relevance of Drug-Drug Interactions in Hospitalized Dermatology Patients”. Advances in Clinical and Experimental Medicine : Official Organ Wroclaw Medical University. 22 (4): 555—563. ISSN 1899-5276. PMID 23986216.
- ^ „Use of Prescription and Over-the-counter Medications and Dietary Supplements Among Older Adults in the United States”. JAMA (na jeziku: engleski). 300 (24): 2867. 2008-12-24. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.2008.892.
- ^ Haider, S.I.; Johnell, K.; Thorslund, M.; Fastbom, J. (2007-12-01). „Trends in polypharmacy and potential drug-drug interactions across educational groups in elderly patients in Sweden for the period 1992 2002”. Int. Journal of Clinical Pharmacology and Therapeutics (na jeziku: engleski). 45 (12): 643—653. ISSN 0946-1965. doi:10.5414/CPP45643.
- ^ Haider, Syed Imran; Johnell, Kristina; Weitoft, Gunilla Ringbäck; Thorslund, Mats; Fastbom, Johan (2009). „The Influence of Educational Level on Polypharmacy and Inappropriate Drug Use: A Register‐Based Study of More Than 600,000 Older People”. Journal of the American Geriatrics Society (na jeziku: engleski). 57 (1): 62—69. ISSN 0002-8614. doi:10.1111/j.1532-5415.2008.02040.x.
- ^ a b v Anđelković D i sar. Racionalna savremena farmakoterapija, u Primenjena istraživanja u razvoju lekova, 14 Kongres lekara Srbije, Beograd 2000.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
