Фауст (film iz 1926)

Faust
Filmski poster na engleskom jeziku
Izvorni naslov	Faust – Eine deutsche Volkssage
Režija	F. V. Murnau
Scenario	Hans Kajzer
Producent	Erih Pomer
Temelji se na	Faust
Glavne uloge	Jesta Ekman Emil Janings Kamila Horn Vilijam Diterle Frida Rihard Ivet Gilber
Muzika	Verner Rihard Hejman (premijera) Vilijam Akst (američko izdanje; nepotpisan)
Direktor fotografije	Karl Hofman
Studio	Ufa (Nemačka) Metro-Goldwyn-Mayer (SAD)
Godina	1926.
Trajanje	106 minuta
Zemlja	Nemačka
Jezik	nemi (nemački titlovi)
Budžet	2 miliona maraka
Zarada	1 milion maraka
IMDb veza

Faust − Nemačka narodna priča (nem. Faust – Eine deutsche Volkssage), ili samo Faust, nemački je nemi film iz 1926. godine, režisera F. V. Murnaua, u kome glavne uloge tumače Jesta Ekman, Emil Janings, Kamila Horn, Vilijam Diterle, Frida Rihard i Ivet Gilber. Film se oslanja na starije tradicije legendarne priče o Faustu, kao i na Geteovu klasičnu verziju iz 1808. godine. Studio je želeo da Fausta režira Ludvig Berger, pošto je Murnau bio zauzet filmom Varieté; Murnau je izvršio pritisak na producenta i, uz podršku Janingsa, pa je na kraju ubedio Eriha Pomera da mu dozvoli da režira film.

Faust je bio Murnauov poslednji nemački film; neposredno nakon njega se preselio u SAD pod ugovorom sa Vilijamom Foksom da režira film Izlazak sunca: Pesma o dva ljudska bića (1927); kada je film premijerno prikazan u Berlinu, Murnau je već snimao u Holivudu. Film je hvaljen zbog svojih specijalnih efekata i smatra se primerom nemačkog ekspresionističkog filma.

Radnja

Demon Mefisto se opkladi sa jednim arhanđelom da može iskvariti dušu pravednika i uništiti u njemu ono što je božansko. Ako uspe, đavo će osvojiti vlast nad zemljom.

Đavo donosi kugu u selo u kojem živi Faust, stariji alhemičar. Iako se moli da zaustavi smrt i glad, ništa se ne dešava. Obeshrabren, Faust baca svoje knjige o alhemiji u vatru, a zatim i Bibliju. Otvara se jedna knjiga koja pokazuje kako će sklapanjem pakta sa đavolom steći moć i slavu. On je na raskršću, kako je i opisano u postupku knjige, i priziva sile zla. Kada se Mefisto pojavi na putu, on navodi Fausta da sklopi probnu, 24-časovnu pogodbu sa đavolom. Faust će imati Mefistovu službu sve dok pesak ne isteče u peščanom satu, kada će đavo poništiti pakt. U početku, Faust koristi svoju novu moć da pomogne ljudima iz sela, ali oni ga izbegavaju kada saznaju da ne može da se suoči sa krstom. Kamenuju ga i on se skloni u svoj dom.

Faust zatim sklapa novi dogovor sa Mefistom, koji Faustu vraća mladost i nudi mu zemaljska zadovoljstva i kraljevstvo, u zamenu za njegovu besmrtnu dušu. Mefisto iskušava Fausta vizijom lepe žene, a zatim ga vodi na svadbu u Parmu, kako bi upoznao subjekt svoje vizije, italijansku vojvotkinju. Faust odlazi sa njom, ostavljajući đavola da ubije njenog mladoženju. Taman kada Faust vodi ljubav sa njom, pesak isteče. Dužan je da trajno zaključi pogodbu kako bi nastavio sa vođenjem ljubavi; on je Mefistom zauvek.

Faust ubrzo postaje umoran od razvrata i žudi za „domom”. Ovde se Faust zaljubljuje u nevinu devojku, Grečen, koju zlatni lanac, koji je đavo ostavio, očarava da zavoli Fausta.

Faust dolazi u Grečeninu sobu. Đavo budi njenu majku koja ih vidi i pada mrtva od šoka. Đavo tada podstiče njenog brata vojnika, Valentina, da trči kući da uhvati njenog ljubavnika. Valentin i Faust se bore u dvoboju. Đavo se uključuje i zabija nož u leđa Valentinu, a zatim ide po gradu vičući „ubistvo”. Faust i Mefisto beže na leđima paklenog konja.

Valentin na samrti osuđuje Fausta za njegovo ubistvo, a svoju sestru kao bludnicu. Stavljaju je u okove i izvrgavaju ruganju. Devojka dobija dete (od Fausta) i završava na ulici. U mećavi ona vidi viziju tople kolevke i polaže svoje dete na sneg, gde ono umire. Vojnici je pronalaze i šalju je na lomaču kao ubicu. Faust vidi šta se dešava i zahteva da ga Mefisto odvede tamo. Faust stiže baš kada je vatra zapaljena i Grečen puštena da gori. Faust želi da nikada nije tražio da mu se vrati mladost. Mefisto razbija ogledalo Faustovim odrazom i on gubi mladost. On trči kroz okupljenu rulju ka Grečen i sada kao starac se baca u vatru da bi bio sa svojom voljenom.

Grečen prepoznaje Fausta i ponovo ga vidi u svom srcu kao mladića dok ih vatra zajedno proždire. Njihov duh se diže do nebesa, a anđeo otkriva Mefistu da je izgubio opkladu jer je ljubav pobedila sve.

Uloge

Glumac	Uloga
Jesta Ekman	Faust
Emil Janings	Mefisto
Kamila Horn	Grečen
Frida Rihard	Grečenina majka
Vilijam Diterle	Valentin
Ivet Gilber	Marta Švertlajn
Erik Barkli	vojvoda od Parme
Hana Ralf	vojvotkinja od Parme
Verner Fiterer	arhanđel

Produkcija, istorija izdanja i restauracija

Istorija produkcije

Murnauov Faust je bio tehnički najsloženija i najskuplja produkcija koju je preduzeo studio Ufa sve dok ga sledeće godine nije nadmašio Metropolis. Snimanje je trajalo šest meseci, po ceni od 2 miliona nemačkih maraka (samo polovina je povraćena na blagajni). Prema istoričarima filma, Faust je ozbiljno uticao na studijsko snimanje i tehnike specijalnih efekata. Murnau je koristio dve kamere, obe su pravile više snimaka; mnoge scene su snimane iznova i iznova. Na primer, za snimanje kratke sekvence ugovora koji je ispisan na pergamentu u vatri bio je potreban ceo dan.

Titlovi

Zadatak pisanja titlova prvobitno je dodeljen Hansu Kajzeru, nemačkom romanopiscu i dramskom piscu koji je počeo da se bavi pisanjem scenarija. Odlučio je da kombinuje različite replike iz originalne narodne priče, Doktora Fausta Kristofera Marloua i Geteovog Fausta, kao i da pruži neke od svojih. Međutim, njegovi napori nisu se svideli produkcijskom timu studija, pa je umesto njega angažovan Gerhart Hauptman, jedan od vodećih nemačkih dramskih pisaca i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Hauptman je pristao da napiše svoje potpuno nove titlove za 40.000 maraka, dvostruko više od onoga što je studio ponudio. Kajzer je to saznao i došlo je do razmene pogrdnih pisama između dva pisca.

Film je pre objavljivanja prikazan sa Hauptmannovim titlovima 26. avgusta 1926. u Berlinu. Nažalost, studijski direktori su smatrali da su Hauptmannovi naslovi još gori: studio je obavestila Hauptmana samo nedelju dana pre premijere o „neočekivanim poteškoćama”, i na kraju je Faust prikazan sa Kajzerovim titlovima 14. oktobra 1926. godine. Hauptmanovi stihovi su odvojeno štampani kao brošura za prodaju u bioskopima.

Varijante

Postojalo je nekoliko verzija Fausta, od kojih je nekoliko pripremio sam Murnau. Verzije se dosta razlikuju jedna od druge. Neke scene imaju varijacije tempa, druge imaju glumce u različitim kostimima, a neke koriste različite uglove kamere. Na primer, scena sa medvedom je snimljena i sa čovekom u kostimu i sa pravim medvedom. U nekim verzijama, medved jednostavno stoji tamo. U jednoj verziji, zapravo udara glumca.

Sve u svemu, poznato je da postoji pet verzija Fausta od preko trideset kopija pronađenih širom sveta: nemačka originalna verzija (od kojih je jedina preživela kopija u Danskom filmskom institutu), francuska verzija, kasna nemačka verzija koja postoji u dva primerka, dvojezična verzija za Evropu koju je pripremio studio i verzija koju je pripremio sam Murnau za MGM i tržište SAD (jul 1926).

Restauracija i preživele verzije

U kopiji originalne nemačke verzije nedostaje niz scena. Uz dostupne kopije, Kino International je objavio 106-minutnu rekonstruisanu verziju sa engleskim titlovima na DVD-u. Komentari su takođe opcioni dodatak na DVD-u. Originalni titlovi su takođe vraćeni.

Američka verzija uključuje titlove i scene koje je posebno snimio Murnau, gde, na primer, scena u kojoj tetka Marta nudi Mefistu piće koje on odbija zato što izaziva žgaravicu: u američkoj verziji, Mefisto odbija piće zato što sadrži alkohol, što je ironično pozivanje na Prohibiciju u Sjedinjenim Državama; ponovo u američkoj verziji, Mefisto nudi Marti ogrlicu, od Velikog kana Tartara, umesto rođaka iz Lombardije, pošto je Murnau verovao da američka publika nije čula za Lombardiju. Jedna scena je urađena uz suprotstavljanje teksta, jer je Murnau opet verovao da američka publika neće sama shvatiti slike. Ovo je ujedno i jedina verzija koja ima prvobitno zamišljeno finale uzdizanja Fausta i Grečen na nebo. U svim ostalima scena je više konceptualna. Knjige koje se pojavljuju u filmu su označene ili su planovi sa tekstom snimljeni dva puta, na nemačkom i engleskom jeziku.

Dvojezična verzija je pripremljena za prikazivanje na transatlantskim brodovima koji su putovali od Hamburga do Njujorka. Stoga su se prikazivali i američkoj i nemačkoj publici.

Uopšteno se veruje da francuska verzija predstavlja najlošiji izbor scena, uključujući i najveći broj grešaka sa snimanja (npr. prikazivanje asistenata kako drže vrata, glumaca koji se kližu, Grečen koja gazi haljinu, pokazuje scenske makete). Međutim, postoje scene koje ne postoje ni u jednoj drugoj verziji.

Prijem

Faust je bio „finansijski promašaj”. Nemačkim kritičarima nije se dopala adaptacija iz njenih izvornih tekstova i izvođenje Jeste Ekmana.

U kasnijim godinama, film je nazvan jednim od sedam „kanonskih primera nemačkog ekspresionističkog filma”. Na sajtu Rotten Tomatoes ima rejting odobravanja od 94%, na osnovu 31 recenzije, sa prosečnom ocenom od 8,59/10.

Recenzija iz 2006. u novinama The New York Times nazvala ga je „jednim od najneverovatnijih vizuelnih iskustava koje nemi film može da ponudi”. Japanski filmski režiser Šindži Aojama naveo je Fausta kao jedan od deset najboljih filmova svih vremena 2012. godine. Rekao je: „Uvek želim da se sećam da se filmovi prave iz radosti replike. Fascinacija filmova nije u njihovom realizmu, već kako uživati u „stvarnom”. U tom smislu, uvek imam Fausta u mislima dok se suočavam sa filmom, snimam film i pričam o filmu.”

Nasleđe

The Readers Library Publishing Company je 1926. godine objavio „Readers Library Film Edition”, adaptaciju filmske radnje putem forme romana koju su napisali Hejter Preston i Henri Sevidž. Scena „Ćelave planine” poslužila je kao inspiracija za sekvencu „Noć na ćelavoj planini” u animiranom filmu Fantazija Volta Diznija iz 1940. godine.

Napomene

• Američki kompozitor Timoti Brok je 1995. godine komponovao zvučnu podlogu za film, koju je K Records objavio na CD-u i putem izdanja filma na Laserdisc-u 1996. godine.
• Godine 2003. u Španiji je objavljeno DVD izdanje, koje je sadržalo detaljan dokumentarac Španske filmoteke o stvaranju Fausta, kao i komparativnu analizu nekoliko izdatih kopija i verzija.
• Britanski muzičar i kompozitor Džef Smit je 2004. godine komponovao novu muziku za film za cimbalu, koju je izveo uživo kao pratnju filmu.
• Godine 2005. objavljen je DVD sa novom muzikom koju je napisao holandski džez kompozitor Viljem Breker. Njegov kolektiv je izveo partituru kao pratnju filmu uživo na više lokacija.
• Godine 2006. objavljena je DVD verzija filma sa novom zvučnom podlogom koju je na harfi izvodio Sten Ambrouz.
• Godine 2007, američki kompozitor Džin Hase sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu napisao je muziku za kamerni orkestar kao pratnju filmu. Džon Trejl je dirigovao nastupima u Bristolu i Londonu u oktobru 2007. godine.
• Godine 2016. kompozitor Danijel Šnajder, zajedno sa drugim muzičarima, izveo je sopstvenu originalnu muziku za film kada je prikazan u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.
• Godine 2022, gitarista Stiv Gan izveo je sopstvenu originalnu muziku za film kada je prikazan na filmskom programu u Njujorku.

Reference

Извори

• Eisner, Lotte H. Murnau, (A Shadows book), Berkeley, California: University of California Press, (1973) ISBN 978-0-520-02425-0.
• Kreimeier, Klaus (1999). The Ufa Story: A History of Germany's Greatest Film Company, 1918–1945. University of California Press. ISBN 9780520220690. 
• Los cinco Faustos, documentary film by Filmoteca Española.

Spoljašnje veze

• Faust na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Faust na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
• Complete film of Faust at archive.org
• Interview with Stan Ambrose
• Faust at Arts & Faith Top100 Spiritually Significant Films Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2013)
• DVD review by Gary Johnson
• Improvisation on Faust of Murnau na sajtu YouTube by Pierre Pincemaille with the organ of Church of St. Ouen, Rouen on 16 May 2014.